Kristijan Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona BiH

28.07.2022. god.

Izmene i dopune Izbornog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit, koga Rusija i Republika Srbska ne priznaju za visokog predstavnika u BiH, podrazumievaju povećanje kazne za političke subjekte do 30.000 KM, a za angažovane u izbornoj administarciji do 1.000 KM.

Šmit je izmenama Izbornog zakona BiH povećao iznos kazne za angažovane u izbornoj administraciji, pa će se za povredu Izbornog zakona, umesto od 200 do 1.000 KM, plaćati od 600 do 3.000 KM, dok će politički subjekti, umjesto iznosima od 1.000 do 10.000, biti kažnjavani od 3.000 do 30.000 KM, prenosi SRNA.

U odluci, koja je objavljena na internet stranici OHR-a, definisani su elektronski i internet mediji, društvene mreže, govor mržnje, kao i zloupotreba javnih sredstava u izborne svrhe.

Šmit navodi da nosilac izvršne funkcije na bilo kojem nivou vlasti ne sme zloupotrebljavati javna sredstva, što podrazumeva uključivanje državnih službenika podređenih kandidatu u obavljanju poslova tokom radnog vremena radi promocije kandidata ili političkih subjekata, korištenje prostorija koje zauzimaju javne institucije i organi za aktivnosti predizborne kampanje, ukoliko njihova upotreba nije zagarantovana drugim kandidatima i političkim subjektima.

Zloupotrebom javnih sredstava smatraće se i upotreba sredstava za komunikacione i informacione usluge, kancelarijske opreme javnih institucija i organa za izbornu kampanju, kao i korištenje prevoznog sredstva u vlasništvu državne, entitetske, gradske, kantonalne ili opštinske vlasti i organizacije bez naknade ili uz snižene naknade za aktivnosti kampanje.

U odluci je navedeno da se dopunjava način imenovanja članova opštinskih izbornih komisija.

Navodi se da je, prilikom odlučivanja po službenoj dužnosti ili prilikom odlučivanja po žalbama i prigovorima, Centralna izborna komisija BiH /CIK/ ovlaštena da naloži izbornoj komisiji, Centru za registraciju birača, centrima za brojanje ili biračkom odboru da preduzme mere za otklanjanje identifikovane nepravilnosti, ali je ovlaštena i da izriče kazne do 30.000 KM, briše imena kandidata, desertifikacija političke stranke, koalicije, liste nezavisnih kandidata ili nezavisnog kandidata.

Zabranjuje se i lažno predstavljanje u ime bilo koje političke stranke, koalicije, liste nezavisnih kandidata ili nezavisnog kandidata, kao i zloupotreba zakonskog prava da učestvuje u radu biračkog odbora u ime jedne političke stranke, navodi se u izmenama Izbornog zakona.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na službenoj internet stranici OHR-a ili prvog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku BiH, koji god od tih dana nastupi ranije, navodi se u odluci.

Izvor
Tanjug
foto: ohr.int/ vostok.rs

Povezane teme
Bosna
zakoni

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za