RT: Kako bi obustavljanje uvoza ukrajinskog žita u EU moglo da ugrozi globalne zalihe hrane

21.04.2023. god.

Sve veći broj istočnoevropskih zemalja pokušava da zaštiti svoja domaća tržišta od ogromnog priliva ponude

Brojne države EU počele su da blokiraju uvoz ukrajinskog žita i drugih poljoprivrednih proizvoda u pokušaju da ublaže pretnju sa kojom se suočavaju lokalni farmeri zbog toga što su njihova domaća tržišta preplavljena zalihama. RT istražuje zabrinutost zbog ukrajinskog žita i šta bi mere mogle da znače za globalnu bezbednost hrane.

u čemu je problem?

Neke države EU navode potrebu da se lokalna tržišta zaštite od „destabilizacije” izazvane prilivom jeftine robe iz Ukrajine. Lokalni farmeri u brojnim zemljama tvrde da su pretrpeli značajne finansijske gubitke zbog prezasićenosti ukrajinskim žitom. Poljsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je zabrana uvoza žitarica iz Ukrajine neophodna kako bi se „otvorile oči EU za činjenicu da su potrebne dalje odluke koje će omogućiti da proizvodi iz Ukrajine odu duboko u Evropu, a ne da ostanu u Poljskoj.

Koje zemlje EU su prestale da uvoze žito?

Problem su najoštrije osetile članice bloka koje dele granicu sa Ukrajinom, iako se nekoliko drugih država pridružilo zahtevima Evropske komisije u vezi sa ukrajinskim poljoprivrednim izvozom. Konkretno, Poljska, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Bugarska lobiraju za ponovno uvođenje carina. U međuvremenu, Varšava je prva najavila "privremenu zabranu" nekih uvoza iz svog suseda, dok je Slovačka u ponedeljak upozorila da će to učiniti. Nekoliko drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope navelo je da se razmatra takav korak.

Zašto se žito slalo u te zemlje?

EU je dozvolila uvoz ukrajinske poljoprivredne robe kako bi finansijski pomogla Kijevu usred sukoba u zemlji. Ukinute su sve carine i kvote na ukrajinski izvoz žitarica u 27 zemalja članica bloka kako bi se omogućio dalji tranzit žitarica na svetska tržišta. Međutim, veliki deo ponude je zaglavio u zemljama istočne Evrope, gde završava u konkurenciji sa lokalnim proizvodima.

Kakav je stav EU o zabranama uvoza svojim članicama?

Brisel je odbacio zabrane, nazivajući neprihvatljivim jednostrano delovanje zemalja članica EU u trgovini. Evropska komisija je ranije saopštila da je odobrila paket pomoći vredan 56 miliona evra (61 milion dolara) za podršku poljoprivrednicima u zemljama na prvoj liniji koji moraju da se nose sa posledicama velike količine poljoprivredne i prehrambene robe iz Ukrajine koja ulazi u blok. Međutim, taj novac neće biti dovoljan. Prema procenama Evropske komisije, poljoprivrednici iz Poljske, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Slovačke izgubili su oko 417 miliona evra (451 milion dolara) tokom prošle godine zbog prevelike ponude žitarica izazvane ukrajinskim snabdevanjem.

Kako bi zabrane uticale na ukrajinski izvoz njenog žita?

Zaštitne mere koje preduzimaju brojne države EU mogle bi da pogoršaju globalnu nestašicu hrane, posebno ako se ne produži crnomorski sporazum o žitu. Sporazum, koji je postignut prošlog jula između Rusije i Ukrajine, a uz posredovanje UN i Turske, imao je za cilj da pomogne u obnavljanju isporuka žita iz ukrajinskih luka. Ugovor je već jednom produžen, ali sada ističe 18. maja, a postoji značajna neizvesnost u pogledu izgleda za produženje.

Kako bi to moglo uticati na globalno tržište?

Stručnjaci kažu da bi kombinovani uticaj zabrana i potencijalni neuspeh u dogovoru o produženju sporazuma ostavio milione tona žitarica nasukano u Ukrajini, što bi potencijalno moglo uzrokovati nestašicu hrane u siromašnim zemljama. Smanjena ponuda tržišta mogla bi da dovede do skoka cena. UN su ranije ovog meseca upozorile da je nesigurnost hrane i dalje na nivou bez presedana.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti