Predsednik Francuske Emil Lube: najgrandiozniji banket

Ime francuskog predsednika Emila Lubea slabo poznaju oni, koji nisu upućeni u istoriju Francuske. Međutim, on je bio na čelu Treće Republike na rubu 19. i 20. veka – od 1899. do 1906. godine. Predsednik Lube je mnogo učinio radi stvaranja Antante – Saveza Francuske, Britanije i Rusije. 1902. godine on je posetio Rusiju. Dolazak francuskog predsednika u Rusiju je bio organizovan veoma svečano, te su čak i mornari francuske vojne eskadre osetili rusku gostoljubivost. Jedan piljar, poznat svojom gostoljubivošću, utrošio je za prijem francuskih mornara 3500 rubalja, što je bio veliki iznos u to doba. Gradska većnica drevne prestonice je naručila fabrikantu Ovčinikovu tanjir, na kojem je odlučeno da posluže francuskog gosta hlebom i solju u znak prikazan Sveti Đorđe na pozadini Kremlja. Tanjir je bio ukrašen staroruskom šarom i natpisom Predsedniku Franucuske republike Lubeu grad Moskva. Emil Lube, koji je bio rekorder po godinama starosti – kada je umro, bio je star iznad 90 godina - ostavio je znatan trag i u gastronomiji. 1900. godine se u Parizu održavala Svetska izložba. U vezim sa tim događajem predsednik Republike Lube i predsednik Saveta Pjer Valdek-Ruso su organizvali ogromnu gozbu, za koju su bili pozvani gradonačelnici svih francuskih gradova. Taj su banket upriličili 108. godišnjici proglašenja Republike 1792. godine. U pariskom parku Tjuilriju se okupilo skoro 23 hiljade gostiju.

Gozbe sa više hiljada gostiju su organizovali i ranije: na primer, stogodišnjicu Francuske revolucije su obeležili 1889. godine gozbom, gde je bilo prisutno 11 hiljada gradonačelnika. Međutim, gozba iz 1900. godine je nadmašila sve! U parku je bilo smešteno dva ogromna šatora, spojena manjim šatorima. Za goste je bilo postavljeno 700 stolova od 10 metara dužine svaki. Da su ih spojili jedan za drugim, ispao bi sto od 7 kilometara. Za svakim stolom se smestilo oko 36 ljudi.


Kod predsedničkog stola desno od Lubea je sedeo Predsednik Senata, levo – predsednik Doma poslanika. Za istim stolom su sedeli šef vlade, ministri, poslanici, senatori. Za drugim stolovima su sedeli pozvani gradonačelnici, raspoređeni prema departmanima.


Ukupna dužina stolnjaka je iznosila 10 kilometara. Na stolovima je stajalo 125 hiljada tanjira, 55 hiljada viljuški i isto toliko kašika, 60 hiljada noževa, 126 hiljada čaša. Goste je posluživalo 3 hiljade ljudi – 11 čuvenih glavnih kuvara, 220 kuvara, 400 kuvarica, 2150 glavnih konobara. 6 bicikala je korišćeno radi što brže veze sa kuhinjom. Što više, među stolovima bi mogla da prođu kola! Preneražuju i kupovine za taj banket: dve tone lososa, 1430 fazana, 2500 pačeta, 3500 pileta, 2500 litara ručno pripremljenog majoneza, 10 hiljada bresaka, tona grožđa, 3 hiljade litara kafe, 39 hiljada flaša vina. Ni to još nije sve! Radi zadovoljavanja apetita i gašenja žeđi gostiju bilo je pripremljeno 2800 vazni sa kolačima, 6000 kifli, 1400 litara vanilnog sladoleda, 700 sudova sa senfom, 9000 flaša vode.


U jelovniku su posle raznovrsnih predjela bili upisani komadići lososa na pariski način, goveđi file Belvi u želeu (kako se priča, to se jelo serviralo svojevremeno za kralja od strane madam Pompadur u zamku Belvi), pašteta od pačijeg mesa na ruanski način, pržena breska piletina, ruolne od fazana, salata Potel (recept nije sačuvan) i sladoled. Bez obzira na razmere i sjaj, banket, koji je počeo intoniranjem Marseljeve, nije dugo trajao – svega sat i po. Međutim, u istoriji Francuske je on ostao kao najraskošniji.