Mešanje komesara EU Jelka Kacina

Zvanične izjave koje daje potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu i Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, gotovo da su naterale javnost i građane u Srbiji da postanu imuni na sve uvrede ovog „srbomrsca“. Mržnja i netrpeljivost koju Kacin permanentno ispoljava prema Republici Srbiji, u suprotnosti su sa svim načelima, dekleracijama i tzv. „vrednostima“ institucije koja mu je dala mandat i koju predstavlja. Osim toga Jelko Kacin degradira i ruši suverenost Republike Srbije, tako što koristi svaku pogodnu priliku da se umeša u unutrašnje stvari naše države.
 

Takvo ponašanje je potvrdio i nedavno, kada je povodom prvobitne odluke Srbije, da ne prisutstvuje dodeli Nobelove nagrade za mir, uputio bujicu kritika i pretnji: „Nema nijedne zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji ili potencijalnog kandidata koja na takav način manifestuje svoju servilnost - rekao je Kacin za Radio „Dojče vele“ i dodao: „To je dokaz da o srbskoj spoljnoj politici treba obaviti pravu raspravu, ne samo u Srbiji, nego i u EU“ (www.dw-world.de, 7.12.2010.).
 

Kacin ne štedi kritike na račun Srbije naročito kada je u pitanju tema hapšenja generala Ratka Mladića: „Ono što Bramerc poručuje, jeste to da je Srbija sama sebi najveći izazov. Kada bude odlučila da se pokaže u pravom svetlu, ona će to i postići. Niko živ u Evropi više ne veruje Srbiji da Mladića nema. Ako ga nema u Hagu, nema ga zbog Srbije“, kaže Kacin („Beta“, 3.12.2010.). A smo četiri dana nakon ove izjave, Jelko Kacin je na račun Srbije napravio novi gaf u kome je postitovetio uspeh srbskih tenisera sa neuspehom države u traganju za haškim optuženicima: „Pitam se kako je Srbija mogla da osvoji Dejvis kup u tenisu, na čemu joj iskreno čestitam, a ne može da pronađe Ratka Mladića i Gorana Hadžića. To ne ide jedno s drugim“, konstatovao je Kacin („Politika“, 7.12.2010.).
 

Ne treba zaboraviti ni njegovo učešću u pisanju tzv. Rezolucije o Srebrenici, a što je doslovce potvrdio: „Mi smo pisali tu rezoluciju i krajnju formulaciju smo završili tamo u decembru 2008. godine kako bi se stvari pravovremeno završile (...)“, otkrio je tada Jelko Kacin („Kažiprst“ B92, 18.3.2010.).
 

Pored medijskih izjava Jelka Kacina iz kojih se veoma jasno vidi da on usmerava, diriguje i vlastima u Srbiji izdaje naredbe za vođenje „zvanične“ državne politike, o tome postoje i pisani tragovi. Naime, autor ovog teksta je došao u posed integralne verzije pisma koje je Kacin, 31. avgusta 2010. godine, uputio na adresu ministra policije Republike Srbije Ivice Dačića i ministarke pravde Snežane Malović. Iz sadržine ovog pisma, proizilazi insistiranje Kacina da se, uslovno rečeno, srpske vlasti pripreme na „referisanje“ unutrašnjih državnih problema.
 

Na samom početku svog obraćanja vlastima u Srbiji, Kacin kaže da bi „želeo da blagovremeno skrene pažnju na neka konkretna i aktuelna pitanja o kojima će se voditi diskusija“ i to „na sastanku Inter-parlamentarnog odbora Narodne skupštine Srbije i Evropskog parlamenta koji treba da se održi 4. i 5. oktobra u Beogradu“.
 

„Želeći da zaključci sastanka budu koliko je to god moguće pozitivniji, produktivniji i svestrano motivišući, iskoristio bih ovu priliku da kao izvestilac za Srbiju ukažem da pitanja reforme pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala, situacije u Sandžaku i izlaska iz trenutne ekonomske krize zahtevaju sveobuhvatne dogovore“, piše Kacin i dodaje: „Smatram da bi jasni odgovori i objašnjenja o napretku omogućili bolju radnu atmosferu i kvalitetnije rezultate zasedanja“.
 

On podseća da u Evropskoj uniji „sa velikim interesom i očekivanjima prate razvoj društva i napredak koji pro-evropska Srbija postiže u naporima da unapredi svestranu saradnju sa EU“.
 

Dalje u svom pismu Jelko Kacin obećava podršku režimu u Srbiji: „U evropskom parlamentu želimo da sa konkretnim inicijativama i preporukama iskreno podržimo sve pro-evropske snage u Srbiji, ubrzamo prilagođavanje i neophodne promene, kako bi Srbija poboljšala dinamiku i kvalitet približavanja u EU“, ističe Kacin.
 

Pozivajući se na potrebu „kontinuiranog i kvalitetnog dijaloga između Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Srbije“, Kacin predlaže „neka od ključnih pitanja koja će zahtevati zajedničku pažnju“, te svoj predlog definiče u pet tačaka.
 

Na prvom mestu Kacin ističe problematiku reforme pravosuđa Srbije, praktično vršeći pritisak na Srbiju da se taj proce u punoj meri nastavii da se delegaciji Evropskog parlamenta pruže sva relevantne informacije vezane za tu temu:
 

„Aktuelni napori da se reforma pravosuđa uspešno nastavi moraju dobiti jasnu podršku svih državnih organa. Reizbor sudija i napori Društva sudija Srbije da se neki aspekti reizbora ponište su prouzrokovali mnoge kontroverze u proteklih godinu dana. Puna vladavina prava je jedan od osnovnih preduslova koje sve zemlje koje teže članstvu u EU moraju da ispune. Mehanizmi koji stoje na raspolaganju funkcionalnoj pravnoj državi su takođe jedno efikasno sredstvo kojim se može stati na put korupciji i organizovanom kriminalu. Iz ovih razloga reforma pravosuđa je bila i ostala u fokusu pažnje svih institucija EU koje prate razvoj Srbije i njen napredak ka EU. Dosadašnji uspesi na ovom polju moraju biti održani, produbljeni i prošireni na sve aspekte funkcionisanja pravosuđa. Najnovija vest da je preko 650 neizabranih sudija prešlo u jednu opozicionu partiju govore o izvesnoj fragilnosti reforme i političkim implikacijama. Delegacija EP očekuje da će dobiti sve aktuelne i relevantne informacije vezane za ovu temu. Obezbeđivanjem uslova za uspešan nastavak ove važne reforme mora biti politički prioritet i Narodne Skupštine“, piše Jelko Kacin.
 

Druga tačka u pismu Jelka Kacina se odnosi na dešavanja u Sandžaku, te u tom kontekstu Kacin upozorava režim u Srbiji da je reč o diskriminaciji Bošnjačke nacionalne manjine i perfidno zagovara tezu decentralizacije kao moguće rešenje:
 

„Na osnovu informacija koje objavljuju vaši mediji može se doći do zaključka da se u javnosti pojavljuje sve više negativnih vesti o prilikama i razvoju negativne atmosfere u Sandžaku i u odnosu prema Sandžaku. Nedostatak odgovarajućeg dijaloga, poverenja, međusobnog poštovanja odnosno ignorisanja, kako stanje nazivaju neki komentatori, otvara mnoga (ne)potrebna pitanja o širini diskriminacije etničke/ih i verske/ih manjine/a. Decentralizacija kao proces demokratizacije i ubrzanog razvoja nudi prava sredstva za ostvarivanje boljih materijalnih preduslova za svestrani razvoj manje razvijenih područja. Uveren sam da u Srbiji postoji iskrena i široka politička želja, spremnost, potreba pa i volja za poboljšanjem i prevazilaženjem sadašnje situacije. U vreme kada su ostvarene velike, kvalitetne i pozitivne promene u odnosima između BiH i Srbije, nazadovanja kvantiteta i kvaliteta odnosa sa Bošnjacima unutar Srbije kvari pozitivnu sliku Srbije“, ocenjuje Jelko Kacin.
 

U trećoj tački svog pisma, Izvestilac evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin obaveštava vlasti u Srbiji da je od strane advokatskog tima Bogoljuba Karića „zvanično obavešten o konkretnim aktivnostima koje, po njima, idu na štetu poštovanja ljudskih prava gospodina Bogoljuba Karića i njegove porodice“. U tom kontekstu Kacin citira na desetine odredaba iz različitih međunarodnih konvencija, paktova i dekleracija o ljudskim i građanskim pravima i slobodama, na koji su se pozvali Karićevi advokati.
 

Dalje, u četvtoj tački pisma upućenog vlastima Srbije, Jelko Kacin iznosi zabrinutost za stanje u medijskoj sferi Srbije i bezbednost novinara, ali na zagonetan i nedorečen način izražava i sumnju u nezavisnost pojedinih medija:
 

„Pitanje do kog stepena je postignuta slobode medija je jedan od ključnih pokazatelja koliko je neka zemlja napredovala u uspostavljanju funkcionalne i otvorene demokratije. Skorašnji napadi i pretnje pojedinim novinarima (Dejan Anastasijević, Brankica Stanković, Teofil Pančić, itd.) govore o tome da u nekim slučajevima i najosnovnija bezbednost ove profesije još nije osigurana. S druge strane, potrebna je i celovita rasprava o samostalnosti i neizvesnosti nekih medija. Informacije iz krugova koji su bliski nekim ministarstvima ili tužilaštvu na koje se mediji pozivaju, a od kojih se te institucije javno ne distanciraju, postavljaju sasvim legitimna pitanja o nezavisnosti ili profesionalnosti tih organa“, upozorava Jelko Kacin.
 

U petoj i ujedno poslednjoj tački pisma, bez navođenja imena pojedinaca, Jelko Kacin ukazuje vlastima u Srbiji na afere za koje je poznato da su glavni akteri srbski tajkuni:
 

„Strategija izlaska iz aktuelne ekonomske krize predstavlja jedan od najvažnijih programa sadašnje i budućih Vlada Republike Srbije. Usko povezano sa ovom temom su i pitanja odnosa i sprega velikih privrednika sa državnim strukturama, monopoli u ekonomiji i odnos visokih državnih funkcionera prema stranim i domaćim investitorima. Afere oko privatizacije npr. ¢Večernjih novosti¢i ¢WAZ-a¢, kao i oko prodaje lanca ¢Maxi¢ne doprinose poverenju evropskih i stranih investitora u Srbiji“, upozorava Jelko Kacin.
 

Dakle, bez obzira na delimičnu tačnost pojedinih konstatacija iz pisma Jelka Kacina, koji objektivno predstavljaju probleme u društvenoj i ekonomskoj sferi Srbije, suština spornog pisma ima sasvim druge dimenzije. Ovo pismo zapravo pokazuje koliki uticaj imaju institucije i pojedinaci EU kada je reč o kreiranju značajnih događaja u Srbiji, dezintegraciji Srbije i ustupcima koje režim mora da učini stranim mentorima.
 

Zbog ovakvog mešanja i uticaja u unutrašnju politiku zemlje, stiče se zaključak da Republika Srbija sasvim izvesno gubi svoju državnu suverenost. A zašto se to čini? Zato što od tema koje nameću zvaničnici EU poput Jelnka Kacina, zavisi nedostižni put Srbije u EU. To se svakako najbolje vidi iz poslednje rečenice Kacinovog u kome stoji da su predhodne teme istaknute u želji se pripreme što bolji uslovi za „usvajanje što je moguće pozitivnijeg izveštaj o napretku Srbije“ u Evropskom parlamentu.
 

Ivan Ninić,