Nikolaj Patrušev o 75 godina NATO i 25 godina od agresije na SRJ: Krvava istorija

„Dugoročni izvor opasnosti, kriza i sukoba“

Vitalij Cepljajev, aif.ru: Nikolaje Platonoviču, šefovi država članica NATO planiraju da proslave godišnjicu u julu tokom samita alijanse u Vašingtonu. Ali u ostatku sveta mnogima neće biti do praznovanja, jer je u njihovim očima ova organizacija za 75 godina stekla reputaciju glavnog svetskog agresora. Da li se slažete sa tim?

Nikolaj Patrušev: Prosudite sami. Godišnjica formiranja NATO praktično se poklopila sa 25. godišnjicom bombardovanja Jugoslavije velikih razmera, kada se, skrivajući se iza parole „odbrana ljudskih prava i demokratije“, NATO avijacija nemilosrdno obračunavala sa nenaoružanim ljudima. U bombardovanju je poginulo više od 2,5 hiljade ljudi, a ranjeno je više od 12 hiljada civila. Tačan broj poginulih tokom operacije još nije precizno utvrđen. Upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom dovela je do kontaminacije zemljišta i višestrukog porasta malignih oboljenja među stanovništvom, što nastavlja da ubija ljude i četvrt veka posle NATO agresije.

Tokom 75 godina svog postojanja, NATO je izveo više od 20 velikih vojnih operacija. Osim toga, pojedine zemlje alijanse su više puta učestvovale u vanblokovskim vojnim koalicijama koje su formirale SAD da bi zadovoljile svoje globalne ambicije u različitim regionima sveta – u Vijetnamu, Iraku, Libiji, Avganistanu i u desetinama drugih oružanih sukoba. Stoga, apsurno zvuče pokušaji bloka da se distancira od utvrđenih činjenica o razaranju gradova i država, istrebljenju hiljada civila, a još više da ih prećuti.

Neću da se udubljujem u krvavu istoriju NATO, ali se ona mora znati da bi se razumela suštinu alijanse kao stabilnog, dugogodišnjeg izvora opasnosti, kriza i sukoba.
 

— Prema tekstu Severnoatlantskog ugovora, alijansa nije samo vojni, nego i politički savez. U čemu se, po Vašem mišljenju, sastoji njegova politika?

— Sva politika NATO se zasniva na uputstvima Vašingtona. On koristi alijansu da zadrži svoje oružano prisustvo u Evropi i demonstrira podršku svojih satelita njegovoj nezamenljivosti u obezbeđivanju bezbednosti tog kontinenta. Osim toga, vojni blok pod kontrolom SAD ima za cilj da izvrši nezakonit pritisak takozvanog „kolektivnog Zapada“ na suverene države sveta koristeći vojne, ekonomske, informacione i druge resurse.

Severnoatlantska alijansa se koristi kao sredstvo Vašingtona za vođenje „hibridnih ratova“. Njeni članovi poslušno izvršavaju uputstva za primenu ekonomskih sankcija, „zamrzavanje“ finansijskih sredstava, obavljanje obaveštajnih aktivnosti, psiholoških operacija i sajber napada i uključeni su u akcije podrivanja i dezorganizacije sistema javne uprave zemalja koje se ne slažu sa politikom anglosaksonaca. Istovremeno, alijansa se ne libi da u svom interesu koristi terorističke organizacije.
 

– Poznato je da je prvobitno 12 zemalja Evrope i Severne Amerike pristupilo NATO-u kako bi se suprotstavili uticaju svog nedavnog saveznika u antihitlerovskoj koaliciji – Sovjetskog Saveza…

— Svojevremeno su SAD, Engleska i njihovi sateliti lažno izjavili da je savez stvoren da bi se suprotstavio „agresivnim težnjama“ Organizacije Varšavskog pakta. Pritom prećutkuju da je Varšavski pakt potpisan 14. maja 1955. godine, dakle 6 godina posle formiranja NATO. Vredi podsetiti da je zahvaljujući formiranju Varšavskog pakta u Evropi na dugi niz godina uspostavljen vojni paritet i učvršćen mir.

Od svog formiranja do kraja Hladnog rata, Severnoatlantska alijansa je porasla za samo četiri članice. Nakon raspada Sovjetskog Saveza i raspuštanja Organizacije Varšavskog pakta, sprovedeno je nekoliko talasa širenja NATO, prvenstveno kroz apsorbovanje bivših evropskih saveznika SSSR. Danas su u sastavu NATO 32 zemlje sa ukupnim oružanim snagama od oko 4 miliona ljudi. A još pet država učestvuje u NATO programima za proširenje partnerstava.
 

„Jačaju potencijale od Barencovog do Crnog mora“

— Izdanak Hladnog rata, blok NATO je kao da je izgubio smisao svog postojanja nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta. Ozbiljno se raspravljalo čak i o pitanju ulaska Rusije u NATO. Kome je, po vašem mišljenju, bilo od koristi što smo ponovo protivnici?

— Devedesetih su članice NATO namerno pokušavale da nas ubede da su pragmatičari zainteresovani za vojno-političku saradnju sa Rusijom i očuvanje mira i stabilnosti u Evropi. U stvari, Zapad je raspad Sovjetskog Saveza smatrao samo jednom od etapa konfrontacije sa Rusijom. Slabljenje naše zemlje kao ekonomskog i političkog konkurenta i njeno naknadno uklanjanje sa političke mape sveta rasparčavanjem bili su dugoročni strateški ciljevi Vašingtona, Londona i od njih kontrolisanih zemalja kolektivnog Zapada. Upravo zato su zvaničnici u Briselu našu državu proglasili za glavni izvor pretnji evropskoj bezbednosti i to eksplicitno uneli u strateški koncept NATO.
 

— Ovih dana je šef vojnog komiteta NATO Rob Bauer rekao da je Severnoatlantska alijansa spremna za otvoreni rat sa Rusijom. Izgleda da tamo ne razmišljaju o pomirenju?

— Ta izjava je u skladu sa ukupnom politikom NATO. Generalni sekretar NATO Stoltenberg je u martu predstavio godišnji izveštaj o aktivnostima ove organizacije u protekloj godini. Ceo dokument je fokusiran na glavni zadatak – „obuzdavanje“ Rusije i, što je bitno, Kine, odnosno Severnoatlantska alijansa je bez zadrške izašla iz okvira svog geografskog mandata i otvoreno deklarisala globalne ambicije.

NATO sistematski jača svoje vojne potencijale duž naših granica, od Barencovog do Crnog mora. U govorima lidera zemalja bloka i u dokumentima pojavio se čak i termin „Istočno krilo NATO“, koje uključuje sve zemlje istočne Evrope koje se graniče sa Rusijom i savezničkom Belorusijom, kao i Rumuniju i odnedavno Švedsku i Finsku. Rukovodstvo alijanse ne krije da su najveći od raspada SSSR vojni manevri u blizini ruskih granica, Steadfast Defender 2024, koji se trenutno odvijaju u Evropi , usmereni upravo na „obuzdavanje“ Rusije. Samo prošle godine, NATO i njegove zemlje članice izvele su 130 koalicionih i više od hiljadu nacionalnih vojnih vežbi i obuka. Imajte na umu, ne za deceniju, nego na jednu godinu, 2023.
 

„Zadaci demilitarizacije Ukrajine ostaju aktuelni“

— Mnogi u Rusiji su uvereni da je Vašington od prvih godina posle raspada SSSR pokušavao da od Ukrajine napravi vojnu odskočnu dasku za nanošenje strateškog poraza našoj zemlji. Da li delite to mišljenje?

— NATO manevri su počeli da se redovno održavaju na teritoriji Ukrajine počev od 1995. godine. A 2004. godine, žrtvujući suverenitet zemlje zarad alijanse, Vrhovna Rada je usvojila zakon o slobodnom pristupu NATO snaga na teritoriji Ukrajine.

Povećana militarizacija Ukrajine počela je nakon državnog udara koji je Zapad izveo u Kijevu u februaru 2014. i genocida nad ruskojezičnim stanovništvom koji su izvršili ukronacisti. Postoje nepobitni dokazi da je Kijev, na podsticaj SAD i NATO, nameravao da reši pitanje „tvrdoglavih“ regiona krajnje oštro, nasilnim putem.

Severnoatlantska alijansa je de fakto strana u ukrajinskom sukobu i aktivno je uključena u organizovanje granatiranja ruskih teritorija od strane neonacista. U njenom okviru se donose kolektivne odluke o novim isporukama naoružanja sa povećanjem njihovih tehničkih mogućnosti daljine dometa, a instruktori NATO u nekoliko zemalja obučavaju plaćenike i diverzante za njihovo učešće u antiruskim operacijama.

Planovi SAD i NATO uključuju očuvanje Ukrajine, ili bar njenog dela, kao antiruske teritorije koja je potpuno pod njihovom kontrolom i potpuno posvećena opsluživanju interesa severnoatlantskog bloka. U tom pogledu zadaci demilitarizacije Ukrajine ostaju aktuelni.
 

— Komandant holandske vojske Martin Vijnen je izjavio da je hitno potrebno regrutovati do 3 hiljade dobrovoljaca spremnih da učestvuju u oružanom sukobu sa Rusijom. Mislite li da se Evropljani ozbiljno ozviljno spremaju za rat?

— Raspirivanje rusofobije i zastrašivanje sopstvenih građana imaginarnom „ruskom pretnjom“ postalo je glavna komponenta politike evropskih vlasti, koje na taj način pokušavaju da skrenu pažnju ljudi od rastućih unutrašnjih političkih i ekonomskih problema.

Osim toga, rusofobiju koriste Vašington i London da ekonomskim obavezama čvrsto vežu druge zemlje NATO za sebe. SAD profitiraju povećanjem kapaciteta vojno-industrijskog kompleksa, diktirajući svojim saveznicima uslove za kupovinu vrlo specifičnih vrsta naoružanja i uniformi od svojih proizvođača.

Potrošnja zemalja članica NATO za odbranu ove godine porasla je na 50% svetske potrošnje. Budžet alijanse raste već devetu godinu zaredom i 2023. je dostigao više od 1,1 bilion dolara.

Ovih dana je premijerka Estonije izjavila da povećava vojnu potrošnju i radi toga povećava poreze u zemlji. Ona je prinuđena da izvrši taj čin političkog samoubistva, pošto su članice alijanse dužne da se povinuju „blokovskoj“ disciplini i povećavaju vojnu potrošnju. Ove godine, 18 zemalja alijanse su već izvršile instrukcije Vašingtona povećanjem potrošnje na vojne potrebe NATO na 2% BDP-a.
 

— Po vašem mišljenju, da li su evropski lideri spremni da pokorno izvršavaju naloge Bele kuće, čak i ako to nanosi štetu njihovim zemljama?

— Evropske zemlje bloka odavno su izgubile mnoge elemente svog suvereniteta i, u stvari, samo su ekonomska i politička potpora alijanse. U tim uslovima, sve vojne planove NATO bespogovorno sprovode evropske vlasti, za koje su ideali nezavisnosti i odgovornosti prema stanovništvu sopstvenih zemalja i njihovoj budućnosti ustupili mesto želji da se udovolji globalnim zahtevima Vašingtona.

Naprotiv, međunarodnu bezbednost treba posmatrati kao jedinstveno i nedeljivo dobro koje podjednako treba da uživaju sve države bez izuzetka. Upravo takav pristup sprovodi Rusija, i zbog toga naša zemlja ima ogroman broj istomišljenika, koji nastavlja da raste.


Izvor: srbratsvo.ru / AIF RU