Kako je protekao samit BRIKS?

Prvi dan samita, 22. oktobar, predsednik Rusije Vladimir Putin posvetio je bilateralnim susretima sa liderima država članica u kazanskom Kremlju, drugog dana predsedavao je na zasedanju samita BRIKS (prvo u užem, a potom i proširenom sastavu). Zasedanja su okončana Kazanskom deklaracijom dugom 43 stranice. Trećeg, završnog dana samita održan je sastanak u formatu „autrič“ / „BRIKS plus“, u čijem radu su učestvovali i šefovi država zainteresovani za saradnju sa BRIKS-om — Azerbejdžana, Jermenije, Belorusije, Bolivije, Venecuele, Vijetnama, Kazahstana, Kirgizije, Laosa, Mauritanije, Palestine, Republike Kongo, Tadžikistana, Turske, Turkmenistana i Uzbekistana, kao i generalni sekretar OUN Antonio Gutereš. U radu samita učestvovalo je 35 država i 6 međunarodnih organizacija. Nakon završetka samita Putin je održao konferenciju za štampu.

BRIKS (BRICS) je osnovan u junu 2006. godine. Tada je na inicijativu Moskve na marginama zasedanja Generalne Skupštine OUN održan sastanak ministara inostranih poslova Brazila, Indije, Kine i Rusije. Prvi naziv ovog udruženja bio je akronim od četiri prva slova naziva četiri države; a nakon 2010. godine, kada je organizaciji pristupila i Južnoafrička Republika, dodato je i slovo S (South Africa). Na države članice BRIKS otpada 45 posto površine naše planete, a njihovo učešće u svetskom BDP-u po paritetu kupovne moći nacionalnih za 2024. godinu iznosi 36,7 posto.

Ove godine Rusija je predsedavala BRIKS-om pod sloganom „Jačanje multilateralizma radi globalnog razvoja i bezbednosti“.

Sledeće, 2025. godine BRIKS-om će predsedavati Brazil.

Više od 30 različitih država izrazilo je svoj interes za saradnju sa BRIKS-om, međutim, dosadašnje članice organizacije, očekivano, odlučile su da se malo sačeka sa proširenjem. Umesto toga, nekim državama pretendentima na članstvo ponuđen je status države-partnera čiji su modaliteti bili definisani tokom zasedanja održanog 23. oktobra. Kako je izjavio zamenik ministra spoljnih poslova Indije zadužen za ekonomsku saradnju, Damu Ravija, svaka zemlja članica BRIKS dostavila je svoju listu kandidata nakon čega je bila sastavljena jedinstvena lista. Činjenicu da je Belorusija postala jedna od zemalja partnera BRIKS-a saopštio je njen predsednik Aleksandar Lukašenko i dodao da je isti status dobilo još 12-13 zemalja.

Isto kao i u prethodnim deklaracijama sa drugih samita, i u kazanskom dokumentu situaciji u Ukrajini posvećena je samo jedna tačka; u njoj se kaže da su strane dale svoje viđenje „situacije u Ukrajini i oko nje“. „Mi ističemo da sve države moraju raditi u skladu sa ciljevima i principima Povelje OUN u svoj njenoj punoći i uzajamnoj povezanosti. Mi sa zadovoljstvom ističemo odgovarajuće odredbe o posredovanju i dobrim uslugama koje imaju za cilj mirno rešenje konflikta posredstvom dijaloga i diplomatije“ — kaže se u dokumentu.

Međutim, tokom samog samita kao i na drugim zasedanjima, države učesnice svugde, pa i u formatu „autrič“/„BRIKS plus“, stalno su pokretale ovu temu. Si Đinping je dva puta tokom samita napomenuo da su NRK i Brazil formirale Grupu prijatelja mira u koju su uključili i druge države Globalnog Juga. „Važno je da se na osnovu principa nedopuštanja prelivanja sukoba, njegovog širenja na treće zemlje i izbegavanja eskalacionih dejstava i odustajanja od dolivanja ulja na vatru doprinosi daljoj deeskalaciji situacije“ — rekao je Đinping (napisano na osnovu simultanog prevoda).

Generalni sekretar OUN, koji je takođe učestvovao na samitu, pozvao je na mirno rešavanje konflikta u Ukrajini na osnovu Povelje svetske organizacije, međunarodnog prava i rezolucija Generalne Skupštine.

Na otvaranju zasedanja „BRIKS plus“ Putin je izjavio da Ukrajinu koriste „radi stvaranja kritičnih pretnji bezbednosti Rusije“. Odbijanje Ukrajine da aktivira pregovarački proces, smatra ruski lider, povezano je s činjenicom da bi to dovelo do ukidanja ratnog stanja i neophodnosti da se održe izbori, dok je napad na Kursku oblast pokušaj da se aktuelnoj američkoj administraciji i demokratskim biračima u SAD pokaže da ulaganja u Ukrajinu „nisu uzaludna“.

Druga važna tema samita bila je nastavak rata u sektoru Gaza i proširenje sukoba na Liban. Rusija i drugi učesnici na samitu ove organizacije zalažu se za hitno primirje na Bliskom Istoku i prijem Palestine u OUN kao punopravnog člana.

U tekstu završne deklaracije tokom raznih sastanaka pokretane su i druge, uobičajene za ovu organizaciju, teme: potreba reformisanja OUN, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije; neprihvatljivost jednostranih sankcija; važnost ispunjenja Ciljeva u oblasti održivog razvoja, borba protiv klimatskih promena i borba protiv terorizma.


Vladimir Putin je napomenuo i predložio da je potrebno inicirati i formirati sledeće:

• investicionu platformu BRIKS radi podrške privredama država-učesnica u obezbeđivanju finansijskih resursa država Globalnog Juga i Istoka;

• arbitražni investicioni centar BRIKS;

• specijalni mehanizam za konsultacije država radi udruživanja po pitanjima Svetske trgovinske organizacije za „formiranje pravednijih pravila igre u međunarodnoj privredi i reformisanju međunarodnog finansijskog sistema“;

• berzu poljoprivrednih proizvoda BRIKS;

• alijansu udruženja u oblasti veštačke inteligencije;

• platformu BRIKS za plemenite metale i dijamante;

• partnerstvo BRIKS za tržišta fosilnim gorivima i platformu za klimatska istraživanja;

• logističku platformu BRIKS i elektronsku komunikacionu bazu



Piše: Boris Orlov, Južna služba novosti iz Rostova na Donu