NATO u Avganistanu: neuspela misija?

Situacija u Avganistanu je podelila glavne saveznike u NATO-u – SAD i EU. U izveštaju Evropskog parlamenta u Briselu 16. decembra stoji da je vojna intervencija u Avganistanu završena neuspehom, a američki predsednik Barak Obama smatra da se situacija u toj zemlji značajno poboljšala.

Izveštaj Evropskog parlamenta je osnovan na kategoričnoj tvrdnji da je međunarodna vojna intervencija bila neuspešna i da se bezbednost u zemlji ozbiljno pogoršala. U dokumentu se kaže da nije bio pravilno ocenjen potencijal talibana, a mogućnosti vlade Hamida Karzaja su dobile veću od zaslužene ocene. Kako rezultat svega mir u zemlji i dalji razvoj nimalo ne zavise od svetske zajednice i avganistanskih  vlasti. A problema u Avganistanu ima napretek: siromaštvo, nezaposlenost, droga, razlika među klanovima, politički i religiozni ekstremizam.
 

To tera Evropu da menja strategiju za Avganistan. Evropski parlamentarci su ubeđeni da talibani i druge vojne i političke grupe treba da učestvuju u političkom regulisanju situacije u zemlji. Svi oni koji žele da stave tačku na građanski rat, da proglase Al-Kaidu za nezakonsku organizaciju i da usmere svoje snage na socijalno-ekonomski razvoj. Evropljani misle da se sada u Avganistanu treba pre svega baviti građanskim društvom, pobediti siromaštvo, zaustaviti masovnu umešanost stanovnika u biznis trgovine drogom.
 

Ujedno Amerika želi da sačuva obraz i na sve moguće načine brani svoju ulogu u avganistanskom pohodu. Ne prestaju pokušaji da se bespilotnim letelicama ubiju vođe ustanika. Često u tim operacijama ginu civili. Pa ipak Barak Obama ne sumnja da njegova zemlja uspešno izlazi na kraj sa svojim zadacima i da će kroz pola godine povući svoje trupe iz Avganistana. Na primer, bivši predstavnik SAD u Kandagaru Bil Haris je siguran da će kampanja NATO doživeti krah, ako SAD ne zauzmu oštar stav prema Pakistanu. Poznato je da se na teritoriji zemlje skrivaju velike grupe organizacije Taliban. Pregovori Vašingtona i Islamabada o likvidaciji koridora ne daje rezultat. Čak i ozbiljna finansijska pomoć SAD vladi Pakistana ne utiče na situaciju.
 

U tim uslovima veoma je teško nadati se na uspeh u borbi protiv talibana ili pomirenja sa njima, smatra zamenik direktora Instituta za izučavanje istoka RAN Vjačeslav Belokrinicki:
 

Amerikanci ne mogu da ne daju pomoć Pakistanu. Jer ako se ta pomoć zaustavi, posledice za američku politiku u Pakistanu i Avganistanu će biti još teže. Situacija je bezizlazna. Loše je ne davati novac Pakistanu, davati – takođe. Teško da će Amerikanci naći izlaz. Verovatnije je da će se nadati na unutarpolitičke promene u samom Pakistanu.
 

Kako će usaglasiti dalje korake EU i SAD je za sad nepoznato. Jasno je da je podjednako nezadovoljstvo lidera EU i običnih Amerikanaca. Niko neće da dobija mrtvačke sanduke sa ubijenim sugrađanima, koji su platili životom nerealizovane dobre namere vlasti. Ranije ili kasnije pojaviće se i drugo pitanje: ima li smisla trošiti na avganistansku operaciju trista milijardi dolara?