Montažne sportske hale

Trendovi moderne gradnje nisu zaobišli sportske objekte pa je sve više montažnih hala za ove namene. Montažni sportski objekti prvo su počeli da se grade za potrebe rekreativnog sporta, i sportskih aktivnosti na lokalnom nivou, kao i za potrebe malih klubova, ili sportova skromnih prostornih zahteva. 

Pokazavši svoje prednosti nad klasičnom gradnjom, kao i usavršavanjem materijala i načina gradnje, montažni objekti se sada mogu videti i u znatno velelepnijem izdanju, i za potrebe profesionalnih sportskih aktivnosti.

Montažni objekti pružaju fleksibilniji odgovor na zahteve

Gradnja sportskih hala po tradicionalnom tipu podrazumeva njihovu prostornu datost na duži vremenski period u kome troškovi prilagođavanja novim zahtevima prevazilaze granice rentabilnog. Klasično građen bazen za čijim korišćenjem je isteklo interesovanje koje opravdava troškove održavanja zahteva velika ulaganja za promenu namene. 

Ukoliko bi se isti slučaj desio u slučaju da se radi o montažnoj gradnji, promena namene, ili dislokacija bi zahtevala mnogo manje troškove, s tim što bi se u ovom slučaju moglo govoriti i o preinvestiranju. Konstrukcija i materijal se, u ovom slučaju, ne bi morali, ukoliko ne postoji interesovanje, koristiti za neku sportsku ili drugu aktivnost, ili namenu, mogli biti iskorišćeni i kao reciklažna sirovina što u slučaju klasiče gradnje nije slučaj.

Montažne hale su se pokazale efikasnijim kada je u pitanju multifunkcionalnost, u smislu da se relativno brzo može promeniti raspored unutar prostora. Montažne sportske hale, kakvih je danas najviše, grade se u gabaritu rukometnog terena, sa teleskopskim tribinama i visinom koja zadovoljava standarde za košarku i odbojku. 

U ovom prostoru, vrlo jednostavno i ekonomski efikasno, u roku od par dana recimo, mogu da se zadovolje potrebe organizacije tri-četiri različita sportska događaja, pri čemu se tribine mogu demontirati, relocirati na drugo mesto ili u drugačijem rasporedu, uz lako prilagođavanje veličine terena i promenu podloge.

Ekonomska, energetska i ekološka komponenta u gradnji sportskih montažnih hala

Troškovi gradnje montažnih hala su niži i to po više parametara. Jeftiniji materijali, brzina gradnje, modularni dodaci, niži logistički i transportni troškovi čine ponudu za gradnju hala ovog tipa daleko konkurentnijom nego kada je u pitanju klasična gradnja. 

Troškovi pripreme terena su takođe niži, što je vrlo bitna stavka. Projektovanje objekata klasične gradnje traje duže i mnogo je kompleksnije. U slučaju montažne gradnje u dobrom delu slučajeva izvođači se oslanjaju na projekte koji su standardizovani, tipski, uz mogućnost modifikacije koja ne zahteva previše troškova u vidu utrošenih radnih časova i vremena, i angažovanja arhitekte. 

Savremeni materijali, od podnih, bočnih, vertikalnih obloga i krovnih pokrivki moraju ispunjavati standarde kvaliteta, a to, u najvećem broju slučajeva znači i ispunjavanje kriterijuma energetske efikasnosti. Ovi materijali, u svim komponentama, mogu se, nakon isteka vremena eksploatacije koristiti i kao reciklažni materijal.

Ventilacija i klimatizacija

Vrlo bitna stavka, sistem ventilacije, u projektovanju i izgradnji sportskih objekata zauzima posebno mesto. Zbog očekivanog većeg pristustva kondenzacije ovaj problem se mora sanirati na kompleksniji način nego kod drugih vrsta objekata. Posebna pažnja se mora obratiti na ekstreme budući da se radi o prostoru u kome u jednom trenutku imamo i veliki broj ljudi, tokom sportskih događaja. 

U slučaju sportskih objekata mora se naći optimalna vrednost koja omogućava da klimatizacija i ventilacija ne potroše previše energenata, a da ima dovoljno kapaciteta za hlađenje i ubacivanje svežeg vazduha kada je prisutan veliki broj ljudi. 

Osim toga, mora se voditi računa i o količini vlage, isto kao i o temperaturi da se ne bi ugrozile podne površne. 

Količina toplote kao i procenat vlage koju ispušta svako telo može se proceniti po osnovu planiranog kapaciteta objekta, naspram toga odrediti sistem ventilacije i klimatizacije koji treba da bude prilagodljiv od minimuma do ovako određenog maksimuma. Pri tome, treba imati u vidu i da se ne naškodi zdravlju zagrejanim i preznojenim sportistima u toku trajanja sportskog događaja, treninga, ili rekreativne aktivnosti. 

U studijama se navodi da bi prosečna temperatura u dvoranama trebala biti od 15 do 18 stepeni, u svlačionicama od 19 do 23, a u prostorijama za tuširanje do 25 stepeni. Ovo samo govori o kompleksnosti sistema za klimatizaciju koji mora da poseduje sportski objekat.

Aneksi u izgradnji montažnih sportskih objekata

Sportski teren je osnova objekta, ali iz njega idu i aneksi: tribine, svlačionice, tuš kabine, hodnici, i eventualno ugostiteljski objekat. Za razliku od klasične gradnje, u montažnoj gradnji je sve ove anekse moguće izvesti na deleko jednostavniji način. 

Pregradni zidovi koji ograničavaju jedan od prostora, mogu se menjati u skladu sa potrebama, pa recimo muška svlačionica vrlo brzo može da se proširi u teretanu, ili obrnuto. Lakoća postavljanja konstrukcije koja omogućava da se prvobitni projekat, tokom upotrebe, menja zavisno od potreba jeste jedna od velikih prednosti monažne gradnje. 

Kako su vodeći sportski trendovi promenljiva kategorija, a objekat se pravi za duži niz decenija, onda se u startu može računati na njegovu varijabilnost čime, naravno, čini da se rentabilnost održava na visokom nivou sve do kraja eksploatacije. 

Bivši košarkaški tereni u montažnim halama manjim graditeljskim zahvatima mogu postati teniski teren za koji, trenutno postoji potreba. U krajnjem, montažni sportski tereni, ako se iz nekih razloga odluči na zatvaranje, mogu , bez problema postati i industrijski objekti.