Kršljanin za RIA Fan: Balkan treba dekolonizovati i otvoreno govoriti o mehanizmima realne integracije sa Rusijom

 Ko stoji iza organizacije protesta u Srbiji i koji su interesi organizatora? Da li se te demonstracije mogu nazvati pokušajem prozapadnog Majdana?

Treba se setiti da su povod za proteste bila dva masovna ubistva u američkom stilu, koja su se početkom maja dogodila u Beogradu i okolini. Prvo, u osnovnoj školi, dogodilo se 3. maja, istog dana, kada se u Njujork Tajmsu pojavio članak, koji optužuje Vučića za veze sa organizovanim kriminalom. Takve koincidencije se ne dešavaju slučajno. A ko je to mogao da organizuje – više je nego očigledno.

Na ulice su izašli nezadovoljnici svih političkih boja, ali organizaciju čvrsto u rukama drže šefovi prozapadnih opozicionih partija, koji zbog svoje nepopularnosti u masama ne izlaze na govornicu, već tamo šalju poznate glumce i novinare. Njihov interes je smena vlasti, sankcije Rusiji i potpuno potčinjavanje Srbije Zapadu.

O želji da proteste pretvore u «srbski Majdan», neki od njih već otvoreno govore. Sasavim je druga stvar da li je to moguće. Mislim da nije, jer su među onima koji protestuju, suviše velike razlike. Ali uveren sam da će zapadni centri svim sredstvima podržavati proteste što je moguće duže, kao srestvo pritiska i ucene, nadajući se da na taj način iznude ustupke vlasti po pitanjima Kosova i Rusije.

Šta u međunarodnom kontekstu i u vezi sa unutrašnjom situacijom u Srbiji predstavlja zaoštravanje situacije u srbskoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohija?

Cilj Zapada je poznat – oni zahtevaju «konačno rešenje za Kosovo» do kraja ove godine! I «kosovski premijer» Kurti i NATO žele da iskoriste konflikt u Ukrajini za svoje ciljeve. Ali oni te ciljeve različito vide. Kurti sanja o ulozi Zelenskog i konačnom vojnom porazu Srbije od strane NATO. Ali natovci izgleda, ne žele da ratuju, već samo žele da pojačaju i ovekoveče svoju dominaciju na Balkanu, koristeći Kurtijev ekstremizam kao izgovor.

Koliko je stabilan položaj predsednika Vučića?

To je teško pitanje. Opasnih izazova ima mnogo. Poluga uticaja Zapada u Srbiji je više nego dovoljno! Vučić je obnavljao suverenitet Srbije postepeno, jačajući saradnju sa Rusijom i Kinom, ali ne dirajući u ogromne finansijske i agenturne šeme, koje je za 12 godina faktičke okupacije, Zapad razvio u zemlji.

Ali na strani Vučića je njegovo političko majstorstvo, podrška tihe većine građana i objektivni procesi u svetu – sveopšta degradacija Zapada i formiranje Novog sveta na čelu sa Rusijom i Kinom, koje su saveznici Srbije.

Koliko sadšnji događaji ugrožavaju odnose Moskve i Beograda?

Postoje dve crvene linije, koje Vučić nipošto neće preći. To su zahtevi Zapada da se prizna nezavisnost Kosova i da se uvedu sankcije protiv Rusije. Međutim, naši odnosi sa Rusijom se ne mogu razvijati u punoj meri u uslovima zapadnih sankcija – mi se nalazimo u okruženju EU i NATO, što je uticalo i na kompromisnu poziciju Srbije: odbili smo da uvodimo sankcije, ali smo u međunarodnim organizacijama više puta glasali za dokumente, koji osuđuju «rusku agresiju». I bilateralni susreti na visokom nivou se sada dešavaju vrlo retko.

Kako se može oceniti geopolitički položaj Srbije, postoji li opasnost da Zapad slomi Beograd po pitanju sankcija?

Srbija je još uvek na putu obnavljanja suvereniteta, rekao bih čak – na pola puta. Rusija postaje svesna da ranije formule u odnosima sa Zapadom više nisu moguće. Ali se drugačije treba odnositi i prema bližnjima. Balkan, a u prvom redu Srbiju, treba aktivnijim dejstvima «dekolonizovati». Srbija je sada u neprirodnom, neprijateljskom okruženju NATO i EU. Međutim vlast, koja ima korene u narodu, oni ne mogu da slome. Ali toj vlasti treba pomagati da izdrži, predlagati alternative i konačno početi čišćenje Srbije od prevelikog zapadnog uticaja.

Kako biste odgovorili patriotskim učesnicima protesta, koji odbijaju da poveruju u očiglednu činjenicu, da ključnu ulogu u njihovoj organizaciji igraju zapadni mediji i NVO, jer kažu – srbska vlast je ionako prozapadna i Zapad nema razloga da je ruši?

Ako su oni patrioti, neka protestuju protiv vodećih zapadnih sila, koje nastoje da rasparčaju i okupiraju Srbiju i srbski narod, a ne protiv rukovodstva svoje zemlje.

Vladimir Putin je potpisao ukaz kojim Vam dodeljuje državljanstvo Ruske Federacije. Šta to za Vas znači?

Radost. Priznanje za decenije truda. Korak ka ostvarivanju najdubljih osećanja pokoljenja Srba, pre svega onih palih za slobodu, među njima i mojih predaka, o tome da su Srbi i Rusi braća, da su jedno i da treba da budu zajedno. Za mene je čast da budem državljanin zemlje, koja štiti život i smisao ljudskog postojanja.

Ovih dana je smenjen ministar-rusofob Rade Basta. Kako se on našao u vladi, ako je Vučić izjavljivao da ga čak i ne poznaje i o čemu govori njegova smena baš sada?

Predsednik ne mora da lično poznaje sve ministre. Ali imenovanje za ministra čoveka, koji je na mestu dirktora «Beogradskih elektrana» poslao otvoreno pismo podrške američkom ambasadoru je gruba greška, odgovornost za koju snose sve vladajuće stranke. Hvala Bogu, ta farsa je završena. Jer u teškim trenucima vlada mora da bude ozbiljna.

Srbija učestvuje u vežbama NATO «Platinasti vuk». Zašto je Beograd bio prinuđen na takvu odluku?

Ministar odbrane Miloš Vučević je ponovio da je naša odluka da privremeno obustavimo sve vežbe sa stranim armijama i dalje na snazi. Pomenuta vežba je izuzetak, neophodan iz tehničkih razloga – radi obezbeđenja učešća naših vojnika u međunarodnim mirovnim misijama.

Smatram da su i nivo i obim saradnje Srbije sa NATO veći od neophodnog i da zemlji koja je žrtva NATO, nanose samo štetu. Ali mogu da se složim da to nije lako promeniti u uslovima besnila umiruće zveri – NATO.

Dobro ste poznavali Miloševića. Neki mediji i političari prave paralele, poredeći Vučića sa Miloševićem. Koliko su te paralele opravdane i o čemu one govore?

Govore pre svega o tome da se u Srbiji ponovo pojavio suverenitet, iako ne potpun. Kao ljudi – po temperamentu, životnom iskustvu, ideologiji, stilu života i načinu upravljanja državom – oni su vrlo različiti. Sličnosti je mnogo manje, ali među njima je i ona najvažnija: obojica su pravnici i obojica stavljaju dobrobit svoje zemlje i naroda iznad svega u svom životu.

Milošević je bio otac-obnovitelj Srbije u jednom od najtežih perioda njene istorije. U tom smislu vrlo je teško bilo kome da se sa njim poredi. On je bio lider sa ogromnom harizmom, visokomoralan, vrlo uravnotežen. Vučić ima druge kvalitete – ogromnu radnu sposobnost i savršeno vladanje medijskim i političkim tehnologijama. Čovekoljublje je kod obojice važan kvalitet, koji ponekad izgleda kao slabost – sklonost da se opraštaju greške svojim saborcima.

Miloševiću je konflikt sa Zapadom nametnut, ali je on uspevao da pruža aktivan otpor skoro bez pomoći Rusije. Vučić takav konfikt svim silama nastoji da izbegne. I zasad u tome uspeva.

Kada ih porede prijatelji – to je dobro i doprinosi boljem razumevanju naše savremene istorije. Ali često ih porede neprijatelji, da bi ih još jače optuživali za sve grehove. Tim napadima su obojica izloženi.

Šta bi mogla da učini Rusija, da bi poboljšala položaj Srbije? Kojim realnim polugama Moskva raspolaže?

Još jednom ću podvući: odnosi Rusije i Zapada su na istorijskoj prekretnici. Rusija sebi više nikad neće dozvoliti da potpadne pod jak uticaj Zapada. Sličan zaključak treba primeniti i na Srbiju i to treba da shvate i u Beogradu, i u Moskvi. Nastojati da međunarodni položaj Srbije kopira međunarodni položaj nesvrstane Jugoslavije je besmisleno i štetno. Neutralnost između braće i agresora je nemoguća. Rusija svakako mora, zajedno sa Kinom, da podrži Srbiju aktivnim koracima u svim sferama – humanitarnoj, ekonomskoj, odbrambenoj i naravno, političkoj. Treba početi da se otvoreno govori o mehanizmima realne integracije.


Izvor: srbratstvo.ru