Kako poljubiti kobru u čelo?

Zvaničnom Beogradu u pregovorima sa „Zmijom“ preostaje samo nemušti jezik, potpuno nerazumljiv običnim Srbima. Ako je za utehu, i albanska nezavisnost na Kosovu (i Metohiji) priznata je podjednako nemušto. Neko na jasnom srbskom jeziku, ipak, treba da objasni da li je Hašim Tači zvani „Zmija“ terorista ili ravnopravan demokratski partner?

Jedan od najbizarnijih rituala inicijacije u društvo odraslih odvijao se nekada u jednoj azijskoj pokrajini: mlada devojka imala je zadatak da, plešući i izvodeći druge ritmične pokrete, poljubi ogromnu i razume se otrovnu kobru u čelo.

Zmijurina sa poznatom raširenom kragnom, duga više od dva i po metra, često se izvijala nagore, siktala i nadvisivala preplašenu devojčicu. Ali ova je, kako pokazuje jedan vrlo star snimak ovog rituala, morala prvo da savlada užasan strah, pa da pobedi samu odvratnost i izvrši zadatak od kojeg bi glavom bez obzira pobegao svaki pristojan evropski diplomata.

U političkom smislu isti, a ipak znatno teži posao narednih meseci treba da obavi predsednik Srbije Boris Tadić i njegov pregovarački tim u razgovorima sa Hašimom Tačijem zvanim „Zmija“, premijerom onih Albanaca koji su na teritoriji srpske pokrajine Kosovo i Metohija, pod patronatom sile NATO pakta, proglasili svoju nezavisnost.

Odazivanjem na pregovore, na kojima klasičnih poljubaca naravno neće biti, srbska strana će izvršiti svojevrsnu inicijaciju za moguće članstvo u društvu onih koji itekako priznaju „Zmiju“ i njegovu lažnu državu.

Srbska muka je dvostruka i za nju, za sada, protivotrova nema. Ako sedne za sto sa kriminalcem terorističke prošlosti, upravo čovekom sa nekada najcrvenijih poternica, Boris Tadić će pljunuti na pravni sistem svoje države, etiku, ostatke nacionalnog dostojanstva i građane koji su ga birali.

Ako odbije te pregovore, pljunuće na obećane evroatlantske integracije i rezoluciju Evropske Unije usvojenu uz srbsko klimanje (glavom) u Ujedinjenim nacijama.

Reč je, sećate se sigurno, o rezoluciji koju je srbska strana prihvatila preko noći, ne pitajući građane i parlament za odobrenje promene spoljnopolitičkog kursa. Srbska strana prethodno se odrekla prvobitne rezolucije, koju je nedeljama bombastično promovisala kao korak sačinjen od sedam milja vlastite odlučnosti i čelika državničke čvrstine!

Setićete se svega toga, iako ste već zaboravili da ste te sudbonosne večeri na državnoj televiziji, umesto prenosa iz Njujorka, gledali seriju „Selo gori a baba se češlja“ i film „Mladoženja“ sa Alekom Boldvinom i Kim Besindžer u glavnim ulogama! Celo to sudbinsko veče davala se plitka srbska i američka produkcija namenjena jednoj sudbinski pomirenoj naciji. Kao da je na Ist riveru zasedao upravni odbor udruženja ljubitelja drveta ginko ili komitet prijatelja pite od borovnica!

Beograd, dakle, insistirajući na „Zmijinoj“ kriminalno-terorističkoj prošlosti, može samo ponovo da udari u evroatlantski zid i dobije nove modrice. Ili njega, „Zmiju“, može prihvatiti za ravnopravnog partnera i time sočno pljunuti pa polizati sve što je o njemu saopštavao protekle dve decenije.

Vođa pregovaračkog tima Albanaca s Kosova i Metohije, „Zmija“, zapravo je u najboljem položaju i može mirno da palaca jezikom, plazeći se Beogradu i u patriotsko i u evroatlanstko lice podjednako.

O „Zmiji“ je pisao svojevremeno Vašington tajms, povezujući ga, što je na Balkanu javna tajna, sa trgovinom narkoticima i transportima heroina i kokaina u zapadnu Evropu. „Zmiji“ na dušu i njegovoj Dreničkoj grupi stavlja se ubistvo dvojice srbskih policajaca, 25. maja 1993. godine. Pored „Zmije“, u terorističkoj bandi koja je izvršila ovaj zločin nalazili su se Jakup Nuri, Rafet Rama, Ilijaz Kadriju i Sami Ljustaku.

Slična ekipa terorista ili proameričkih demokratskih poslenika, kako vam drago, u sastavu: Ljustaku, Jakupi, Avi Nuri, Besim Rama i „Zmija“, 17. juna 1996. godine, na putu Kosovska Mitrovica – Peć iz zasede ubija jednog i ranjava drugog srbskog policajca.

Oko tri meseca kasnije, 21. septembra, Besim Rama je po „Zmijinom“ nalogu bacio bombu na kasarnu „Miloš Obilić“ u Vučitrnu, a smatra se da je po „Zmijinoj“ komandi izvršen i teroristički napad na Školski centar u Vučitrnu gde su bile smeštene srpske izbeglice iz bivše Republike Srpske Krajine.

Konačno, u julu 1997. godine „Zmija“ je u Prištini osuđen na celu deceniju robije zbog terorizma. Poternica za njim izdata je u februaru sledeće godine i na kraju misteriozno obesmišljena.

„Zmija“, komandant operativne zone „Mališevo“, koju su osnovali albanski teroristi, učestvuje kao predstavnik OVK na pregovorima u Rambujeu. Još tada je u očima zapadnih partnera viđen za albanskog premijera nikada osnovane Prelazne vlade Kosova, ali pošto su ti pregovori propali „Zmija“ se vratio svojim starim delatnostima, koje su pored klasičnog terorizma podrazumevale i znatne finansijske portfelje pobune protiv države.

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i ulaska NATO pakta na područje juga Srbije, „Zmija“ je prosto nametnut za albanskog premijera u pokrajini. Zanimljivo, nekako baš u to vreme gvozdena metla albanske vansudske pravde likvidirala je skoro sve njegove uticajnije neistomišljenike među kosovsko-metohijskim Albancima, ali i neke ključne svedoke u procesima protiv terorista pred Haškim tribunalom. „Zmijin“ klan nadvladao je barem politički konkurente iz klana nekrunisanog gospodara Metohije Ramuša Haradinaja.

Na poslednjim izborima, „Zmijina“ Demokratska partija Kosova odnela je pobedu i sa Demokratskim savezom Kosova formirala vladu. Sećam se kako je „Zmija“ jednom zbunjenom Srbinu poklonio traktor, iako većina Srba u pokrajini uopšte ne može da obrađuje svoju zemlju koja je oteta!

Danas se priča da će „Zmija“ pokušati da se udruži sa biznismenom Bedžetom Pacolijem i nekom od deset srbskih izbornih lista, koliko ih se prijavilo na učešće na albanskim izborima koji bi trebalo da se održe krajem godine.

U svom poslednjem intervuu, „Zmija“ je predsednika Srbije podsetio da o pitanju unutrašnje organizacije Kosova neće biti reči na predstojećim pregovorima. Ćaskaće evropski opušteno o infrastrukturi, nestalima, energetici i borbi protiv kriminala! „Ne može se biti konstruktivan sa Briselom i jako destruktivan sa Kosovom. Kosovo je na evropskoj agendi i verujem da su i oni (Srbi) to razumeli. Taj proces će se zaključiti međusobnim priznavanjem Srbije i Kosova“, izjavio je „Zmija“ za bečki „Standard“.

Ako se ispostavi da je „Zmija“, uprkos prošlosti, u stvari samo ravnopravan evro-demokratski partner srbskim vlastima, šta će u stvarnosti značiti pregovori s njim? Kako srbski pregovarački tim, pod uslovom da ostane s ovu stranu zakona, uopšte misli sa „Zmijom“ ozbiljno da razgovara o kriminalu? Hoće li pregovori amnestirati „Zmiju“? Hoće li uvažavanje „Zmije“ značiti da OVK, na čijim je terorističkim aktivnostima stekao poziciju neprikosnovenog lidera među Albancima, u istorijskom kontekstu ipak nije bila teroristička organizacija? Hoće li pregovori s njim značiti da se s teroristima ipak sme pregovarati?

Konačno, hoće li ti pregovori implicirati da su hrabri srbski policajci i vojnici na Kosovu i Metohiji, braneći srpsku državu, zaista bili „loši momci“? Hoće li sve to na kraju svih krajeva implicirati i da je 1999. godine NATO sasvim opravdano bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju?

Da li je u tom slučaju sjajni novinar Rikardo Jakona, autor dokumentarca o albanskom Kosovu kao prvorazrenoj logističkoj bazi za šverc narkotika u režiji NATO, u stvari običan naivac? Naivac u poređenju sa kreiranjem zvanične istine, koja se u Srbiji začas prekuje u zavisnosti od stepena čežnje za slatkorečivim evropskim opsenama.

Sećate li se, uostalom, posprdnih komentara od pre 12 godina, upućenih tadašnjem predsedniku Srbije, zbog mogućnosti da sporazum u Rambujeu potpiše sa istom tom „Zmijom“?

Ili, ako ste potisli to danas neprijatno sećanje, možda možete da zamislite Baraka Obamu kako pregovara sa Osamom bin Ladenom? Možda i možete, ako ste Srbin sa dovoljno mašte. Ali, čak i u mašti za takve pregovore potrebno je mnogo više od pukog namigivanja žutih zvezdica u evropskim snovima satkanim od slatkih obećanja i otrovnih uslovljavanja.

Branko Žujović,