Prva nafta potekla pre 70 godina na polju Jermenovci

22.11.2022. god.

Jubilej naftaša u Srbiji

Naftna industrija jedan je od najdugovečnijih industrijskih sektora i ujedno jedan od najotpornijih na različite vrste kriza. Iako važe za konzervativne poslovne sisteme, naftne kompanije su među onima koje prednjače u inovacijama i koje za nove tehnologije izdvajaju milijarde dolara. Toj otvorenosti za novo, naftaši ponajviše i duguju svoj uspešan život koji traje već oko 170 godina. Naime, postoje različiti podaci o tačnom datumu i lokaciji proizvodnje prve nafte, ali je izvesno da se počeci naftne industrije vezuju za polovinu 19. veka.

Iako ne seže tako daleko u prošlost, naftna industrija u Srbiji ima bogatu istoriju, a nedavno je obeležila i značajan jubilej. Tako je 17. novembra navršeno tačno 70 godina od otkrića prve nafte u našoj zemlji. Bilo je to 1952. godine u Južnom Banatu (opština Plandište) kada je otkrivena nafta na bušotini Je-001, na budućem naftnom polju Jermenovci. Od otkrića prve nafte do njene eksploatacije prošle su četiri godine, pa je tako proizvodnja počela 1956. godine. Entuzijazam prvih naftaša u Srbiji bio je ogroman tako da je u skladu sa tim naporima rasla i proizvodnja nafte. Za samo tri godine od početka eksploatacije, proizvodnja se sa 7.350 tona povećala na oko 84.000 tona. Sada se računa da kumulativna proizvodnja na naftnom polju Jermenovci, od njegovog puštanja u rad, iznosi više od dva miliona tona nafte.

Potraga za naftom u Srbiji

Prva istraživanja nafte i prirodnog gasa u Srbiji su započeta nakon Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da su određena istraživanja nalazišta ugljovodonika u našoj zemlji vršili Nemci tokom okupacije Srbije. Ta istraživanja su, prema dostupnim podacima, posebno bila intenzivna kod Velike Grede u Banatu, ali do proizvodnje nafte i gasa tada nije došlo. Tokom obnove zemlje učinjeni su i značajni koraci ka pronalasku „crnog zlata“ što je bilo povereno novoosnovanom preduzeću „Naftagas“. Tako su od 1948. godine izvođena takozvana „plitka“ bušenja da bi samo godinu dana kasnije u Vojvodini počelo istraživanje na dubinama većim od 1.000 metara.

Prvo ležište gasa je otkriveno 13. jula 1949. godine na bušotini Vg-002, na gasnom polju Velika Greda, a proizvodnja je počela tri godine kasnije. U istoj godini otkrivena je i nafta na polju Jermenovci, a sve ostalo deo je uspešne istorije naftnog sektora Srbije. „Pronalazak 'crnog zlata' u Jermenovcima bio je prelomni trenutak u razvoju mladog naftaškog kolektiva… Bušotina “Je-001” locirana je na osnovu prethodnih istražnih radova koje su Nemci sproveli za vreme Drugog svetskog rata i dopunskih istraživanja urađenih nakon osnivanja preduzeća. Iako su sećanja posle toliko decenija izbledela treba se setiti da je naša osnovna radna snaga bila iz okolnih sela. Sve su to bili zdravi i snažni mladići, koji su mukotrpnim radom sticali neophodno iskustvo“, pričao je svojevremeno Gliša Karović, diplomirani inženjer geologije koji je ceo svoj radni vek proveo u „Naftagasu“.

Nove tehnologije domaćih naftaša

Danas se istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa u Srbiji bavi NIS, a u zemlji ima oko 50 naftnih i gasnih polja. Pored toga, NIS istraživanja vrši u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Najstarija inostrana koncesija kompanije je u Angoli gde proizvodnja nafte traje od 1985. godine. Na naftnom polju Jermenovci sada se nalaze 42 proizvodne bušotine. Iako eksploatacija traje 70 godina, naftno polje Jermenovci ima i svoju budućnost. Zahvaljujući savremenim tehnologijama i značajnim ulaganjima, NIS planira da produži životni vek ovog polja, kao i njegov dalji razvoj. Primenama nove tehnologije biće omogućeno povećanje koeficijenta iskorišćenja naftnih rezervi, navode u NIS-u.

Ono što dele nekadašnji i sadašnji naftaši u Srbiji jeste entuzijazam. Iako NIS već dugo nije samo naftna kompanija, već energetska korporacija koja pored Srbije uspešno posluje i u regionu, ne odustaje se od inovacija i novih tehnologija u istraživanju i proizvodnji nafte i gasa. Za inovacije u NIS-u zadužen je Naučno-tehnološki centar kompanije koji poseduje jedinstvenu bazu geoloških podataka iz našeg regiona, a zadužen je i za realizaciju digitalizacije i inovacija. Ništa manje značajna nisu ni ekološka izdvajanja NIS-a. Kompanija je od 2009. godine u ekološke projekte i projekte koji daju značajan ekološki efekat uložila oko 900 miliona evra, a veliki broj inicijativa realizovan je baš u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa.

„Srbija ima mnogo razloga da bude ponosna na istoriju svog naftnog sektora. Reč je o generacijama naftaša koji su strpljivo sticali svoja znanja, radili marljivo i značajno doprineli energetskoj stabilnosti svoje zemlje. U tom pravcu nastavljamo i sada kada se proces istraživanja i proizvodnje nafte i gasa neprestano modernizuje uvođenjem savremenih metoda i tehnologija. NIS će nastaviti sa ulaganjima u inovativnu opremu i dalji razvoj kompetencija zaposlenih kako bi obezbedio dalju proizvodnju domaće nafte i gasa uz konstantno povećanje resursne baze“, rekao je Marat Sahautdinov, direktor Direkcije za proizvodnju nafte i gasa u NIS-u.