Vladimir Kršljanin: Krenimo u susret novom svetu

04.12.2022. god.

Ljudsko stvaralaštvo je kolektivni čin. Ipak, od Starog Rima do danas, zapadne sile su bile uzročnik nebrojenih ratova i patnji najvećeg dela čovečanstva. Odnosno, odlazeća dominacija Zapada nije bila zasnovana na stvaralaštvu, nego na razaranju i pljački.

Srbi i Rusi su nosioci visokih pravoslavnih duhovno-moralnih vrednosti. Slično je i sa Kinezima i njihovom konfučijanskom tradicijom. Za sve nas je dominantan princip u međuljudskim odnosima SARADNJA (“cooperation”), a ne NADMETANJE i SUKOB (“competition”) kao u slučaju Zapada.

Na naše oči, podstaknut srbskim otporom agresiji zapadnog „unipolarizma“, kao poslednjeg trzaja viševekovne zapadne dominacije, počinje nova epoha i rađa se kvalitativno bolji Novi svet, koji predvode Rusija i Kina.

Za razliku od starog, zapadnog, zasnovanog na zloupotrebi ljudskih nedostataka, Novi svet se zasniva na korišćenju ljudskih vrlina. Zato su u njemu duhovno-moralne vrednosti ključne.

Poredak koji se rađa, Rusi zasad zovu „pravedni multipolarni sistem“, a Kinezi „zajednica zajedničke budućnosti čovečanstva“. Taj Novi svet je čvrsto utemeljen na međunarodnom pravu nastalom kao rezultat Velike pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Za samo nekoliko decenija, bez pljačke, agresije i ratova, Rusija – na vojnopolitičkom polju, a Kina – na ekonomskom, postale su vodeće svetske sile. Time se dokazuje superiornost stvaralaštva nad destrukcijom, što je i definitivni krah zločinačke dominacije Zapada.

Zapadni svet se lažno predstavlja kao progresivan i demokratski, a u stvari predstavlja međunarodnu diktaturu neizabranih pojedinaca i grupa, odgovornih za patnju, poniženje i smrt mnogih miliona ljudi, koja za „demokratske“ priznaje samo zemlje spremne da im se podrede.

U očajničkom pokušaju da bar odloži i ublaži svoj definitivni istorijski poraz, zapadni kapitalistički sistem je u bitku ubacio svoj poslednji, dugo pripremani adut. Izazvao je veliki oružani sukob na prostoru Istorijske Rusije – bivšeg SSSR, po modelu isprobanom 90-ih, u takođe od Zapada izazvanom, i takođe uz korišćenje fašističkih elemenata, oružanom sukobu na prostoru Istorijske Srbije, odnosno bivše Jugoslavije.

Osim što izaziva ogromne žrtve i razaranja, ovaj novi sukob ne ostavlja Zapadu nikakve šanse na uspeh. Ne samo zbog ogromne vojne i moralne snage oporavljene Rusije, već i zato što su lekciju iz 90-ih dobro naučili i Srbi, i Rusi, i Kinezi.

Strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom u mnogome je ojačalo poziciju Srbije i u značajnoj meri obnovilo njen suverenitet privremeno izgubljen 5. oktobra 2000.

Danas Srbija napreduje i

odoleva iskušenjima, ali ipak ne možemo reći da je u potpunosti spremno dočekala rađanje Novog sveta, a pogotovu ne aktuelnu međunarodnu krizu izazvanu agonijom Zapada.

U Srbiji još uvek postoji ogromna i nedirnuta mreža zapadnih NVO, medijskih i obaveštajnih struktura, koje se nesmetano finasiraju iz inostranstva, a njihovo dejstvo nije fatalno samo zahvaljujući dubini krize u kojoj se Zapad nalazi. Saradnja jeste naš osnovni princip, ali ovde se ne radi o saradnji, već o nedopustivoj subverziji.

Ipak, najveća kontroverza i „kost u grlu“ Srbije je Evropska unija. Ako ne dođe do revolucionarnih promena u njoj samoj, naše punopravno članstvo je nezamislivo bez priznanja nezavisnosti „Kosova“ i pogoršanja odnosa sa Rusijom. Od daljeg „približavanja“ imamo više štete nego koristi jer se povećava naša zavisnost od Zapada i njegov ucenjivački potencijal. A mi nikako nismo ti koji nešto duguju Zapadu, nego obrnuto. Zapad nama duguje bar 100 milijardi dolara ratnih reparacija. Pored toga, EU ubrzano postaje nerešiv problem i samoj sebi, a poslednje zemlje koje su od pridruživanja imale neke koristi bile su Grčka i Portugalija. EU na svoju štetu ostaje podređena gubitničkom angloameričkom bloku. Srbija i Rusija baštine najveće evropske vrednosti i to nam je značajan zalog bolje budućnosti.

Treba hitno okupiti ekonomske stručnjake i dati im realni zadatak da naprave plan supstitucije nevelikih sredstava iz evropskih fondova i mogućeg smanjenja investicione aktivnosti iz EU u slučaju da odlučimo da se zadržimo na priduženom članstvu. Pored toga, veoma je bitno da se „saradnja sa NATO“ svede sa sadašnje široke, na neophodni minimum.

Bilo bi prirodno, a više je nego neophodno, dalje jačanje ili uključivanje u integracione procese sa Rusijom i Belorusijom, EAES, ŠOS i BRIKS, a koje okupljaju većinu čovečanstva, u čemu Srbija neopravdano strateški kasni. Pritom, činjenica „da se ne graničimo“ sa Rusijom uopšte nije presudna, jer je u sličnoj situaciji, na primer, Jermenija.

Održavati u sopstvenom interesu saradnju i sa Istokom i sa Zapadom, važno je, ali u današnjim okolnostima nije lako. Prilike su nas naterale da naučimo i to da se sa velikim prijateljima na Istoku može i mora razgovarati iskreno, a sa neprijateljima na Zapadu se (bar do njegovog kraha) mora razgovarati neiskreno, jer oni ne umeju drugačije. Ipak, priključivanje zapadnom propagandnom narativu o „ruskoj agresiji“ je loše za Srbiju. Posebno su nepotrebne dnevnopolitičke poštapalice da se ne podređujemo „uticaju velikih sila“, da „srbski interes“ znači „ni Istok ni Zapad“ i druga slična retorska izjednačavanja braće i neprijatelja, posebno s obzirom na njihove civilizacijske razlike, koje smo jako dobro osetili na svojoj koži. Dovoljno je reći: mi vodimo nezavisnu politiku.

Intenziviranje bratske humanitarne saradnje Rusije i Srbije, strateški je važno, a neopravdano kasni, posebno imajući u vidu prekide 1948-1988. i 2000-2012. To je odgovornost obe zemlje, a s obzirom na njihovu veličinu, veća je na ruskoj strani. Očekujemo da se i to promeni.

Mi smo žrtva zapadne agresije. Otrgnuti su nam značajni delovi teritorije i stanovništva. Jedini način da vratimo bar deo otetog je savezništvo sa Rusijom. A ekonomski moćna Kina će, kao i dosad, prosuđivati koliko poverenja da nam pokloni, na osnovu toga koliko smo bliski sa svojim duhovno i istorijski najbližim saveznikom – Rusijom.

Veliki deo svog poštovanja prema nama, Rusija i Kina zasnivaju na našem otporu NATO agresiji 90-ih. Na tome se zasniva i sav naš međunarodni ugled. Da bismo sačuvali to poštovanje i taj ugled, moramo sami gajiti uspomenu na rukovodioce i heroje tog otpora.

Veoma je važno da se poveća javno delovanje i uticaj srbsko-ruskog bratstva, ususret očekivanoj ruskoj pobedi u sadašnjem rezidualnom svetskom sukobu, koja će širom otvoriti vrata za epohu mira, stvaralaštva, ljudskog dostojanstva, ekonomskog napretka i socijalne pravde – za Novi svet!

Izlaganje Vladimira Kršljanina na okruglom stolu “Srbija, Rusija i rađanje Novog sveta” održanom 10. novembra 2022, u organizaciji Srbsko-ruskog bratstva. Tekst je objavljen u listu Politika 1. decembra 2022.

POLITIKA