Mladi Srbije i sveta u Zlatnom prstenu Rusije – Bratstvo

Milan Bojić:

Kao što se vidi iz mog prethodnog teksta, prvi dan na Regionalnom programu u Jaroslavlju bio više nego ispunjen. Drugi dan se nije mnogo razlikovao od prvog. Od ranog jutra je bilo veoma aktivno. Naša prva stanica bio je susedni gradić Ribinsk. U pitanju je grad u kome se državnim ukazom čuva ne samo arhitektura carske Rusije već i duh, budući da su svi natpisi u gradu u stilu carske Rusije. Primetan je svojevrstan kontrast specifičan za Rusiju budući da se centralni trg naziva Lenjinov, sa njegovom statuom, ali u tom gradu se reflektuje savremena Rusija.

Takođe ovaj gradić je poznat po razvijenosti mlečne industrije, pa smo tako imali priliku da posetimo najpoznatiju mlekaru u tom regionu. Tu smo pored upoznavanja sa tehnologijom prerade i pakovanja mlečnih proizvoda imali priliku i da degustiramo njihove proizvode poput sladoleda, mleka, jogurta, kefira.

Zatim, odmah po povratku u Jaroslavlj, imali smo priliku da se upoznamo sa školom budućnosti.  Naši divni volonteri su se postarali za ekskurziju kroz modernu IT srednju školu „Škola 21 Sber“ gde smo se ne samo upoznali sa načinom funkcionisanja i rada pomenute škole, već i sami osetili kako funkcionišu njihovi procesi rešavajući zadate nam zadatke i intelektualne probleme preko digitalnih igrica.

Dan smo završili na najbolji mogući način. Imali smo priliku da se upoznamo sa alterantivnim vidovima sporta koji su popularni u Jaroslavlju. U pitanju je odbojka sa ogromnom loptom, kao i modernizovan njihov tradicionalni sport u kome se dobacuju velikim prstenom, koji funkcioniše slično frizbiju. Objasnili su nam da su savremeni ljudi u sve slabijoj kondiciji, pa su ovi sportovi isplanirani da budu zanimljivi, da podjednako izazovu adrenalinskih reakcija u čoveku poput svakog drugog sporta, a da se pri tom čovek drastično manje zamara nego u klasičnim sportovima. To je bila lepa prilika za nas iz Srbije da pokažemo iz koje zemlje dolaze najbolji sportisti – tu priliku smo naravno iskorstili.

Trećeg dana smo imali radionicu iz slikanja ruskih drevnih simbola u galeriji „ArtEl“, gde smo se bolje upoznali sa još jednom granom umetnosti. Zatim se ekskurzija produžila u ogromnu IT kompaniju „Tenzor“, koja je pri tom veoma uticajna u Rusiji. Imali smo priliku da se upoznamo sa njihovim radom i projektima.

Zatim smo posetili neverovatan muzej maketa pod nazivom “Zolotoe kolьco”. Već sam spomenuo da Jarosavlj spada u one čuvene istorijske gradove koji se nazivaju gradovi „Zlatnog prstena“, gde se nalazi jedan od centara drevne Rusije. Upravo u tom muzeju se čuvaju makete najvažnijih zdanja i mesta u gradovima ovog prstena. Malo je reći da je sve veličanstveno urađeno i da je vidno da se vodilo računa o svakoj, pa i o najmanjoj sitnici. Teško je odrediti da li je lepši dnevni ili noćni režim rada maketa, a pri tom bio je dovoljan jedan klik i da se pokrene život u tim mikro-gradovima. Nije lako opisati nivo na kom je ovaj muzej uređen, zato će više od reči reći materijali koji se nalaze ispod teksta, mada ni oni ne mogu u potpunosti da prenesu taj utisak.

Treći dan je kao i prva dva je bio dupke ispunjen sadržajem. Zato smo, ne časeći časa, odmah posle muzeja stigli u mesto koje je ponos Jaroslavlja – u  čuvenu poslastičarnicu muzej Gingerbread house koja je deo njihove fabrike čokolade čuvene još iz sovjetskog vremena. Imali smo priliku da posmatramo kako majstor pravi karamelu, a zatim smo i sami učestovali u pravljenju i ukašnjavanju kolača koje smo poneli kao suvenir i naravno sve se završilo degustacijom.

Svakako je najbolji način da se tako dinamičan dan završi odlaskom u čuvenu i nadaleko poznatu Rusku banju. Upoznali smo se sa dugom tradicijom i kulturom banja u Rusiji u kojima ljudi na velikoj temperaturi sagorevaju toksične ćelije u organizmu pri tom udišuće celebne aromate raznog bilja. Posle teorijskog usledio je i zanimljiviji praktični deo. Bila je interesantna prilika da se doživi ruska sauna na plus 70°C, posle koje bismo se rashlađivali snegom.

Ipak ni na tome se dan nije završio, budući da su organizatori odlučili da izađu u susret želji većine učesnika da se napravi oproštajna žurka, s obzirom da ie već sutradan većina ljudi trebalo da krene putem Moskve, a iz Moskve putem svojih domova.

O tome, ali i o produženom regionalnom programu za nas nekolicinu učesnika više u sledećem tekstu.

Milan Bojić
Specijalno za BRATSTVO