Libija – Rusi dolaze

Četiri velika broda, uključujući i desantni „Aleksandar Šabalin“ i fregatu „Admiral Gorškov“, prošli su kroz portugalske teritorijalne vode, navodno na putu ka Mediteranu, ili još preciznije sirijskoj luci Tartus na čijim je dokovima poređana sila teškog naoružanja i projektila, spremnih za utovar i prebacivanje na neku drugu lokaciju.

Poslednji kontakt sa ruskim brodovima imala je portugalska ratna mornarica, koja je flotilu pratila punih 60 sati.

Portugalska pratnja

Pokret brodova iz Baltičkog ka Sredozemnom moru posledica je neizvesnog ishoda pregovora Moskve i novih sirijskih vlasti oko sudbine baze Hmejmim i posebno luke Tartus, koja predstavlja ključ sovjetskih i kasnije ruskih interesa u Mediteranu, još od 1971. godine kada je Hafiz el Asad dao Sovjetima izlaz na Mediteran. Vazduhoplovna baza Hmejmim, južno od Latakije, uspostavljena je 2015. godine.

Reč naroda, ili politički interesi

Krajnju reč o ruskim bazama će imati sirijski narod. Tako bar tvrde predstavnici novih sirijskih vlasti, koji već danima, daleko od očiju javnosti, pregovaraju sa Rusima o sudbini baza Hmejmim i Tartus.

To je potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin, koji je na godišnjoj konferenciji za novinare rekao da je Moskva, u razgovorima sa novim vlastima, naišla na podršku za ideju da ruske snage i nadalje ostanu u bazama u Siriji.

Jedna od ruskih ideja je da vazduhoplovna baza Hmejmim bude centar za distribuciju humanitarne pomoći, pošto je iz te baze iz Sirije već evakuisano oko 4.000 iranskih vojnika.

„Suhoji“ U Siriji

Konačni stav dojučerašnjih pobunjenika još nije sasvim jasan. Spekuliše se da bi Hajat Tahrir el Šam, ili Pokret za oslobođenje Levanta mogao pristati na nastavak ruskog prisustva u zamenu za priznanje, tim pre jer je Zapad prilično rezervisan zbog njihovih veza sa, prvo Al Kaidom, a zatim i Islamskom državom.

Beg Bašara el Asada u Moskvu mogao bi, istovremeno, dati i pozitivan i negativan tok pregovorima, jer bi nove vlasti mogle tražiti izručenje bivšeg predsednika, ili pak zahvaliti se Rusima jer su ih oslobodile jednog velikog problema.

Izraelski pritisak na pregovore

Izraelska avijacija je, bombardujući skladišta naoružanja sirijske vojske nedaleko od Tartusa, izazvala zemljotres snage tri stepena po Rihterovoj skali, ali i uputila prilično jasnu poruku svim snagama u regionu ko će, u budućnosti, igrati glavnu ulogu.

Poruka je, čini se, donekle bila upućena i Rusima, jer su se objekti u Tartusu ozbiljno zatresli posle ogromne eksplozije u arsenalu, koji su prethodno napustile Asadove snage. U komade su razneseni i poslednji preostali protivavionski sistemi.

Sirijska mornarica u krhotinama

Prethodno, Izrael je uništio sirijsku ratnu mornaricu, vazduhoplovne baze, kao i mesta na kojima je, navodno, bilo uskladišteno hemijsko oružje. Sveukupno, izraelska avijacija izvela je oko 800 napada.

Na satelitskim snimcima baze Hmejmim vidi se gomila vojne opreme doterana blizu transportnog aviona Il-76. Na stajanci nedaleko od „iljušina“ i dalje se vide brojni „suhoji“, te nekoliko manjih transportnih aviona.

Uz dokove nakrcane vojnom opremom u Tartusu, jasno je da će Rusija bar deo naoružanja prebaciti na neko drugo mesto.

Dbeiba protiv Haftara, slučaj ruski

Lideri rivalskih frakcija u Libiji, Abdulhamid Dbeiba u Tripoliju i samozvani feldmaršal Kalifa Haftar i o raspoređivanju ruskih snaga u Libiji imaju suprotne stavove.

„Nećemo dozvoliti gde se sudaraju interesi drugih država“, rekao je Dbeiba, reagujući na moguć dolazak novih ruskih vojnika i borbenih sistema.

Novi požar u Libiji?

Rivalske libijske vlade, u Tripoliju i Bengaziju, već su godinama ušančene u borbi za prevlast, ali su otvoreni sukobi, gotovo po pravilu, ograničeni na sporadična puškaranja.

Stabilnost situacije, smatraju Libijci, mahom je proizvod statusa kvo koji su, nekako, uspeli da, svojim snagama, uspostave ekspedicioni korpusi iz Turske i Rusije.

Snage Kalife Haftara, svakako, biće u budućnosti snažnije za nekoliko tovara naoružanja koje su Rusi u poslednjih nedelju dana već prebacili iz Sirije, uključujući radare za sisteme S-300 i S-400. Istovremeno, iz Minska je 13. decembra u Libiju doleteo ruski transportni avion.

Protiv novog ruskog uticaja u Libiji ustao je i italijanski ministar odbrane Gvido Korseto, koji je dnevniku Republika potvrdio da Rusija prebacuje naoružanje u baze pod kontrolom „feldmaršala“ Haftara.

„Maljutke“ za Libiju

„Ruski brodovi i podmornice uvek predstavljaju razlog za brigu, a sada su na dva koraka od nas“, rekao je italijanski ministar.

Baza u Torbuku je, kako se čini, glavna meta ruskog interesa, pre svega jer Moskva već izvesno vreme pregovara sa Haftarom o zvaničnom ugovoru kojim bi ova mediteranska luka postala istureno odeljenje vojske i mornarice Rusije.

Ruske snage se u Libiji nalaze još od 2018. godine, kada je u tu državu stigla prethodnica plaćenika „Vagnera“. Iz Libije, vagnerovci su, pre smrti Jevgenija Prigožina i prelaska pod okrilje ministarstva vojnog, operacije proširili na Niger, Mali i Centralnoafričku Republiku.

Za sada, ruske snage su raspoređene u četiri vazduhoplovne baze u okolini Bengazija, Tripolija, Sirte i u Brak el Šatiju na jugu zemlje.

Za Italijane, najveći problem predstavlja baza blizu Sirte koja se nalazi na svega pola sata leta od vazduhoplovno-pomorskog centra NATO-a u Sinjoreli.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.