Sukob Rusije i SAD će nadživeti ukrajinsku krizu

29.06.2024. god.

Moskva na Vašington mora da gleda kao na dugoročnu pretnju

Autor Andrej Sušencov, programski direktor u klubu Valdaj.

Želja SAD da dominiraju i njeno odbijanje da druge zemlje vide kao jednake, spremne i sposobne da preuzmu jednaku odgovornost za mir i stabilnost, kratak je odgovor na pitanje zašto odnosi Moskve i Vašingtona ne mogu da izađu iz sadašnjeg stanja. Ovaj stav takođe dovodi SAD do istih poteškoća u odnosima sa Kinom, Indijom, pa čak i nekim sopstvenim saveznicima, poput Turske.

Rusku i kinesku poziciju podupire princip da je mir rezultat kompromisa između glavnih centara moći, i da bez njihovog međusobnog dogovora – bez jednakosti, međusobnog poštovanja, spremnosti da priznaju interese jednih drugih i pridržavanja principa, nemešanja u unutrašnje stvari – stabilan poredak je nemoguć. SAD, međutim, veruju da je mir deterministička datost i da nisu potrebni posebni napori da se on održi. To dovodi do paradoksalnih rešenja: što više oružja, to više mira. Zapad još nije spreman da postane samo jedan od Atlantiđana koji drže nebo. I dalje veruje da treba da bude glavni.

Da li su promene u odnosima Moskve i Vašingtona moguće uz promenu administracije u SAD? Očekujem da to neće bitno uticati na američku liniju prema Rusiji. Korisno je gledati na američku politiku kao na nezavisni faktor u našem planiranju – moramo pretpostaviti da se ne možemo osloniti na američke elite. Vašington će u većini slučajeva delovati neprijateljski prema Rusiji, u nekim slučajevima oportunistički, angažujući Moskvu u vreme kada to odgovara njegovim sopstvenim interesima.

Još uvek postoji paradigmatski jaz između Rusa i Amerikanaca u njihovom razumevanju sveta u 21. veku. Američki stručnjaci smatraju da je Rusija deo Zapada i da će na kraju ove krize neminovno završiti u zapadnom taboru, sa Kinom kao protivnikom. Ovaj skup paradoksalnih ideja prisutan je u američkom narativu od ranih 1990-ih.

Amerikanci veruju da Rusija u krajnjoj liniji nema alternativu i zato će prihvatiti svaku ponudu Vašingtona. S obzirom da će dolar sigurno ostati dominantna valuta na srednji rok, SAD će biti važna zemlja. A mnogo zavisi od njenog turbulentnog unutrašnjeg političkog života.

Kada je reč o Ukrajini, Amerikanci razmišljaju u terminima investicionog bankarstva i direktno kažu da je Ukrajina prilično jeftin instrument koji ima dve svrhe: da oslabi Rusiju i da uguši sve glasove u Evropi koji pozivaju na stratešku autonomiju od SAD.

Tokom protekle dve godine, Vašington je smatrao da je ovaj metod mobilizacije prilično jeftin. Zaista, odnosi Rusije i EU su poremećeni, glavni gasovod koji povezuje ruski i zapadnoevropski energetski sistem je uništen, istočna Evropa je militarizovana, američki vojno-industrijski kompleks je ojačan, a ekonomska aktivnost je tekla iz Evrope u Sjedinjene Američke Države. Američka ekonomija je dobila od ove krize, dok je zapadnoevropska privreda teško stradala.

Koji su ciljevi SAD u ukrajinskoj krizi? Ona želi oslabljenu Rusiju, koja je izgubila kontrolu nad ključnim prednostima na evroazijskom prostoru, kao što su transport, ekonomija, proizvodnja i energetika. SAD žele da izbace Rusiju iz prvih pet svetskih sila i da je učine strateški sekundarnom.

Međutim, SAD počinju da shvataju da Ukrajina kao instrument odvraćanja od Moskve više nije jeftin resurs. Vojni, materijalni i ljudski resursi Kijeva su blizu iscrpljivanja, a održavanje ukrajinske države postaje sve skuplje za SAD i EU.

SAD već neko vreme gledaju na Rusiju kao na strateškog igrača u opadanju. Čekali su trenutak kada će zemlja napustiti top pet vodećih zemalja kako bi se obračunala sa Kinom. Zašto su SAD napustile pregovore sa Moskvom krajem 2021. godine, gurnule Ukrajinu ka vojnom rešenju krize, a zatim joj zabranile da pregovara sa Rusijom? Verovali su da je brza pobeda nad Rusijom ostvariva, da će 52 zemlje koje su SAD okupile u koaliciji oko Ukrajine – njihove ekonomije, resursi, vojni arsenali, obaveštajne službe, satelitske konstelacije, zalihe oružja, politička obaveštajna i druga podrška – biti dovoljne da pobedi našu zemlju. Zapad nije pravilno procenio potencijal Rusije i sopstvene koalicije, a kratkoročni ciljevi koje su sebi postavili pokazali su se nedostižnim. Oni veruju da zemlja čija ekonomija čini 3% svetskog nominalnog BDP-a ne može sama da se izbori sa čitavom velikom koalicijom. Ali kada zapadne zemlje imaju 65-80% svog BDP-a u sektoru usluga, a ne u teškoj industriji i oblastima vezanim za oružje, nastaje situacija u kojoj Rusija sama proizvodi više artiljerijskih granata nego sve zapadne države. Ovo je paradoks koji SAD nisu uzele u obzir.

Na sukob između SAD i Rusije treba gledati kao na dugoročnu konfrontaciju. Nastaviće se i nakon što Vašington shvati da je Ukrajina izgubila značaj kao oruđe. Kao rezultat toga, SAD će središte antiruskih aktivnosti prebaciti u drugu zemlju koja je, poput Ukrajine, spremna da se žrtvuje i bude na čelu borbe protiv Moskve. SAD neće prestati da budu strateški rival, i stoga ne možemo sebi dozvoliti da to ignorišemo u našem planiranju. Moramo posmatrati Amerikance kao stalnu pretnju i pripremiti se za dugu konfrontaciju.

Izvor: Diskusioni klub Valdaj