Bernsov „štap i šargarepa“ za Dodika

05.09.2024. god.

Direktor CIA, tokom posete BiH, upozorio je predsednika RS da će se suočiti sa „ozbiljnim posledicama ukoliko nastavi s dosadašnjom politikom“, ali mu je, navodno, istovremeno ponudio „izvesne garancije Amerike ukoliko spusti tenzije i ublaži opasnu populističku retoriku o secesiji i izlasku Srpske iz BiH“

Direktor CIA Vilijam Berns je u okviru „turneje“ po prostoru nekadašnje Jugoslavije, pored poseta Srbiji i takozvanom Kosovu, boravio i u Bosni i Hercegovini. Prvi čovek američke Centralne obaveštajne agencije, zvanično zadužene za prikupljanje i analizu podataka o stranim vladama, tom prilikom se sastao ne samo s formalnim domaćinom, direktorom OBA (Obaveštajno-bezbednosne agencije Bosne i Hercegovine) Almirom Džuvom, već je vodio razgovore i s ministrom spoljnih poslova Elmedinom Konakovićem, kao i članovima Predsedništva BiH Željkom Cvijanović, Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem.

RAZGOVORI POD VELOM TAJNE

Činjenica da šefa CIA u Sarajevu prima kolektivni šef države jasno pokazuje (po mnogim mišljenjima) kakav je stvarni međunarodni status dejtonske tvorevine, ali je od toga, čini se, još važnije s kojim se ciljevima Berns uputio u grad na Miljacki, odnosno o čemu je razgovarao sa svojim domaćinima. Akteri ovih, očigledno poverljivih i delikatnih razgovora, nisu bili previše spremni da javnosti otkrivaju njegove detalje. Konaković je saopštio da se „razgovaralo o procesima u BiH, važnosti NATO-a i evropskih integracija, kao i o onome što Bosna i Hercegovina ubrzava i usporava“, dok se od Bećirovića moglo čuti da je „zahvalio Bernsu na pomoći SAD u izgradnji demokratske i multietničke BiH“, ali i ukazao gostu „na opasnu antidejtonsku politiku rukovodstva Republike Srpske koja ugrožava mir i sigurnost u državi i regiji“.

Interesantno je, s druge strane, da Željka Cvijanović, u izjavi za agenciju Srna, nije želela da otkrije bilo kakve detalje razgovora sa čovekom koga je nazvala „sagovornikom sa impresivnom biografijom“. Srbski član Predsedništva BiH je reagujući na izjavu potpredsednika PDP-a Igora Crnadka „da nismo čuli ni reč od gospođe Cvijanović o ovom sastanku“, objasnila zašto je odlučila da uskrati javnosti informacije o razgovoru sa direktorom CIA.

„Preozbiljan je sastanak i učtiv sagovornik sa impresivnom biografijom koja uveliko odudara od raznih prethodnih nadobudnih sagovornika, tako da nije fer da to kompromitujem na bilo koji način“, poručila je Cvijanovićeva.

Bez obzira na ovu tajnovitost aktera sarajevskih razgovora, nije nepoznato da je jedan od glavnih ciljeva posete Bernsa BiH bilo pojačavanje američkog pritiska na Srpsku, tačnije na njenog predsednika. To je u izjavi datoj Radiju Slobodna Evropa potvrdio i neimenovani vašingtonski zvaničnik objasnivši kako je dolazak direktora CIA u Sarajevo „između ostalog imao za cilj da se razgovara o Dodiku i njegovoj zabrinjavajućoj secesionističkoj retorici i delovanju“. Šef, po mnogima, najmoćnije i najozloglašenije američke agencije je, navodno, preko Željke Cvijanović, preneo upozorenje Dodiku „da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ukoliko nastavi sa dosadašnjim za Vašington neprihvatljivim kursom“, dok mu je s druge strane, u skladu s već dobro poznatom pričom o štapu i šargarepi nagovešteno „da će dobiti određene garancije Amerike ukoliko spusti tenzije i ublaži opasnu populističku retoriku o secesiji i izlasku Srpske iz BiH“. Ništa manje važan nije bio zahtev Vašingtona – koji je isporučio čovek koji je pre preuzimanja kormila CIA obavljao diplomatske i obaveštajne poslove – da Banjaluka prekine dosadašnje čvrste veze s Moskvom i tako okonča širenje, za predvodnika Kolektivnog zapada, „opasnog malignog uticaja Rusije na ovom prostoru“.

SEĆANJE NA NEISPUNJENA OBEĆANJA

Jasno je da bi za Dodika i njegove saradnike, ali što je još važnije za interese i budućnost Republike Srpske, prekid veza s najvećim zaštitnikom i iskrenim prijateljom sa Istoka imao katastrofalne posledice, ravne političkom samoubistvu. Teško je, takođe, očekivati – mada ne znamo kakav je tačno sadržaj „garancija“ koje je navodno Berns u ime Bajdenove administraciju kao protivuslugu za „dobro vladanje“ ponudio predsedniku RS – da je Dodik mogao da poveruje u iskrenost i dugovečnost američkih obećanja s obzirom na epiloge brojnih sličnih usmenih garancija, ali i potpisanih međunarodnih ugovora. Između ostalih i onog kojeg je pre skoro tri decenije na Palama dao sada pokojni Ričard Holbruk danas utamničenom Radovanu Karadžiću prilikom njegovog prihvatanja da se povuče s funkcije predsednika Srpske i iz političkog života.

Dan nakon razgovora u Sarajevu Dodik je, komentarišući na konferenciji za medije Bernsovu posetu, naglasio „kako šef CIA nije babaroga već razuman čovek koji je u razgovoru sa članovima Predsedništva BiH rekao da nije ponosan šta neki njegovi sunarodnici, koristeći se Amerikom iza leđa, rade na terenu“. Saopštivši da „iako nije imao nikakav kontakt sa direktorom CIA, zna sve reči koje su izgovorene na tom sastanku“, državnik iz Laktaša je obznanio da je visoki gost iz Vašingtona prilikom razgovora sa članovima Predsedništva BiH ocenio „da za stanje u BiH nije odgovoran samo Dodik već sve tri nacionalne grupe“.

Mada naravno nije saopštio ništa o štapu i šargarepi koje mu je, navodno kao izbor, ponudio direktor Centralne obaveštajne agencije, Dodik je ponovio „kako Republika Srbska nema i nikad nije imala plan secesije“. Iz ovih njegovih reči, kao i prethodnih već navedenih prilično pozitivnih Dodikovih ocena posete prvog čoveka CIA Sarajevu, neki prozapadni mediji i analitičari u Srbiji i BiH su izvukli zaključak da je „Berns uspeo barem do daljeg da disciplinuje najveći problem Bosne“, a mogle su se čuti i tvrdnje da „Dodik pravi retorički kopernikanski obrt kako bi se umilio čuvarima njegovih sankcija“. Pri tome su zaboravili ili svesno ignorisali to što je Dodik na ovoj konferenciji za medije naglasio „da je Srbska odlučna da brani svoju autonomiju“, te još jednom upozorio da je za manji entitet prihvatljiva samo dejtonska Bosna i Hercegovina.

„Ako BiH nije održiva po Dejtonskom sporazumu, onda nije održiva nikakva BiH“, naglasio je prvi političar Srpske, dan nakon Bernsovih razgovora u Sarajevu. Još oštriju poruku je poslao narednih dana sa Kočićevog sabora. Dodik ne samo da je ponovio za mnoge secesionističku pretnju da će Republika Srbska „u slučaju otimanja imovine proglasiti samostalnost“ već i u taj, za sada samo hipotetički scenario, uveo i Bernsa. „Dirnu li nam imovinu, Republika Srbska ide u samostalnost i tu neće pomoći ni direktor CIA, niti iko drugi ko se ovde muva“, poručio je predsednik RS s Manjače.

Može se postaviti pitanje zašto je Dodik, nakon izjave u kojoj je naglasio da Srbska nema secesionističke planove i želi samo dejtonsku BiH, ali i izneo suštinski pozitivne ocene posete Bernsa Sarajevu, vrlo brzo ponovo aktivirao pretnju koju njegovi protivnici tretiraju kao secesionizam i uz to (makar i na indirektan način) saopštio kako proglašenje samostalnosti manjeg entiteta BiH neće moći da spreči ni prvi čovek CIA? Njegovi politički protivnici i kritičari će ovaj Dodikov „tvrdi“ govor na Kočićevom zboru protumačiti kao „populističko nastojanje predsednika RS da verbalnim čvrstim stavom sačuva podršku patriotski opredeljenih birača, dok će s druge strane (po njima) on na političkoj sceni Bosne i Hercegovine povlačiti kooperativne poteze kojima će u velikoj meri izlaziti u susret zahtevima Kolektivnog zapada“.

DODIKOVA DEFANZIVA

Nesporno je da je Dodik, nekadašnja „nada međunarodne zajednice u BiH“, proteklih godina često odustajao od najavljenih radikalnih poteza, što je od njegovih oponenata, ali i dela nacionalno opredeljenih pristalica doživljeno kao znak slabosti, nedoslednosti i nedostatka čvrstine. Može se reći da se predsednik RS, koji je iznenadnim radikalnim potezima znao da neprijatno iznenadi protivnike iz Sarajeva i njihove zaštitnike sa Zapada, sada nalazi u političkoj defanzivi. Nakon što je – na sugestiju Beograda, ali verovatno i zbog lične procene da bi tako nešto sada bilo suviše rizično – odustao od ponude Federaciji BiH za „mirno razdruživanje“, Dodik ne planira da, bar ne uskoro, aktivira i drugi ranije najavljeni adut – vraćanje otetih dejtonskih ustavnih ovlašćenja RS.

On se suočava i sa ozbiljnim posledicama američkih sankcija pojedincima i firmama koje rade za režim, zbog kojih banke u manjem entitetu (usled straha od pretnji Vašingtona da će se i same naći na udaru) sankcionisanim osobama zatvaraju račune, dok nemalo ljudi ostaje bez posla. Prvi političar Srpske je, naravno, svestan da će gotovo izvesno na montiranom sudskom procesu biti proglašen krivim, što donosi (ukoliko se povinuje presudi) povlačenje s funkcije, a izvesno je da sa zabrinutošću razmišlja i o ishodu novembarskih predsedničkih izbora u SAD na kojima, nakon promene kandidata Demokratske partije, uopšte više nije izvesna pobeda Donalda Trampa. Trenutna defanziva, odnosno iznuđeni taktički ustupci i kompromisi na koje je u sadašnjim okolnostima prinuđen, naravno ne znače da je Dodik spreman da kapitulira i odstupi od proklamovanih ciljeva zaštite interesa Srpske. U ofanzivu bi, bez obzira na sve rizike takvog postupka, mogao preći ukoliko (što je, makar, indirektno nagovestio nedavnom izjavom da ne namerava da ode u političku penziju) ne prihvati gotovo izvesnu osuđujuću presudu na montiranom procesu u Sarajevu i odbije da se povuče sa funkcije na koju su ga izabrali građani Republike Srpske.

Izvor: Pečat