Lekarska veština i skupljanje umetničkih dela

16. decembra je u Moskvi otkrivena izložba Lekarska veština i skupljanje umetničkih dela. Demonstriraju dela iz kolekcije tri moskovska lekara. To je glavni kardiolog Moskve David Ioseliani, glavni ginekolog Mark Kurcer i kardiohirurg, šef odelenja naučnog centra kardio-vaskularne hirurgije Bakuljev Mihail Alšibaja.
 

Današnji lekari-kolekcionari su nastavili tradicije ruske medicinske elite. Višnevski, Blohin, Burakovski, Judin i druge medicinske zvezde iz nedavne prošlosti takođe su bili strastveni kolekcionari umetničkih dela i ostavili izvrsne slikarske kolekcije.


Medicinu i umetnost ujedinjuje glavno - privrženost čoveku, drugim rečima, humanitarna usmerenost, - ubeđen je kardiohirurg Mihail Alšibaja. U intervjuu Glasu Rusije on je ispričao, od čega je počela njegova ljubav prema slikarstvu.


Možda izgledam čudnovato, ali ipak moram da kažem da je kolekcija počela… od smrti. 1986. godine je umro izvrsni slikar Anatolij Zverev. Nekoliko godina pre toga sam osetio interesovanje prema likovnim umetnostima. Osetio sam želju da imam bar jednu sliku Zereva. Međutim, on je naprasno umro. Ta me je njegova smrt podstakla na misao da je potrebno skupljati neka umetnička dela, koja su trag svoga doba. Tako je čudno počela da se formira moja kolekcija.


Kažu da je za jedne kolekcionisanje biznis, za druge potreba duše… Međutim, nije tajna da zahvalni pacijenti ponekad poklanjaju lekarima slike, gravure, čak kipove. Međutim, od toga bi mogla da se formira kolekcija poklona, a ne kolekcija umetnosti.


Umetnost je veoma ozbijljna stvar, to nije samo crtanje slika, ukrašavanje enterijera. Strani su mi razgovori o bujnim farbama i stvaranju dobrog raspoloženja pomoću umetnosti. Zašto sam počeo da skupljam slike? Nisam to činio radi toga da nekome prikažem da imam remek-dela ili lep enterijer. To je bilo naučno istraživanje. Želeo sam da shvatim koji su kriterijumi kvaliteta u umetnosti, zašto jedni slikari pripadaju večnosti, drugi nestaju. Došao sam do zaključka da je glavna u umetnosti ličnost umetnika. Formalni kriterijumi, veština slikara nisu glavni, mada su neophodni i važni. Naprimer, hirurg koji ne ume da izvrši hiruršku intervenciju, da radi rukama, nije hirurg, međutim, glavni
instrument hirurga je glava, a ne ruke.
 

Mihail Alšibaja smatra kolekcionisanje svojevrsnim eksperimentom.


Kada samo posećuješ muzeje, to je jedna stvar. To je teoretsko proučavanje. Kada kupuješ sliku – to je eksperiment. Plaćaš novac, možda on i nije tako velik. Velke iznose nikada nisam imao. Ono što danas pripada muzeju, pre 20 godina je bilo džaba. Međutim, daješ neki novac za koji bi, recimo, mogao da ručaš ili da kupiš neko drugo zadovoljstvo. Međutim, daješ taj novac za nešto apstraktno. To obavezuje da budeš tačan.


U kolekciji Mihaila Alšibaja dominiraju dela, naslikana između 1960-ih i 1980-ih godna, za koja često kažu druga ruska avangarda. Na pitanje zašto ga je zainteresovalo stvaralaštvo upravo nonkonformista sovjetske epohe, Mihail Alšibaja je odgovorio:


Zato što je u njihovom stvaralštvu element patnje bio izražen u maksimalnoj meri. Oni su bili u Sovjetskom Savezu čak i krivično proganjani. Neki su čak i poginuli. Oni nisu slikali za prodaju. Oni su iznosili na platno svoju dušu, a to je glavno u umetnosti. Ako je to duša velikih razmera, nastaju divna platna, - kaže kardiohirurg i kolekcionar Mihail Alšibaja.


Na izložbi u Moskvi on i njegovi kolege su predstavili radove Anatolija Zvereva i Vladimira Vejsberga, Mihaila Šemjakina i Ernsta Neizvesnog, Dmitrija Krasnopevceva, Oskara Rabina i Vladimira Jakovljeva, inače više od 100 slika.