BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Konstantinov korak ka Bogu jedinome

Konstantinov korak ka Bogu jedinome
06.08.2007. god.

Helenizam je dao duhovni teren za razvoj hrišćanskog učenja koje će car Konstantin Veliki 313, godine osnažiti Milanskim ediktom.
Mnogoboštvo ustupa mesto učenju o jednom Bogu, uobličava se verovanje o besmrtnosti duše i spasenju, moralnost je osnova čovekovog života...
Car Konstantin Veliki 313. godine Milanskim ediktom hrišćanstvu daje ravnopravan položaj sa ostalim religijama u Rimskom carstvu. Sledi Vaseljenski sabor u Nikeji na kojem se, uz Konstantinovo učešće, hrišćanstvo zaokružuje i "čisti od jeresi", pa tako čini sve moćnijim. I sam Konstantin, pred smrt 337. godine, prima novu veru...

Ali, ništa ne biva tek tako. Put do uobličenja hrišćanstva trajao je vekovima. Rad "Neki filozofski razlozi prihvatanja hrišćanstva u poznom Rimskom carstvu" na prošle nedelje završenom Međunarodnom naučnom skupu "Niš i Vizantija" izložila je dr Slađana Ristić - Gorgiev, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu (Grupa filozofija).

- Zahvaljujući caru Konstantinu, hrišćani više nisu bili progonjeni i mogli su, ravnopravno, kao i drugi, da ispovedaju svoju veru. On je hrišćanstvu dao značajnu istorijsku i moralnu podršku. Njegovim činom je, uslovno, okončano jedno viševekovno zrenje ideje od politeizma (mnogoboštva) ka monoteizmu (verovanju u samo jedno boga) - kaže doktor filozofskih nauka Slađana Ristić - Gorgiev.

Razne filozofske ideje stare Grčke i Rima davale su mogućnost stvaranja novog
filozofskog i religijskog sistema, drugačije sinteze tumačenja sveta. Iako ima duhovnu podlogu u helenističkoj misli, rano hrišćanstvo je nova tvorevina koja se izborila za opstanak na svetskoj sceni ideja. Šta je, ipak, preuzeto od antičkih filozofa?

- Ideja o postojanju jednog Boga nalazi se već kod Platona, Aristotela i drugih. Helenski su koreni i ideje o besmrtnosti duše i spasenju. Hrišćanstvo je primilo i ideju o neophodnosti moralnog i asketskog načina života kao puta dosezanja večnosti. Postoji kontinuitet ideja, ali ih je trebalo saobraziti duhu novih vremena. Očekivano, bilo je protivnika novog pogleda na svet - navodi dr Slađana Ristić - Gorgiev.

Hrišćanstvo je donosilo i nešto apsolutno novo, ali su neke hrišćanske dogme prevazilazile mogućnost ljudskog poimanja. Tu spadaju, na primer, dogme o bezgrešnom začeću, Svetoj trojici, vaskrsenju... Racionalnog objašnjenja nema, ali je to osnov za jačanje vere.

- Bog je jedan. Istina je jedna. U mudrosti je sadržana vera, a u veri mudrost. Filozofija je mudrost o božanskim i ljudskim stvarima i ona svoje otkrovenje dobija u hrišćanstvu. Tako su govorili mislioci, bilo kao prethodnica, bilo kao zagovornici ranog hrišćanstva. U istorijskom kontinuitetu neke podudarnosti su neminovne, kao što neminovno neke ideje bivaju odložene "u arhiv" - kaže dr Slađana Ristić - Gorgiev.

Ono čine se filozofija vekovima bavila, kroz hrišćanstvo je dobilo novu formu i novu snagu. Car Konstantin Veliki je filozofiju "saamo" pretočio u politiku, hrišćanima dao pravo na veru i... to njegovo delo traje do danas. 



  • Izvor
  • narodne.mediaonweb.org
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »