Problematična deca Evrope

„Kako žive problematična deca zone evro?“ Takav naslov je dao svom komentaru uoči samita koji se održava u Briselu 16. i 17. decembra EU nemački časopis „Di Cajt“. Radi se o stanju najvećih prekršilaca Pakta stabilnosti, koji su previsili dopustive granice budžetskog deficita i državnog duga. To su Grčka, Irska, Portugalija i neke druge zemlje. Iako, može se reći da su problematična deca upravo glavni članovi evrokluba, koji ne prestaju da okrivljuju, prkose i svađaju se.
 

Bukvalno za dan do otvaranja samita posvećenog problemima finansijske stabilnosti EU, sa neobično oštrom kritikom sa stranica nemačkog „Di Velta“ okomio se na Nemačku i Francusku šef luksemburškog MIP-a Žan Aselborn. Berlin i Pariz prave pozorište – prvo stvaraju probleme, a zatim ih na dramatičan način prevladavaju – piše on. Povod za takvu oštru kritiku je među ostalim i nedavna izjava nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednik Nikole Sarkozi protiv ideje jedinstvene evro  obligacije.
 

Najstrasnije se zalaže za taj projekat upravo šef Aselborna, a to je premijer Luksemburga i istovremeno predsednik evrogrupe Žan Klod Junker. U Parizu i Berlinu smatraju da će obligacije poboljšati kreditni rejting dužnika, ali će biti teško breme  za „lokomotive“ EU, a to su upravo Nemačka i Francuska. Stav Merkel Junker je nazvao „neevropskim manirom vođenja evropskih poslova“, A Aselborn je okrivio Nemačku za prepotentnost. Strasti tim povodom su se razbuktale tako da je premijer Poljske Donald Tusk upozorio lidere EU da je moguć raskol. Tusk nije ostao samo na tome već je izjavio da je greška sam projekat stvaranja zone evra, koji je napravio dvobrzinsku Evropu.
 

Istina, uoči samita Angela Merkel je izjavila da su nesuglasice sa luksemburškim kolegom regulisane, ali nije promenila negativnu ocenu povodom dugova. Na samitu tim povodom nije donesena nikakva odluka. Zato su po rečima šefa Saveta Evrope Hermana van Rompuja realizovane tri važne stvari: ispravka Lisabonskog dogovora, koja je neophodna za stvaranje stalnog mehanizma finansijske stabilnosti, usaglašavanje specifika tog mehanizma i određivanje dalje ekonomske strategije. Posle ratifikacije u svim zemljama EU novi sistem će zameniti sadašnji Stabilizacioni fond, čiji rok trajanja ističe 2013 godine.

Hoće li zona evro postati jača? Mnogi visoki činovnici u Briselu smatraju da kriza daje šansu za dalje zbližavanje velike Evrope. A Dirk Miler, nemački berzanski ekspert je drugog mišljenja:
 

Ekonomsko ujedinjenje bez političkog saveza nikada nije bilo stabilno. Politički savez – to su svojevrsne Sjedinjene Evropske Države, ili bar samo neki ekonomski i finansijsko-politički koordinacioni centar, nalik na Federativnu Republiku Nemačku. Pri uslovu da će se on bazirati na jakoj demokratskoj osnovi. A nečeg takvog sada u Evropi nema. Ako se ne napravi politički savez, onda ćemo morati jednostavno da kažemo zbogom ujedinjenoj Evropi.
 

Za ideju stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država zalažu se i neki političari, kao što je ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble. Kako i da je predsednik Evropske komisije Barozu, komentarišući rezultate samita, rekao je da je evro jaka valuta, a Angela Merkel je u nastupu u bundestagu uoči briselskog samita izjavila da niko u EU neće biti ostavljen na cedilu. Da li je zaista tako? Ostaje nam samo da sačekamo sledeći samit pa da saznamo.