BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Zapad sprečava Kijev da razmišlja o miru - Kremlj

RT: Zapad sprečava Kijev da razmišlja o miru - Kremlj
03.07.2022. god.
SAD i njihovi saveznici se i dalje klade na nastavak sukoba, saopštila je Moskva

SAD i njihovi saveznici su i dalje zainteresovani za nastavak sukoba u Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Zapadne zemlje efektivno sprečavaju vladu u Kijevu da čak i razmišlja o bilo kakvim potencijalnim mirovnim pregovorima, dodao je Peskov.

Na pitanje o potencijalnim razlozima koji su naveli nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona da više ne zovu ruskog predsednika Vladimira Putina, Peskov je to nazvao još jednim znakom koji sugeriše da zapadni lideri nisu zainteresovani za postizanje mira kroz dijalog i pregovore.

„U ovom trenutku, zapadne zemlje se aktivno klade na nastavak rata“, rekao je Peskov za TV kanal "Rusija 1".

"Stav zapadnih zemalja predvođenih Vašingtonom dovodi do situacije u kojoj ne dozvoljavaju Ukrajincima niti da razmišljaju, niti da razgovaraju o miru“, dodao je portparol ruskog predsednika.

Kremlj veruje da će „zdrav razum“ na kraju prevladati i da će se strane vratiti za pregovarački sto.

„Sada je potreba za pacifikacijom situacije mala“, prokomentarisao je Peskov i dodao da „smo sigurni da će doći vreme za razgovore“.

Kijev će ipak morati da „još jednom“ ispuni sve zahteve koje je iznela Moskva pre nego što se pregovori nastave, istakao je portparol Kremlja. Ukrajinska vlada je dobro svesna stava Rusije, rekao je on, dodajući da Kijev samo treba da „sedne za pregovarački sto“ i „potpiše dokument koji je već u velikoj meri usaglašen“.

Moskva i Kijev započeli su mirovne pregovore četiri dana nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara. Strane su održale nekoliko rundi pregovora u Belorusiji, a zatim su nastavljeni razgovori putem video linka. Krajem marta delegacije Rusije i Ukrajine ponovo su se sastale u Istanbulu.

Od tada su, međutim, pregovori potpuno zaustavljeni, pošto je ukrajinska strana insistirala da će se vratiti za sto samo kada bude u „jačoj pregovaračkoj poziciji“. Putin je u aprilu optužio Kijev da je doveo proces u ćorsokak. Peskov je tada rekao da je Rusija dostavila Ukrajini nacrt sporazuma i da čeka odgovor.

U junu je glavni ukrajinski pregovarač Dejvid Arahamija sugerisao da Kijev veruje da bi mogao da postigne ovu „povoljniju poziciju“ do kraja avgusta nakon što sprovede „kontraofanzivne operacije u određenim oblastima“.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili  su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT


Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Getty Images / Alexey Furman / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »