Rusi u SB UN: Tribunal osuđivao, ali i ubijao samo Srbe. Što pre okončati tu sramotu! Osloboditi Mladića!

Gospodine predsedavajući,

Pažljivo smo se upoznali sa redovnim polugodišnjim izveštajima predsednika i tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (RM; Mehanizam).

Dokumenti su opsežni, sa mnogo stranica, ali ono što je najvažnije u njima i dalje nedostaje. Ne postoji celovito viđenje kako sprovesti uputstva Saveta, koji je RM uspostavio kao kompaktnu i naglašeno privremenu struktura, čija veličina i broj zaposlenih se moraju smanjivati.

Umesto toga, u izveštaju smo pronašli čudnu izjavu da je RM navodno dobio istinski rezidualan karakter tek 2023. godine. Prinuđeni smo da vas još jednom podsetimo da je Savet pre skoro 15 godina uspostavio RM upravo kao rezidualni mehanizam. Postavlja se pitanje: da li to znači da je RM poslednjih 15 godina suštinski sabotirao naloge Saveta? Po našem mišljenju, upravo to je dovelo do toga da Mehanizam sada nastavlja da postoji sa suviše brojnim osobljem i ogromnim budžetom.

Finansijska i kadrovska smanjenja spomenuta u poslednjem izveštaju su, naravno, koraci u pravom smeru. Međutim, njihov obim u ovoj fazi je potpuno nedovoljan. Takve „tačkaste“ promene u suštini ne menjaju ništa i predstavljaju „kap u moru“. Davno postoji potreba za dubokim preispitivanjem situacije sa RM, sa fokusom na njegovo što brže zatvaranje i prenos preostalih funkcija.

U pozadini potpuno opustele „sudske korpe“, nastavak postojanja RM u sadašnjem obliku i sa budžetom od preko 60 miliona američkih dolara može se nazvati samo apsurdnim. Već smo govorili i ponovo podsećamo da se Međunarodni sud pravde, koji je trenutno bukvalno zatrpan tužbama, ali i zahtevima za savetodavna mišljenja, nosi sa budžetom upola manjim od budžeta Mehanizma.

Naš stav u vezi sa naslednicima preostalih funkcija nakon zatvaranja RM je dobro poznat. Verujemo da će se nacionalni pravosudni organi dobro nositi sa zadacima kao što su rešavanje slučajeva „nepoštovanja pravde“, zaštita žrtava i svedoka i nadgledanje izvršenja kazni. Određene funkcije, na primer, pružanje tehničke pomoći nacionalnim istražnim organima, mogle bi da preuzmu specijalizovane jedinice iz sistema UN.

Nadamo se da će budući izveštaj generalnog sekretara UN sadržati upravo ove opcije – razumne i u praksi ostvarive. Pozivamo vas da ne trošite ograničenje od 8.500 reči na opisivanje opcija koje su očigledno neizvodljive, uključujući one koje su već pomenute u strategiji smanjenja RM i koje su više puta oštro kritikovane. To uključuje uspostavljanje neke vrste „omnibus“ rezidualnog mehanizma za sve ad hoc tribunale. Podsećamo da instrukcije Saveta podrazumevaju zatvaranje RM, a ne njegovu zamenu novim strukturama. Ne može biti reči o prenošenju funkcija Mehanizma na takozvani Međunarodni krivični sud. Ova ispolitizovana struktura, ogrezla u korupciji, nema nikakve veze sa UN ili sprovođenjem pravde.

Posebno ćemo se zadržati na pokušajima da se veliča „nasleđe“ RM i njegovog prethodnika – Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ). Hajde da objasnimo šta podrazumevamo pod tim terminom – „nasleđe“.

U MKTJ su postojale su dve glavne kategorije suđenja.

Prva – protiv Srba, čisto osuđujuća. Iskorišćeno je apsolutno sve, bilo kakve povrede procedure, lažni dokazi. Ako su postojale neoborive sumnje u bazi dokaza, posebno u pogledu postojanja zločinačke namere, tada su u pomoć priticale unapred planirane avanturističke inovacije koje su izmislile sudije ovog tribunala, uključujući pseudo-pravnu konstrukciju „zajedničkog zločinačkog poduhvata.”

Druga kategorija predmeta – za nesrbe, čisto oslobađajuća. U okviru njih, MKTJ je uspešno „gurnuo pod tepih” zverstva pravih glavoseča Nasera ​​Orića, Ante Gotovine, Ramuša Haradinaja i sličnih. Prištinski sudija Danica Marinković je naglašavala da ima dokumentovane dokaze o brutalnim zločinima Oslobodilačke vojske Kosova, ali MKTJ tome nije pridao značaj.

Začudo, slučajevi monstruoznih akata čitavog niza figuranata iz redova bivših lidera tzv. Kosova, kojima je trebalo da se bavi MKTJ, sada iz nekog razloga razmatraju druge strukture. Već na osnovu ovoga može se zaključiti da MKTJ nije uspeo u zadatku koji mu je još 1993. godine u Rezoluciji 827 dodelio Savet bezbednosti UN, a to je „krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije” po principu individualne krivične odgovornosti, odnosno ne uzimajući u obzir kom narodu ili etničkoj grupi oni pripadaju.

Očiglednu pristrasnost u takozvanom „pravosuđu” MKTJ potvrđuje jednostavna statistika. Srbi su dobili 904 godine zatvora, Hrvati – 171 godinu, kosovski Albanci – 19 godina. Proporcionalno, osuđeni Srbi su činili 85%, Hrvati – 12%, Bosanci – 3%. Otvoreno pristrasni, nepravedni pravni postupci upravo i jesu „nasleđe“ MKTJ i RM. I treba li se onda čuditi što njihove odluke ne uživaju autoritet ni u jednoj zemlji regiona, što se jasno vidi iz izveštaja tužioca RM.

Inače, svedoci na suđenjima iz nesrpske, „čisto oslobađajuće“ kategorije redovno su ubijani ili zastrašivani da promene iskaz. Na sva pitanja naše delegacije o tom bezakonju, funkcioneri MKTJ su jednostavno slegali ramenima, rekavši mi nemamo načina da ih zaštitimo. Zato, kada vidimo izveštaje RM koji veličaju važnost zaštite svedoka, podsećamo se da su oni kojima je zaštita zaista bila potrebna već mrtvi. I to je takođe „nasleđe“ MKTJ i RM.

Ubijani su i optuženi Srbi. Neki – prilikom hapšenja, drugi – u pritvoru. Pokušaji da se takvi slučajevi predstave kao navodna „samoubistva“ ne izdržavaju kritiku.

Gospodine predsedavajući,

Prošlo je više od 30 godina od stvaranja MKTJ. Pozivamo vas da konačno okrenete stranicu sa njegovim sramnim „nasleđem“ i prenesete sve funkcije i njegove, i njegovog naslednika u licu RM na nacionalna pravosuđa.

Posebnu pažnju zaslužuje pitanje najbržeg prenošenja funkcije nadzora izvršenja kazni na države čije su nacionalnosti osuđeni. Njeno izvršavanje od strane Mehanizma se ne može nazvati zadovoljavajućom. Države u kojima se kazne izvršavaju nastavljaju da ignorišu čak i Minimalna standardna pravila UN za tretman zatvorenika (Pravila Nelsona Mandele), koja su izričito propisana u rezoluciji o RM.

Izuzetno smo zabrinuti i zbog zdravstvenog stanja srbskog generala Ratka Mladića, koji se nalazi u pritvorskoj jedinici UN u Hagu. On bukvalno balansira na ivici života i smrti. Stanje Mladića je, prema rečima rodbine i advokata, izuzetno teško, teško koncentriše pažnju i održava razgovor, većinu vremena provodi u polusnu, preti mu amputacija noge, što je izbegnuto samo zahvaljujući intervencija srbskih lekara. Podržavamo advokate i članove porodice Ratka Mladića u nastavku borbe za njegovo pravo na život i medicinsku pomoć. Otvoreno nehumanom smatramo odluku koju je doneo 10. maja predsednik Mehanizma o odbijanju zahteva da Mladić bude prevremeno pušten na slobodu iz humanitarnih razloga ili da mu se omogući da odsluži preostali rok u Srbiji.

Naglašavamo da je odnos RM prema Ratku Mladiću u oštrom kontrastu sa pristupom u slučaju Felisijena Kabuge. Tamo je Mehanizam uzeo u obzir okolnosti zdravstvenog stanja okrivljenog, zamrzavajući postupak i pristupajući razmatranju njegovog puštanja iz pritvora iz zdravstvenih razloga.

Pozivamo Mehanizam da konačno donese odluku o prebacivanju generala na izdržavanje kazne u Srbiju. U suprotnom, ako se događaji razviju po negativnom scenariju, sva odgovornost za to će pasti na Mehanizam i njegovo rukovodstvo.

U zaključku, želimo da istaknemo da međunarodna zajednica ne može sebi da priušti da godišnje troši 60 miliona dolara na sudski mehanizam u kojem nema suđenja. Savet mora da donese odgovornu odluku i preusmeri ova sredstva u dostojnije svrhe.

Pored toga, želimo da primetimo sledeće. U današnjim istupanjima članova Saveta primetili smo da jedan broj država članica daje izjave o neprihvatljivosti prekrajanja istorije i veličanja zločinaca. Nadamo se da je taj stav principijelan i dosledan i da će se primenjivati, na primer, u odnosu na prekrajanje istorije Drugog svetskog rata i veličanje nacista, kao i onih koji su sa njima sarađivali, onako kako je presudio Međunarodni tribunal u Nirnbergu.

Hvala.


[UN MISIJA RF] [BRATSTVO]