Međunarodno pravosuđe kao oruđe za vođenje rata. Ofanzivi protiv Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) u međunarodnoj politici pridružilo se međunarodno pravosuđe

Ako je tokom poslednjih deset godina Ruska Federacija još uvek razmišljala nakon potpisivanja Statuta Međunarodnog krivičnog suda (KMS) 2000. godine da li vredi da ratifikuje taj međunarodni sporazum, poslednje sumnje su razvejane. MKS je upravo potvrdio, da nije, niti može biti, nezavisan i nepristrastan organ. Čak štaviše, on je to učinio u radikalnom obliku: Međunarodni krivični sud se otvoreno stavio u funkciju novog oruđa rata. Najprikladnijim poređenjem mogla bi se označiti optužnica Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju protiv predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića maja 1999. godine u jeku bombardovanje Jugoslavije od strane NATO. Pri tom su kao razlog za bombardovanje navođeni upravo oni zločini, koje je izvršila ili vojska NATO, ili su i uopšte bili izmišljeni. Uostalom, ti izmišljeni zločini svojevremeno su bili dobro pripremljeni i prezentovani medijima.
 

I 6. decembra je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno-Okampo objavio, da Sud pristupa preliminarnom proučavanju izjava o tome, da su oružane snage Severne Koreje izvršile ratne zločine na teritoriji Republike Koreje. L.Moreno-Okampo je izjavio, da se njegova kancelarija pozabavila preliminarnim proučavanjem incidenata, vezanih za otvaranje artiljerijske vatre na južnokorejsko ostrvo Jonpahendo 23. decembra i napad na južnokorejsku korvetu „Čhonan“ u Žutom moru 26. marta ove godine. On treba da odluči da li su ti akti ratni zločini, koji potpadaju pod jurisdikciju MKS. I mada je datu izjavu obelodanio tužilac, treba napomenuti da je, za razliku od običnih sudova, tužilac deo samog suda, a da je predsednik MKS - Južnokorejanac San Jun Song.
 

Očigledni problem ove izjave vezan je s time, što Međunarodni krivični sud može razmatrati samo najteže međunarodne zločine, takve kao što su, na primer, genocid ili masovni ratni zločini. Danas se na spisku predmeta suda nalaze situacije, u kojima su poginuli ili milioni ljudi (Demokratska Republika Kongo), ili stotine i desetine hiljada (Uganda, Centralna Afrika). To se nipošto ne može reći za situaciju na korejskom poluostrvu. Naročito nelogično izgleda takva odluka u kontekstu odbijanja MKS da se pozabavi slučajevima zbilja masovnog uništavanja stanovništva u Iraku, Avganistanu i Palestini (1). Najzad, napadi na vojne objekte, kakvi su i korveta, i vojna baza, ne mogu se kvalifikovati kao „ratni zločini“, kako su oni definisani u Statutu MKS. Prema tome, situacija, danas nastala između Severne i Južne Koreje, nipošto nije trebalo da bude objekat istrage od strane MKS. Ali je, ipak, to postala. Upravo zato treba obratiti pažnju na južnokorejski trag u toj priči. Ne treba zaboravljati ni to, da Južnokorejanac takođe zauzima položaj Generalnog sekretara OUN. Veoma aktivna uloga generalnih sekretara OUN u mešanju u unutrašnje poslove država, uključujući korišćenje međunarodnih sudskih organa, poznata je odavno. Dovoljno je setiti se ozloglašenog Daga Hamaršelda i njegove uloge u kongoanskoj krizi, ili Kofi Anana i njegovog insistiranja da se pod zastavom OUN organizuje Specijalni sud za Sijera Leone. Ali i aktuelni generalni sekretar OUN uzima aktivno učešće u otvorenom mešanju u unutrašnje poslove države-članice OUN. Ono se odnosi na priznavanje rezultata predsedničkih izbora u zapadnoafričkoj državi Kot-d’ Ivuar. Kao što je poznato, obojica kandidata – aktuelni predsednik Loran Gbagbo i bivši premijer A.Utara, proglasili su sebe pobednicima. Međutim, generalni sekretar OUN je priznao pobedu Utare i čak mu „čestitao“ na pobedi – tojest, otvoreno je stao na stranu jednog od kandidata. Zanimljivo je da se u pres-relizu OUN, u kome je objavljena čestitka Utari od generalnog sekretara, ne navodi i tako „sitna“ činjenica, da je Ustavni sud zemlje pobednikom na predsedničkim izborima proglasio upravo L.Gbagboa. Formalno se generalni sekretar poziva na svog specijalnog predstavnika, koji, tobože potvrđuje pobedu Utare. Međutim, specijalni predstavnik generalnog sekretara nema ovlašćenja da proglašava pobednika na izborima. To je u kompetenciji državnih organa Kot d’ Ivuara. Specijalni predstavnik generalnog sekretara OUN, u skladu sa zahtevom rezolucije Saveta bezbednosti, bio je dužan jedino da potvrdi, da su sve etape izbornog procesa u Kot d ’Ivuaru „predviđale sve neophodne garancije za sprovođenje otvorenih, slobodnih, pravičnih i transparentnih predsedničkih izbora i izbora u zakonodavne organe u skladu sa međunarodnim standardima“. Međutim, specijalni predstavnik je, ipak, išao i još dalje – on je izjavio, da „čak ako se uzmu u obzir sve žalbe koje je aktuelni predsednik Loran Gbagbo podneo Ustavnom sudu, rezultati drugog kruga neće se promeniti i pobednik je svejedno upravo Utara“. Interesantno je primetiti da je specijalni predstavnik generalnog sekretara OUN u Kot d’ Ivuaru takođe Južnokorejanac. (2)
 

Napad na Severnu Koreju (SK) u okviru sistema OUN razvijao se postepeno, ali sigurno, stalno šireći front ofanzive. Kao prvo, to je pitanje o takozvanom nuklearnom programu SK, koje se razmatra u Savetu bezbednosti OUN. (3) Drugo, to je stalna tačka dnevnog reda „O poštovanju čovekovih prava u Severnoj Koreji“ u Trećem komitetu Generalne skupštine OUN i analogna tema na opštim zasedanjima Skupštine. Krajem novembra Treći komitet GS OUN usvojio je rezoluciju, u kojoj se situacija usijava sasvim nedvosmisleno: međunarodna zajednica osudila je SK za „najšire i sistematsko kršenje čovekovih prava“, uključujući mučenja i javna pogubljenja. (4) Rezoluciju je pripremila Južna Koreja uz podršku SAD i njihovih zapadnih saveznika i usvojena je većinom glasova 100 : 18. Uostalom, 60 država se uzdržalo. Rusiji može služiti na čast što je ona glasala protiv date rezolucije. (5)
 

Frontu protiv SK pridružio se i Savet OUN za prava čoveka, koji je naimenovao Specijalnu grupu izvestilaca za Severnu Koreju. U svom izveštaju grupa je prikupila ne samo preporuke, nego i otvorene zahteve niza zemalja prema SK, koji se tiču unutrašnjeg zakonodavstva te zemlje. (6) Na osnovu tog izveštaja usvojena je nova rezolucije (tih istih sponzora), kojom se ponovo osuđuje SK za „masovna kršenja čovekovih prava“. (7) Kao što vidimo, situacija se usijava na čitavom frontu i punom snagom. A sada se tom frontalnom napadu pridružio i Međunarodni krivični sud.
 

U poslednje vreme sve češće se čuju predlozi o aktivnijem učešću Rusije u novim međunarodnim sudskim institucijama, a takođe o produbljivanju takvog učešća u već postojećim sudovima. Međutim, prilikom rešavanja takvog pitanja neophodno je videti sve jasniju tendenciju u pravcu korišćenja međunarodnih sudova ne samo kao instrumenta za rešavanje u svoju korist ovih ili onih međunarodnih sporova, što je odavno i svima već dobro poznato, nego sada već i kao oruđa za mešanje u unutrašnj poslove država, uključujući direktno učešće u ratu. Ako se ove godine dogodilo prvo takvo učešće MKS u unutrašnjem oružanom konfliktu u Sudanskoj provinciji Darfur (putem izdavanja naloga za hapšenje aktuelnog predsednika zemlje), onda je odluka tužioca MKS o „situaciji u Koreji“ postala prvo otvoreno mešanje Suda u oružani konflikt međunarodnog karaktera. Sada je „međunarodno“ pravosuđe i zvanično postalo neposredni učesnik međunarodnih oružanih konflikata.

__________________
(1) Formalno se situacija u Avganistanu i Palestini nalazi na razmatranju tužioca MKS, ali već veoma dugo i samo na nivou „analize dokumenata“, u cilju razjašnjenja pitanja o tome, da li i uopšte treba počinjati istragu!
(2) „Pravičnim“ Južnokorejancima, koji se nalaze na čelu međunarodnog pravosuđa treba dodati i zamenika predsednika Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji je ranije sudio Slobodanu Miloševiću, a sada R.Karadžiću i V.Šešelju (u drugom procesu u vezi sa mešanjem u vršenje pravosuđa).
(3) Vidi, na primer, izjavu predsednika SB OUN od 9. Jula 2010. godine, // Dokument OON: S/PRST/2010/13
(4) Vidi dokument OUN: A/C.3/65/L.47
(5) Vidi dokument OON: https://www.un.org/en/ga/third/65/docs/voting_sheets/L.47.pdf
(6) Vidi dokument OON: A/HRC/13/13
(7) Vidi dokument OON: A/HRC/res/13/14. Uostalom, i ovde onima koji su usijavali situaciju nije pošlo za rukom da skupe zaista ubedljivu i reprezentativnu većinu: 28 je glasalo za, pet je bilo protiv uz 13 uzdržanih.

Aleksandar Mezjajev,