BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

18. decembar se u svetu obeležio Dan migranata

18. decembar se u svetu obeležio Dan migranata
19.12.2010. god.

18. decembar se u svetu obeležava kao Dan migranata. Tog dana pre 20 godina je Generalna skupština UN usvojila međunarodnu konvenciju o zaštiti prava trudbenika-migranata i članova njihovih porodica. UN su više puta pozivale sve države da se priključe tojkonvenciji, ističući da svetska ekonomija sve više zavisi od rada migranata.


U svako doba su ljudi bili primorani da napuste svoja ognjišta tražeći bolji život bežeći od proganjanja, ali su razmeri migracija u 21. veku postali drugačiji. Danas ne hiljade, a čak ni stotine hiljada, već milijarde ljudi prelaze mora i okeane, idu vozom ili ilegalno prelaze granice da bi našli svoju sreću. Prema računima eksperata, svaki 35. stanovnik naše planete postaje migrant, odnosno, čovek koji živi i radi van predela zemlje gde je rođen.


Migracioni procesi su umnogome prirodno reagovanje na svetske demografske promene: razvijene zemlje su primorane da rešavaju problem penzionere, međutim, zemlje u razvoju osećaju pritisak prekobrojnog za njihove ekonomije stanovništva sposobnog za rad uzrasta.


Većina istraživača savremenog tržišta rada smatra da je migracija pogodna i za zemlje koje prihvataju migrante, i za one, odakle oni odlaze.


Korist za zemlje koje prihvataju migrante je očigledna, - kažu eksperti. Emigranti uglavnom zauzimaju ta radna mesta, koja nisu popularna kod mesnog stanovništva. Postoji i druga vrsta stranog radnika – stručnjak visoke kvalifikacije, koji zauzima mesto u gornjem segmentu na tržištu rada.


Razumljivo je da svaka situacija ima i suprotnu stranu, s kojom se tokom poslednjih godina upoznala politički korektna Evropa. Migranti iz afričkih i azijskih zemalja se ne asimiliraju u društveni život zemlje u koju su došli radi zarade. Po pravilu oni ne znaju ni jezik mesnih stanovnika, ni tradicije i pravila vladanja, te stvaraju zatvorene etničke grupe koje postoje u skladu sa sopstvenim zakonima. S tom su se situacijom suočile Francuska, gde je ove godine opet došlo do sukoba migranata s policijom, i Nemačka gde je problem integracije poslednjih godina postao toliko akutan da je vlada došla do zaključka o neophodnosti novog imigracionog zakona. Ne baš tako davno je Angela Merkel izjavila da stanovnici Nemačke moraju da se navikavaju na siluete džamija na pozadini tipičnih nemačkih pejzaža. U oktobru 2010. godine je ona otvoreno priznala da je pokušaj da se u zemlji sagradi multikulturno društvo propao. Prema njenom ubeđenju, migrantima treba ne samo pomagati, već i tražiti od njih znanje nemačkog ezika i nemačke kulture.

Rusija deli zabrinutost većine razvijenih zemalja Evrope. U rejtingu Svetske banke, posvećenom rastu broja radnih migranata u različitim zemljama, RF je zauzela jedno od prvih mesta. Prema rezultatima 2010. godine, u Rusiji radi oko 12,3 miliona radnih migranata. Ispred nas je u toj sferi samo SAD, gde radnih migranata ima tri i po puta više. Nedavni događaji u Moskvi, gde je došlo da međunacionalnih sukoba, svedoče da migraciona politika traži ozbiljno korigiranje, - smatra direktor Instituta političkih regiona Vladimir Zaharov.


Treba da promislimo šta da radimo dalje jer će se broj migranata samo povećavati. Svesni smo da ljudi koji dolaze u Rusiju iz Srednje Azije i spremni da rade za jeftine pare, traže ovde bolji život jer tamo ni to nemaju. To nisu stotine, ni hiljade, već milioni ljudi koji žele da nađu posao. Migracioni problem u Rusiji je zaista akutan, zato treba da se promisli šta da s tim radimo.

Prema mišlenju eksperta, mnoge nevolje, povezane s ponašanjem migranata u Rusiji i drugim zemljama, izazvane time što su državljani zemalja Azije i Zakavkazja, koji su znatan deo radnih migranata, slabo upućeni šta je zapravo savremena Rusija. Moguće je da bi deo problema mogao da bude ukinut, da smo iskoristili iskustvo SAD, gde za migrante organizuju obavezna predavanja o kulturi i istoriji zemlje. To bi trebalo da se učini i u Rusiji – treba pričati doseljenicima o istoriji zemlje, njenim običajima i pravilima ponašanja koja mora da poštuje svako ko želi da u njoj živi, - smatra Vladimir Zaharov.



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: RIA Novosti/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »