Kupovina koja je uznemirila Čekua

Prometa nepokretnosti između fizičkih lica na Kosovu i Metohiji ima, kupuju i Srbi i Albanci, ali Srbi mnogo manje nego Albanci. I ne vidim da to ima bilo kakve veze sa državnim institucijama Srbije, kaže Dušan Proroković, državni sekretar Ministarstva za KiM u izjavi za „Politiku”.
Proroković je reagovao na izjavu premijera Kosova Agima Čekua, koji je pozvao Albance iz severnog dela Kosovske Mitrovice da ne prodaju svoje kuće i imanja, tvrdeći da imovinu Albanaca kupuje Vlada Srbije.

Kako su juče preneli prištinski mediji na albanskom jeziku, Čeku je od sunarodnika u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde većinu stanovništva čine Srbi, zatražio „još malo strpljenja i samosvesti do rešenja statusa”. Kosovski premijer je, pri tom, naveo da ne postoji zakonska osnova po kojoj bi vlada Kosova mogla da spreči prodaju njihovih poseda, niti da se meša u kupoprodajne odnose. Apel Albancima da ne prodaju imanja na severu pokrajine, kako je prenela agencija Tanjug, kosovski premijer je uputio nakon zasedanja Skupštine Kosova, na kome je bilo reči o imovini Albanaca na severu Kosova, posebno u severnom delu Mitrovice.

Dušan Proroković ističe da Vlada Srbije nema potrebu da kupuje bilo šta na Kosmetu, jer je to sastavni deo Srbije.

- Što se državne imovine tiče, Vlada Srbije će raspolagati svom tom imovinom posle okončanja pregovora o budućem statusu KiM, a što se tiče privatne imovine o kojoj govori Agim Čeku, ta izjava više govori o njemu i nervozi među Albancima. Jer, ono što se dešava na KiM već osam godina, Čeku sada pokušava da prebaci na Vladu Srbije. Već osam godina, naime, KiM se urbanizuje. Albanska sela su prazna, gradovi se pune. Priština danas ima oko 600.000 stanovnika, a jula 1999. imala je oko 150.000. Te stvari se ne dešavaju samo u Kosovskoj Mitrovici, južnoj ili severnoj, te stvari se dešavaju na celom Kosmetu - kaže državni sekretar Ministarstva za KiM, ocenjujući da „Albanci imaju previše unutrašnjih problema i više ne znaju gde udaraju”.

I predstavnici Srba sa Kosmeta, u izjavama za naš list, izrazili su nezadovoljstvo ovakvim Čekuovim apelom.

Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM, kaže da ga čudi takva revnost Agima Čekua u sprečavanju prodaje između lica različite nacionalnosti „s obzirom da se proteklih osam godina prodavala samo imovina Srba, a niko, pa ni Čeku, zbog toga nije podigao glas”.

- Srbi prodaju imovinu zbog straha, nesigurnosti i besperspektivnosti, što je vrsta pritiska, a Čeku nikada nije pozvao ljude da ne kupuju imovinu na takav način, da je to nečovečno, da menja etničku strukturu Kosova i Metohije - kaže Ivanović.

O izmenjenoj etničkoj slici Kosmeta, naročito u okolini Prištine, govori i Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

- Masovna prodaja srpskih imanja dešava se i na 500 metara od Čekuovog sedišta u Prištini. Srbi prodaju imanja u Kosovu Polju, Čaglavici, Lapljem selu, u Devet Jugovića, Obiliću... A Čeku se nije setio da pozove da se to ne radi. Ali zato što su dva-tri Srbina u poslednje vreme kupila kuće ili stanove u severnoj Mitrovici, on od toga pravi dramu. To je van svake pameti - kaže Jakšić.

On tvrdi da pouzdano zna da Vlada Srbije ne stoji iza pomenute kupovine, odnosno da je reč o nepokretnostima koje su kupili pojedinci, Srbi. Ni u kakvom dokumentu ili sudskom spisu u vezi sa ovim kupovinama, tvrdi Jakšić, nema ni Vlade Srbije, ni Koordinacionog centra, niti bilo koje druge državne institucije.

- Postoji druga pojava: jedan deo Srba sa područja KiM prodaje imovinu Albancima i onda tim parama kupuju nekretnine u severnom delu. A Čeku bi voleo da se ti Srbi ni tu ne zadrže, nego da odu dalje, u centralnu Srbiju - ističe Marko Jakšić.

Na pitanje da li bi država Srbija trebalo da pomogne povratku raseljenih lica na Kosmet upravo kupovinom stanova i imanja, Dušan Proroković ističe da Srbija već pomaže u okviru projekata povratka. On podseća da su za ovih osam godina iz budžeta izdvajana sredstva za izgradnju kuća i osposobljavanje pomoćnih zgrada za neku osnovnu poljoprivrednu proizvodnju - i biće izdvajana ubuduće.

- Postoje dve vrste pomoći - izgradnja stambenih objekata u koje se vraćaju povratnici, ili za rešavanje trenutnih stambenih problema ljudi koji su ostali, a druga je pomoć u građevinskom materijalu. Svakome ko želi da se vrati i ko želi da pravi kuću, dodeljuje se određeni kontingent građevinskog materijala - kaže Dušan Proroković.

SNV: Falsifikovan rezultat istraživanja

Navodnim rezultatom da je 71 odsto građana za pristupanje EU, čak i ako ona prizna nezavisnost Kosmeta, Tanja Miščević direktno poziva građane da se odreknu Kosmeta zarad članstva u EU

Srpsko nacionalno veće severnog Kosova i Metohije ocenilo je juče kao „falsifikat” rezultate ankete po kojoj se 71 odsto građana Srbije izjasnilo za pristupanje zemlje Evropskoj uniji, čak iako bi EU priznala nezavisnost Kosova. „Tim falsifikatom, šef Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević direktno poziva građane da se na eventualnom referendumu odreknu Kosova i Metohije zarad članstva u EU”, piše u saopštenju povodom ankete koju su juče predstavili Kancelarija i Stratedžik marketing.

Veće, kako je saopšteno, očekuje reagovanje Vlade Srbije jer je njen funkcioner Tanja Miščević „grubo zloupotrebila poverenu funkciju da bi svoje i ko zna čije stavove i ciljeve falsifikatima suprotstavila jasnom stavu vlade i Skupštine Srbije o Kosovu i vitalnim nacionalnim interesima Srbije”.

Prema oceni SNV, „smešna je i neodrživa konstrukcija da čak 39 odsto građana smatra da se status Kosova rešava u EU, njih 34 odsto da je to NATO, 27 odsto da se to pitanje rešava u UN, dok samo jedan odsto smatra da se to pitanje rešava u Rusiji”.

SNV ukazuje da se najviše može izjasniti 100 odsto građana, a nikako 101 odsto.

U saopštenju se navodi da „Stratedžik marketing koji ′svira′ samo ono što mu se naruči i plati i gospođa Miščević, prema uputima iz Brisela i sa drugih adresa, bezuspešno nastoji da u očima srpske javnosti obezvredi temeljnu ulogu Ruske Federacije u rešavanju statusa Kosova i očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije”.

Tanja Miščević, direktor Kancelarije za pridruživanje Srbije EU, kaže za „Politiku” da ne želi da komentariše ovu izjavu, jer nije stručnjak za javno mnjenje, ali da zna da je uzorak validan.

Srđan Bogosavljević direktor Strateškog marketinga koji je radio istraživanje, takođe nije želeo da komentariše tvrdnje SNV severnog Kosmeta, napominjući da je uzorak reprezentativan. „Spremni smo da im prezentiramo istraživanje, mogu da dođu ih upoznamo sa metodologijom i rezultatima. Za budućnost je bolje da se to raspravi.”