Talas nezadovoljstva stanjem u zdravstvu u Srbiji preplavilo je proteklih nedelja društvene mreže u Srbiji. Građani se najviše žale na liste čekanja za operacije i hirurške intervencije, nemogućnost lečenja određenih dijagnoza, a čini se najviše na neljubaznoat medicinskog osoblja - i lekara i sestara. Ovo nije 'jedinstven slučaj' samo u Srbiji - slično je i širom regiona.
Tako je nakon talasa protesta u BiH, krajem prošle godine u Sarajevu smenjena dr Sebija Izetbegović, dotadašnja direktorka Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS). Ona je nakon završenih studija na fakultetu, radila kao lekar pripravnik na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, zatim i kao asistent na Medicinskom fakultetu u Sarajevu, kasnije je dobila i zvanje docenta, a potom i zvanje vanrednog profesora. Za one koji ne znaju, Sebija Izetbegović je supruga predsednika stranke 'SDA' Bakira Izetbegovića, i snaja prvog predsednika Bosne i Hercegovine Alije Izetbegovića. Slično je i u Crnoj Gori - sredinom prošle godine održan je veliki protest tamošnjih lekara, koji su ukazivali na propuste u reformi zdravstvenog sistema, te sve češći odlazak mladih lekara u inostranstvo.
Inače, odliv zdravstvenog kadra, ponajviše mladih lekara specijalista je jedan od najvećih problema ne samo Zapadnog Balkana, već i Balkana i cele Istočne Evrope. Teško je prognozirati kada će - i da li će ikada - nivo ulaganja u zdravstvo na Balkanu dostići barem prosek u zemljama EU. Za to vreme, lekari specijalisti, ali i medicinske sestre sa iskustvom, izuzetno lako nalaze posao u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i zemljama širom Skandinavije. Ovo je veliki problem i u Bugarskoj i Rumuniji, iako su ove države članice EU dugi niz godina. Jednostavno, stručnjaci koji su u svoje znanje uložili čitavu deceniju, ne žele da 'čekaju bolja vremena', već se često odlučuju da svoje znanje 'unovče' u EU, ili čak SAD. Novac nije (jedini) presudan faktor - mogućnost daljeg usavršavanja i sticanja najnovijih naučnih znanja su još jedan od presudnih razloga zašto mladi lekari odlaze sa Balkana. Iako su plate lekara i sestara u Srbiji povećane (mnogima i u značajnoj meri), ipak su one daleko ispod evropskog proseka. Jednostavno, 'medicinska industrija', kao i farmakologija na Balkanu nikada se ne mogu meriti sa onima na Zapadu (ali i sa mnogim blisko-istočnim zemljama), budući da su ulaganja značajno manja. Opet, na to se nadovezuje i relativno nizak životni standard stanovništva, što u konačnici daje - i nezadovoljne pacijente i nezadovoljne lekare.
Goran Jovanović, novinar i kolumnista, dugo vremena prati ovu temu:
"Već sam napominjao da je upliv politike u zdravstvu ogroman problem. Videli ste prethodnih dana, čak se i Vučić lično uključio u priču oko akušerskog nasilja, dok je ministarka nevešto pokušala da 'odbrani' svoje kolege. Takođe, već govorio o selfi doktorkama i medicinskim sestrama upravo u Vranju, gde se i desio najnoviji slučaj. Dakle, dok pacijenti čekaju na operacije, doktorke očigledno imaju dovoljno vremena za selfije sa radnog mesta, pa čak i iz ordinacije, što je zaista neshvatljivo. Sa druge strane, većina tih selfi-doktorki su i članice vladajućih stranaka, budući da je u Srbiji praktično postalo pravilo da se ne može postati ni načelnik odeljenja, pa čak ni glavna sestra, bez 'aminovanja' iz političkih krugova" objašnjava Jovanović.
U martu prošle godine je u Zagrebu održan takođe veliki protest lekara i medicinskog osoblja, koji su tada pozvali Vladu premijera Plenkovića da 'spase hrvatsko zdravstvo'. Jedan od transparenata koji je u Zagrebu tada viđen možda i najbolje sumira suštinu zdravstvenih sistema na Balkanu - 'Da je Chuck Noris lekar, i on bi napustio Hrvatsku!' Na drugom transparentu je, pak, pisalo - "Ako nas Hrvatska neće, ima ko hoće! “.
Ivan Trajković
