Komunizam i nacizam se ne smeju poistovetiti

Evropska komisija je odbila da poistoveti zločine komunista i nacista, iako su to tražili ministri inostranih poslova Litvanije, Letonije, Bugarske, Češke, Mađarske i Rumunije.
 

Autori pisma Evropskoj Uniji su pozvali na krivičnu odgovornost za pravdanje, negiranje ili umanjenje zločina komunizma. U dokumentu se naglašava da danas svi znaju o zločinima nacizma, a o zločinima totalitarnog komunističkog režima zna samo deo Evrope. A to znači da je neophodno da Evropa sazna. Ipak ne treba misliti da je Stari Svet spreman da izađe u susret svim pokušajima istočnoevropskih zemalja da prepišu istoriju, rekao je u intervjuu Glasu Rusije rukovodilac fonda „Istorijsko sećanje“ Aleksandar Đukov:
 

Pokušaji istočnoevropskih zemalja da poistovete sovjetski režim sa nacističkim imaju već dovoljno jaku tradiciju. Donedavno je istočnoevropskim zemljama uspevalo da efikasno lobiraju taj svoj stav u strukturama EU. Ipak slične radnje isuviše protivreče opšeevropskim principima, kojih se pridržava stara Evropa, principima slobode mišljenja, slobode govora. Kako svedoči odluka Evropske Komisije, stara Evropa je spremna da u određenoj meri zadovolji fantomske boljke baltičkih zemalja, Poljske, Rumunije, Češke. Ali ipak postoji granica tog zadovoljavanja.
 

U Rusiji su ovu inicijativu nazvali još jednim pokušajem da se politizuje istorija. „Taj korak svedoči da je, na našu najveću žalost, za neke zemlje EU politizacija istorije i dalje jedan od prioritetnih državnih zadataka“ – izjavili su u MIP-u RF. Takođe je bilo rečeno da inicijatori pisma sa jedne strane deklarišu blage namere: očuvanje sećanja na žrtve kako se totalitarizam nikada ne bi povratio. A sa druge strane na prvom planu izlazi u potpunosti drugi sadržaj. A to je demonizacija komunističke prošlosti, sprečavanje pokušaja da se objektivno priđe tom poglavlju istorije, a u perspektivi – da se izjednače ideologije komunizma i nacizma. A iza svih tih izjava stoji jednostavna želja da se reše svoji unutrašnji problemi, dodaje Aleksandar Đukov:
 

U unutrašnjoj politici, na primer u Letoniji i Estoniji prepisivanje istorije je postalo način da se da legitimitet političkom sistemu, a takođe da se stanovništvo za koje je ruski jezik maternji liši državljanstva. Na spoljnopolitičkom nivou istorija se koristi za jačanje svog značaja. Zemlje Istočne Evrope, bar neki deo njihovih elita, prepisuju istoriju, pokušavaju da stvore za sebe neko mesto u EU. Oni žele da se bore protiv Rusije, i istorija je jedan od istrumenata za tu borbu.
 

Ali u tim zemljama problema ima napretek. U Mađarskoj je na pomolu nacionalizacija velikih industrijskih preduzeća, Estonija može da ne izađe na kraj sa rastom nezaposlenosti, ekonomija Letonije sve više zavisi od uspešnijih suseda. Jasno je da je nemoguće brzo promeniti situaciju. Upravo zato su na prvom mestu političke parole, koje mogu da odvuku pažnju od unutrašnjih problema.