Andrej Saharov: Rusija se seća i ponosi

Svet bez ratova i nasilja – takva je bila vizija budućnosti Andreja Dmitrijeviča Saharova. 14. decembra u Rusiji i u čitavom svetu se obeležava dan uspomene na nobelovca, genijalnog fizičara. Otac sovjetske vodonične bombe posle stvaranja strašnog oružja je naglo promenio svoj život. On ga je posvetio borbi protiv totalitarizma, zaštiti ljudskih prava.
 

Fizičar Andrej Saharov je u svom domenu postigao najviši nivo koji je mogao da bude postignut u SSSR-u. 1953. godine, posle odbrane doktorske teze on je postao najmlađi član Akademie nauka.  Za svoje naučne razrade Saharov je dobio mnoge državne nagrade: njemu je tri puta bilo dodeljeno zvanje Heroj socijalističkog rada, on je bio nosilac Lenjinove i Državne nagrade, ordena Lenjina. Međutim, od druge polovine 1950-h godina je naučnik aktivno istupao protiv nuklearnih proba, postao jedan od inicijatora zaključenja Moskovskog ugovora o zabrani nuklearnih proba u trima sredinama (atmosferi, kosmosu i okeanu). Od sredine 1960-h godina Saharov je postao jedan od glavnih disidenata u SSSR-u. U to je vreme na Zapadu bio ojavljen njegov manifest Razmišljanje o napretku… U zapadnim zemljama  je on stekao veliko poštovanje, a u SSSR-u bio proganjan. Naučnika su oterali iz Moskve, odvezli u zatvoreni za strance grad Gorki (današnji Nižni Novgorod). Vlasti su htele da bi Saharov emigrirao. Međutim, čovek poodmaklih godina je ignorisao sve provokacije KDB i ostao u domovini. 1975. godine  za društvenu delatnost Saharovu je bila dodeljena Nobelova nagrada mira. Međutim, nisu mu dozvolili da ide U Oslo. Njegovo Nobelovo predvanje, kasnije objavljeno pod nazivom Mir, napredak, ljudska prava pročitala je u Norveškoj njegova žena, Jelena Boner.
 

 Andrej Saharov se vratio iz prognanastva tek posle dolaska na vlast Mihaila Gorbačova 1985. godine. Uskoro je akademik postao jedan od lidera Međuregionalne poslaničke grupe  prve zvanične opozicije u sovetskom parlamentu. Umro je Saharov od srčane kapi 14. decembra 1989. godine.
 

Svaki čovek, koji ga je upoznao, postajao je svestan da je on veliki čovek, - seća se saradnik Saharova, predsednik  Moskovske Helsinške grupe Ljudmila Aleksejeva.

Od početka  stupanja Saharova u  pokret zaštitnika ljudskih prava mi smo ga tretirali kao našeg velikog savremenika.  I to ne samo zato, što je veliki fizičar. On je ušao u pokret zaštitnika ljudskih prava kao autor razmišljanja o miroljubivoj koegzistenciji u napretku i intelektualnoj slobodi. Mi smo sagledali samo jednu zemlju, a on čitavo svet i nas u njemu. I problemi ekologije, i ljudskih prava, kojima smo se bavili, sticali su geopolitički karakter. Meni je to prvo pomalo smetalo. Mislila sam: Suviše velike razmere ima, teško da će to imati svetski značaj. Kasnije sam se ubedila – to je postalo istina – on je bio u pravu.  On je sve to sagledao šire i dublje nego svako od nas.
 

Andrej Dmitrijevič Saharov bio je ne samo moralni autoritet za svoje saradnike – on je to ostao za sve ljude u svetu. Kako ističe njegov kolega-akademik, zahvaljujući njegovim naporima nastala je nova demokratska Rusija. Ta se zemlja ponosi što je njen narod poklonio svetu takvog čoveka.