Objavljen navodni nacrt propalog mirovnog sporazuma Rusije i Ukrajine

15.06.2024. god.

Njujork tajms je objavio, kako tvrdi, uslove o kojima su Moskva i Kijev razgovarali 2022. godine

Njujork tajms je u subotu objavio nekoliko dokumenata za koje tvrdi da su nacrti verzija mirovnog sporazuma o kojem su Moskva i Kijev pregovarali u Istanbulu, u prvim mesecima sukoba u Ukrajini. Prema pisanju lista, SAD i Poljska su bile "uzbunjene" predlozima, strahujući da će dovesti do "razoružanja" Ukrajine.

NJT je objavio tri dokumenta. Za jedan, od 17. marta 2022, tvrdi se da je nacrt teksta ugovora koji je predložila ukrajinska strana. Verziju na engleskom jeziku koju je navodno nabavio NJT navodno je Kijev obezbedio svojim zapadnim pristalicama.

Prema uslovima dokumenta, Ukrajina je pristala na status „stalne neutralnosti“ u zamenu za bezbednosne garancije SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije i Kine. Takođe je navodno obećao da se neće pridružiti nijednom vojnom bloku i raskinuti bilo kakve sporazume koji nisu u skladu sa njenim neutralnim statusom.

Kijev je takođe trebalo da prizna Krim kao ruski, a Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku kao nezavisne države, kao i da obnovi infrastrukturu koju su njene snage uništile u regionu između 2014. i 2022. Dokument takođe postavlja ograničenja količine teške vojne opreme Ukrajini, iako Rusija saopštila da u stvari ne „predviđa smanjenje oružanih snaga“, navodi list.

Dokument koji je objavio NJT takođe je prožet kritičkim napomenama sa obe strane u kojima se određene odredbe ili formulacije nazivaju „neprihvatljivim“. Napomene navodno ne pokazuju ni ukrajinsko protivljenje ideji da se Krim prizna kao deo Rusije, niti formalnom davanju nezavisnosti republikama Donbasa.

Prema NJT-u, nacrt sporazuma nije dobro pristao američkim zvaničnicima. Na sastanku sa svojim ukrajinskim kolegama, Amerikanci su to nazvali „jednostranim razoružanjem“, izjavio je neimenovani visoki zvaničnik listu. Poljska je takođe navodno bila uznemirena i htela je da spreči sklapanje sporazuma. Predsednik države Andžej Duda sastao se u martu sa liderima NATO-a u tom cilju, tvrdi NJT.

Drugi dokument, datiran krajem marta, navodno je interno zajedničko saopštenje, kojim je proširena lista garanta bezbednosti za Ukrajinu i dodaje da status Krima treba da odrede Moskva i Kijev u periodu od 10 do 15 godina.

Treći dokument koji je objavio NJT navodno je nacrt sporazuma od 15. aprila 2022. Prema njegovim odredbama, Ukrajina je još uvek trebalo da postane trajno neutralna država u zamenu za bezbednosne garancije, ali joj je dozvoljeno da se pridruži EU i učestvuje u svojim „mirovnim misijama“. Odluka o statusu Krima trebalo je da bude odložena.

Kijev je, prema beleškama, odbio da razgovara o sankcijama Rusiji i međusobnim pravnim zahtevima podnetim raznim međunarodnim telima. Takođe je odbio da razmatra pitanja u vezi sa statusom ruskog jezika u Ukrajini ili zabranom nacističke i neonacističke propagande, navodi se u dokumentu.

Moskva je navodno zahtevala da se svaka buduća vojna pomoć Ukrajini pruža samo na osnovu kolektivne odluke svih garanta bezbednosti. Ovaj zahtev se pokazao kao najveći problem za Kijev, tvrdi NJT, dodajući da se strane nisu dogovorile ni o dometu naoružanja koje bi Ukrajina smela da ima.

Neki članovi ukrajinske delegacije na pregovorima su i dalje verovali da su veoma blizu postizanja sporazuma. „Uspeli smo da pronađemo veoma stvaran kompromis“, izjavio je Aleksandar Čali, jedan od ukrajinskih pregovarača prošlog decembra. „Bili smo veoma blizu sredinom aprila, krajem aprila, da završimo naš rat nekim mirnim rešenjem.

Ranije ove nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin je takođe izjavio da su dve strane uspele da postignu sporazum koji je „uopšteno prihvatljiv i za Moskvu i za Kijev“. Sastavljen je nacrt ugovora koji je parafirao šef ukrajinske delegacije, izjavio je predsednik. „To znači da je Kijev… bio zadovoljan takvim rešenjem.

Moskva još nije zvanično komentarisala autentičnost dokumenata, za koje NJT tvrdi da su ih potvrdili neimenovani učesnici pregovora. Dve strane nisu sedele za pregovaračkim stolom od proleća 2022, kada je Kijev odustao od pregovora.

Glavni ukrajinski pregovarač u Istanbulu Dejvid Arahamia izjavio je prošlog novembra da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson otputovao u Kijev posebno da ubedi Vladimira Zelenskog da se povuče iz pregovora.

Rusija je od tada više puta signalizirala svoju spremnost za dijalog, optužujući Kijev i njegove zapadne pristalice da odbijaju da se angažuju u diplomatiji.

Izvor: RT (F)