Tačijev živoderski režim i moralno posrnuće Evrope

Evropsku misiju EULEKS (European Union Rule of Law Mission in Kosovo) sa štabom u Prištini formirala je Evropska unija u decembru 2008. godine, ali je radu u punom kapacitetu ona pristupila 6. aprila 2009, godine. Kao svoj cilj misija EULEKS je proklamovala pružanje pomoći i podrške pravnim institucijama, sudksim vlastima, osiguranje delatnosti pravosudnih organa zarad stabilnog razvoja, evolucije i jačanja nezavisnog multietničkog pravnog sistema, multietničke policije i carine. Kao prioritet svog rada EULEKS je naveo borbu protiv ratnih zločina, korupcije, organizovanog kriminala, međuetničkih sukoba, pranja novca, terorizma a takođe razrešavanja imovinskih sporova.

Ovakve visokoparne formulacije i mnogoobećavajući planovi za sveobuhvatno zavođenje reda na Kosovu, naročito u smislu «uspostavljanja diktature prava», najavljene sa dubokim uverenjem mogle bi dovesti u zabludu. Ali samo one koji iole nisu upućeni u pravo stanje stvari u samoproglašenoj «državi Kosovo». Evropska unija je obećala mnogo toga ali je samu sebe preduhitrila pošto se suočila sa situacijom i snagama sa kojima očigledno nije mogla izaći na kraj. Čak štaviše sama EU (svesno ili ne — pokazaće budućnost) našla se u ulozi instrumenta i paravana za delovanje tih snaga — albanskih vlasti i realnog «gazde Kosova» - SAD.
 

Činilo se da je izveštaj koji je prezentovan Savetu Evrope od strane Dika Martija o nestanku na Kosovu skoro 500 ljudi već nakon okončanja konflikta (preciznije, vojne agresije NATO na SRJ); o postojanju čitave mreže posebnih baza takozvane Oslobodilačke vojske Kosovo u kojima su držani zarobljenici, o oduzimanju ljudskih organa i trgovanju s njima na tržištu transplantologije; o ključnoj ulozi Dreničke grupe u kosovskim strukturama organizovanog kriminala i «vodeće uloge» Hašima Tačija — kao ništa drugo potpada pod sferu odgovornosti EULEKS. I svetska javnost je, prirodno, očekivala od njega akcije u skladu sa najavljenim ciljevima «borbe protiv ratnih zločina i organizovanog kriminala». Međutim, u vreme dok je svetska štampa preplavljena pojedinostima o zločinima koji lede dušu o oduzimanju ljudksih organa (najčešće još od živih ljudi), EULEKS je 21. decembra 2010, izjavio da odustaje od sprovođenja istrage i započinjanja sudskog pretresa povodom trgovine ljudskim organima, istakavši da to «nije u sferi njegove kompetencije».
 

Izgleda da je to zaista tako. Ono što je Evropskoj Uniji na Kosovu u stvarnosti «dopušteno» da čini (dopušteno i preporučeno od strane SAD) — ograničava se prelomom linija razgraničenja između severa (gde većinom žive Srbi) i albanskog juga; «borba protiv kriminala na severu» i «izvršavanje direktiva Prištine, a ne Beograda) — to jest, u punoj meri pomoć realizaciji geostrateškom projektu SAD na toj teritoriji. Tako je početkom novembra 2010, godine novi šef misije Ksavje Bu de Marnak u toku svoje posete severu Kosova podvukao značaj uspostavljanja pomoću misije EULEKS vladavine zakona upravo na tom delu Kosova, istakavši da «u moje namere ulazi širenje prisustva EULEKS na sever Kosova u cilju borbe protiv organizovanog kriminala».
 

Iako bi se mogla naglasiti izvesna, makar i sasvim slaba aktivnost i u suportnom pravcu — Bu de Marnak je nedavno obelodanio zadatke istrage «serije zločina u regionalnom kontekstu» i 14. decembra 2010, godine obavio hapšenje dvojice kosovskih albanaca koji se sumnjiče za ratne zločine — zaplašivanje, teror i izgon civilnog stanovništva vršen u periodu od 17. do 19. jula 1998. godine u Orahovici i okolnim selima.
 

Izgovor, pod kojim EULEKS odbija da prizna svoju jurisdikciju - zapravo je taj da «iako su oni koji su vršili zločine sa Kosova, ali su sami organi uzimani na teritoriji Albanije» pa prema tome po logici EULEKS, istragu o «oduzimanju organa» treba da obavlja niko drugi do vlasti Albanije. Verovatno, po mišljenju činovnika EULEKS, to i jeste naajnepristrastniji i najzainteresovaniji faktor za istragu.
 

Deputat Evropskog parlamenta Jelko Kacin, verovatno na koloseku «ukazane odozgo» direktive krči probni put za smicalicu pomoću koje bi se cela stvar mogla «prikočiti», pošto prećutati činjenice, kako je to činjeno tokom niza godina, već neće biti moguće. On prevodi strelice na Albaniju i Kosovo, navodeći podatke navadene u izveštaju Dika Martija, izazovom pravosuđu Albanije i Kosova. Verovatno će se dalje od strane «međunarodnih patrona Kosova» preduzimati napori u pravcu prenošenja istrage «o organima» upravo na same albanske vlasti Tirane i Prištine. I ukoliko Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju ulaže maksimalne napore kako ne bi kaznio albanske glavešine, onda najverovatnije neće uložiti napore čak i da imitira proces protiv njih. Tako se svetu servira lekcija: «projekat Kosovo» je neprikosnoven. Raazotkrivanje čak i najmonstruoznijih zločina na sadašnjoj etapi ne može služiti kao osnov za promenu tog projekta. Kao što nemaju osnova procesi degradacije i kriminalizacije društva, na koju se žale čak i albanski kosovski lideri.
 

Činovnici EULEKS, te «misije zakona», odbijaju čak da komentarišu izveštaj Dika Martija. Čak štaviše, oni su se samo našli na udaru — na primer, nedavno je napadu bio podvrgnut šef Izvršnog komiteta EULEKS Džejms Albreht, čiji je zadatak bio da razotkrije mrežu organizovanog kriminala na Kosovu. 21. decembra Dik Marti je u toku svoje posete Moskvi takođe ukazao na problem nezaštićenosti kako međunarodnog sistema, tako i potencijalnih svedoka. Sudski pretres je veoma teško organizovati, pošto je čak i Haški tribunal trpeo ogroman pritisak izvana, a ljudi su, po njegovim rečima, toliko zaplašeni da «ne veruju ni nacionalnim, ni međunarodnim institucijama», jer postoji više nego očigledni primer — svedoci u procesu MTBJ protiv R.Haradinaja u sudu se nisu ni pojavili, jer su bili ubijeni. «U takvim uslovima, - ukazuje Marti, ljudi ne mogu govoriti, jer niko ne može da im garantuje bezbednost».
 

Lenstvovaanje i «povlačenje u gluhu odbranu» EULEKS svedoče, da su u misiji EULEKS zavladali užas i panika. Zato su se pojavili podaci o tome, da da se rukovodstvo misije zamislilo nad sopstvenom bezbednošću i da namerava da napusti Prištinu - tvrđavu čudovišnog po svojoj suštini kriminala. Kriminala na globalnom nivou, za koji 2-3 časa leta do evropskih prestonica – nipošto nije neka daljina. Evropa već u punoj meri plaća za saučetvovanje u stvaranju i jačanju kriminalnog društva na Kosovu, veoma podržavanog od strane SAD. O tome govore mnogobrojni izveštaji Interpola koji se odnose na infiltriranost albanskog organizovanog kriminala u evropske zemlje, nivoa narkoisporuka u Evropu, koje prolaze kroz Kosovo i stepenu osvajanja evropskog narkotržišta od strane albanskih klanovsko-mafioznih grupacija. Monolitnost, organizovanost i spremnost na izvršenje najtežih zločina od strane poslednjih na pozadini infantilnih i propagandističkih klišea o «multietničkom demokratskom Kosovu» govori samo o potpunoj nesposobnosti za zaštitu saopstvenih životno važnih interesa (pre svega, bezbednosti) Evropske unije.
 

U međuvremenu, informativna bujica počinje da se širi, postaju poznate svima, kako činjenice i pojedinosti o zločinima, tako i već prilično zaboravljeni podaci. Tako su se sredinom decembra 2010, godine ponovo pojavili podaci (mada je to bilo poznato i ranije) o tome, da je u Nemačnoj na zahtev Haškog tribunala uništeno 400 uzoraka DNK, koje su nemački policajci uzeli od žrtava zločina na Kosovu 1999, godine; da je svako pododelenje OVK na teritoriji KiM i Albanije imalo na svom raspolaganju zatvore u kojima su držani Srbi, Cigani, Bošnjaci, Bugari, Rumuni, Ukrajinci i predstavnici drugih nacionalnosti (pojavljuju se podaci da je u zatvor bio pretvoren čak i ranč koji je pripadao bivšem albanskom predsedniku Sali Beriši).
 

Prema tome, informacija koju navodi Dik Marti, u celini je bila poznata i o njoj se naširoko pisalo u svetskoj štampi; Srbski sud je Hašima Tačija optužio za ubistva 661 Srbina i drgih lica nealbanske nacionalnosti, nanošenje povreda 518 i kidnapovanje 584 ljudi a takođe se sumnjiči za izgon stotina hiljada Srba sa Kosova posle dolaska KFOR; Srbija je 2001. godine dostavila MTBJ 40.000 stranica dokaznog materijala protiv nesmenjivog «kosovskog trijumvirata» Tači-Čeku-Haradinaj, a ukupno je Srbija dostavila tribunalu skoro 200.000 (!) stranica dokaznog materija o izvršenim zločinima nad Srbima.
 

Specijalni tužilac Srbije za ratne zločine Vladimir Vukčević je u jesen 2003. godine sproveo istragu krivičnih prestupa bivših glavešina tzv. Oslbodilačke vojske Kosova, H. Tačija, A.Čekua i R. Haradinaja za zločin genocida. Tadašnji ministar pravde Vladan Batić je na adresu Harija Holkerija, specijalnog predstavnika generalnog sekretara OUN za Kosovo i Metohiju uputio sudska dokumenta sa dokazima o umešanosti navedenih lica u zločine izvršene nad Srbima na Kosmetu, radi razmatranja istih u sistemu pravosuđa UNMIK. U pismu na ime Holkerija, koje je takođe upućeno i medijima, Batić je ukazivao da su ta dokumenta — desetine hiljada stranica dokaznog materijala o zločinima, koje je on okarakterisao kao «najmonstruoznije zločine izvrpene posle Drugog svetskog rata». Ti materijali, po njegovim rečima, na nesporan način dokazuju njihovu odgovornost za preko 7.000 terorističkih napada, u kojima je ubijeno preko 1200 ljudi, ranjeno oko 1350, kidnapovano skoro 1000, prognano 340.000 nealbanaca, oduzeto ili spaljeno 107000 kuća; pored ostalog ubijeno je oko 70 dece, nekim žrtvama su ritualno odsecane glave, osnivani su logori za Srbe...
 

Međutim, tu je usledilo mešanje međunarodne zajednice, pre svega administracije UNMIK i deltanost o istrazi navedenih zločina je obustavljena.
 

U stvarnosti odgovornost za izvršeno u punoj meri snose pre svega SAD i NATO, koji su najpre podvrgnuli zemlju 78-dnevnom bombardovanju, a potom i službenici koji su služili kao paravan za zločine protiv mirnog stanovništva. Činovnici OUN na Kosmetu takođe svojevremeno nisu predočili dokumentaciju o tajnim zatvorima na severu i u centralnoj Albaniji (Kukeš, Burel i dr.) U celini, međunarodna zajednica, koja se na rečima tako aktivno bori za poštovanje ljudskih prava, na delu se pokazala nesposobnom da štiti prava i živote Srba, nealbanaca pa čak i albanaca koji nisu podržavali OVK, na Kosovu i Metohiji. OUN duže od 6 godina zna i sprovodi nezainteresovanu istragu o mučenjima i ubistvima koji su praktikovani u bazama OVK i mreži tajnih albanskih zatvora. Peruanski antropolog, šef Kancelarije OUN za slučajeve nestanka ljudi na KiM, duže od 5 godina sprovodi istragu i otvara masovne grobnice na Kosovu i Albaniji. On ukazuje da je OUN bila obaveštena o svemu što se događa još 2003 godine, da i njena unutrašnja dokumentacija ukazuje na postojanje dovoljno dokaza za započinjanje sudskih procesa. Međutim, međunarodna zajednica za sada izgleda nije u stanju da sprovede potpunu i sveobuhvatnu istragu.
 

U ovom trenutku geopolitičke ciljeve SAD na Balkanu nastavljaju da realizuju na bazi saradnje i koordinacije u trouglu SAD - Tirana — Priština. Na primer, Viljam Voker (uzgred rečeno, počasni građanin Albanije), bivši šef misije OEBS, tvrdi, da «postoje velike osnove za razmišljanja stanovnika Kosova i Albanije o zajedničkoj budućnosti». Voker na Koosvu pruža podršku pokretu «Samoopredelenje» Albina Kurtija, koji se upravo zalaže za stvaranje Velike Albanije. U Albaniji njega podržava Pokret za prirodnu Albaniju. Istovremeno Voker kritikuje misiju EULEKS zbog toga, što ona «ne radi na uspostavljanju zakona i prava na Kosovu» i «što nije u stanju da za deset godina uspostavi kontrolu nad severrom Kosova».
 

I u boj se, za razliku od «slabašnih» Evropljana, uključuju provereni albanski kadrovi. Na primer, Bajram Redžepi, ministar policije, koji od leta 2010. godine iskazuje punu borbenu spremnost za osvajanje severa Kosova, uključujući delovanje «specijalnih jedinica». I argumentuje namere Prištine takođe isključivo motivima «uspostavljanja pravnog poretka i hapšenja kriminalnih elemenata». Podsetimo da je sam Redžepi vojni hirurg OVK, u periodu martovskih antisrbskih pogroma 2004. godine bio premijer Kosova, a potom postao predsednik južnog dela Kosovske Mitrovice i, najzad, - ministar policije Kosova. A «specijalne jedinice» o kojima on govori, uključuju dislociranu na jugu taakozvanu Armiju Kosova, a takođe paravojne terorističke formacije, uključujući vahabijska pododelenja (na primer, odred „Abu Bekir Sidik“, čiji je glavešina Ekrem Avdija), spremni da oružanim putem uspostave vlast Prištine nad severom Kosova.
 

Hašim Tači je sa svoje strane 21. decembra uvereno izjavio, da nikakve optžbe neće sprečiti realizaciju njegovih političkih ciljeva, a zarad podrške on uskoro namerava da ode u SAD.
 

Dakle, u ovom trenutku razvija se moćna informaciona kampanja. Međutim, važno je napomenuti da ničeg principijelno novog u postojeći odnos snaga ona ne unosi. Punu kontrolu nad KiM kao i pre vrše SAD i vlasti Prištine koje joj se u svemu podčinjavaju. SAD nastavljaju da brane svog «pitomca» H.Tačija, koji takođe iskazuje vernost svom patronu. Evropska unija na KiM ne igra samostalniju i značajniju ulogu. EULEKS je stvoren u okviru američko-kosovskog Ahtisarijevog plana, kojim je predviđano poetapno proglašenje i jačanje «države Kosova», tojest, misija EULEKS je u celini i u potpunosti inkorporirana u zamišljeni «projekat «Kosova». I jedan od ciljeva jeste uspostavljanje kontrole nad severom Kosova sa perspektivom njegovog integrisanja u prištinske institucije vlasti — u potpunom skladu sa američkim planom o «jedinstvenom i nedeljivom Kosovu». Posledice «prodora Dika Martija» i izvesnog slabog skretanja EULEKS sa «generalnog kursa SAD» pokazaće budućnost - hoće li sadašnja informativna bura povodom zločina OVK poslužiti kao realna osnova za otkrivanje svih zločina i proizvesti potpunu sudsku istragu (što bi na fundamentalan način promenilo situaciju ne samo u regionu, nego i u Evropi), ili će informaciona buka otići besplodno u pesak (što će biti jasan signal da je uspostavljeni od strane SAD poredak gotova stvar), ili – gora varijanta – on prosto služi kao paravan ili za akcije u pripremi, ili pak one koje se izvode. Za sada EULEKS iskazuje samo želju «da gurne glavu u pesak» i ekskivira preduzimanje efikasnih mera.
U najširem smislu neželja Evropske unije da brani interese pravosuđa i sopstvene bezbednosti uliva njegovim članovima nezavidan udeo, a ponajpre, budućnosti zemalja evropskog regiona predstoji farbanje albanske zastave u krvave boje...

Ana Filimonova,