RT: Od Kosova do Tajvana, oprobani i pouzdani recept Vašingotna za haos ponovo diže svoju ružnu glavu

06.08.2022. god.

Najnoviji sukobi prate dobro izlizani plan, od Prištine do Tajpeja i šire

Nema sumnje da je čudna koincidencija da je američki državni sekretar Entoni Blinken održao zvanične razgovore sa kosovskim rukovodstvom neposredno pre nego što su tamo izbili problemi prošlog vikenda. Došlo je upravo u trenutku kada su se zvaničnici u Prištini spremali da odbiju da priznaju registarske tablice ili dokumente koje je izdala centralna srbska vlada (pre nego što su meru odložili neposredno pre nego što je trebalo da stupi na snagu u ponedeljak veče).

Možemo se zapitati i kakva je slučajnost da „predsednica“ delimično priznate države Vjosa Osmani sada govori o Rusiji, rekavši da će „nam i dalje trebati čvrsta podrška Sjedinjenih Država, kao i naših evropskih saveznika, kako bi se osiguralo da planovi Rusije, kao i njenih zastupnika u regionu budu zaustavljeni“. Ili da Blinken takođe evocira „čvrstu podršku Ukrajine“ Prištini - što je zabavno jer Ukrajina čak ni zvanično ne priznaje nezavisnost Kosova od Srbije.

Da ne pominjemo da je Kosovo dom velike vojne baze NATO-a i da je NATO izdao zvaničnu izjavu u kojoj se navodi da je zainteresovan da „interveniše” na Kosovu, ako bude potrebno. Kako zgodno.

Verovatno je takođe potpuna slučajnost što Srbija jednostavno odbija da odustane u podršci Rusiji, traži povećanje trgovine sa Iranom i vojnu saradnju sa Belorusijom koja je saveznica Rusiji, kao i da je njen ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao da se neće pridružiti sankcijama Rusiji zbog Ukrajine i da neće biti NATO „pešak“ protiv Rusije. Ili da je NATO, kasnih 90-ih, pod „moralnim“ vođstvom tadašnjeg predsednika SAD-a Bila Klintona, otkinuo srpsku pokrajinu Kosovo na „humanitarnim“ osnovama i koristio je kao sredstvo za pojačavanje ili smanjenje pritiska prema Srbiji (i, donekle, njenim prijateljima u Moskvi) od tada.

Ali ako nije moguće da sve to bude rezultat slučajnosti, onda zapadni plan za promenu režima postaje prihvatljivo objašnjenje.

Taj nacrt uključuje stvaranje zastupničke države i/ili boraca koje zapadni zvaničnici prodaju javnosti kao žrtve dotičnog „režima“ – odnosno geopolitičkog rivala kojeg Zapad ima na nišanu.

Isti obrazac se trenutno odigrava u Aziji, dok je predsednik Predstavničkog doma iz reda demokrata Nensi Pelosi posetila Tajvan tokom svoje turneje po Aziji. Samo 13 zemalja priznaje Tajvan kao nezavisnu državu od Kine, a SAD nisu među njima od 1979. godine. Ali Zakon o odnosima sa Tajvanom iz 1979. je od tada trojanski konj za američku militarizaciju unutar Kine. Zakon zahteva od Vašingtona da „Tajvanu stavi na raspolaganje takve odbrambene mehanizme i odbrambene usluge u tolikoj količini koja može biti neophodna da omogući Tajvanu da održi dovoljan kapacitet samoodbrane kako to odredi predsednik i Kongres“, što objašnjava zašto neokonzervativci i zapadni politički establišment, kao i vojnoindustrijski kompleks decenijama imaju tajvanski fetiš.

Ne samo da je naručilac oružja, već znaju da svaki put kada Vašington ispuni svoju ugovornu obavezu, što oni čine u svakoj prilici u iznosu od milijardi dolara, to uznemiri Kineze u njihovoj sopstvenoj zemlji. To bi bilo isto kao da Peking prodaje vojno oružje državi Havaji kako bi je zaštitio od potencijalne asimetrične „pretnje invazije“ Vašingtona.

Naravno, verovatno je samo još jedna potpuna koincidencija da je poseta trećeg najviše rangiranog američkog vladinog zvaničnika Tajvanu, protivno izričitim željama Pekinga, usledila usred pojačanih tenzija sa Kinom, dok ona uzima čekić svetskog poretka kojim dominira Zapad, zajedno sa Rusijom usred sukoba u Ukrajini. Ili da bi pokretanje destabilizirajućeg sukoba unutar Kine preko Tajvana služilo konkurentskim interesima Vašingtona.

Ista vrsta eksploatacije proksija može se videti u podršci Vašingtona neonacističkim borcima "Azov" u Ukrajini protiv Rusije uoči ukrajinskog sukoba, ili u podršci CIA i Pentagona sirijskim militantima u neuspešnim dugogodišnjim pokušajima da se svrgne sirijski predsednik Bašar al-Asad, ili obukom i opremanjem boraca mudžahedina u Avganistanu u operaciji koju je vodila CIA protiv Sovjeta, ili sa CIA regrutovanjem 500 nikaragvanskih pobunjenika (poznatih kao kontrasi) da svrgnu levičare, ili pokušaj različitih američkih zvaničnika tokom nekoliko godina da podstaknu promenu režima u Iranu promovisanjem i podrškom iranske opozicione grupe poznate kao Mudžahedin e Kal.

Različite grupe „civilnog društva“ koje finansira američka vlada kroz programe poput Ju-Es-Ejda, a strateški locirane u oblastima od primarnog značaja za operacije promene režima u Vašingtonu, takođe su deo iste mašinerije. Ruska vlada je skrenula pažnju na to pitanje 2015. godine putem zakona kojim se zabranjuju oni koje smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti.

Do trenutka kada je određeno žarište na ivici rata (poput Tajvana ili Kosova) ili je već zahvaćeno sukobom (poput Ukrajine), često je prekasno da se Vašington uhvati za ruku. Umesto toga, vredi paziti na druge američke proksije, makar samo da bismo primetili bilo kakve sablasno poznate vibracije koje mogu imati slične karakteristike kao prethodne operacije promene režima.

Izvor: RT, Rejčel Marsden, kolumnista, politički strateg i voditelj nezavisnih emisija na francuskom i engleskom jeziku

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
Entoni Blinken, foto: © Olivier Douliery / Pool Photo via AP / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za