Zašto volim Vranje

27.06.2022. god.

Volim Vranje.

Volim jutra u Vranju.

Volim tople noći u Vranju.

A posebno volim legende koje se prenose s kolena na koleno i prate tu "dušu" I "duh" moje čaršije - bas onako kako ja to vidim, doživljavam i osećam.

Rodjena sam u Vranju, u ulici koja je mirisala na lipu, živu ogradu i cveće koje nikako nismo smeli da kidamo. U ulici gde se večito čula dečija graja, gde je sve odjekivalo od veselog dovikivanja igre žmurke....

Toliko boja, glasova i doživljaja - kao da je neizbrisivo iz sećanja - secanja koje pamtimo mi koje smo imitirale "Lokice" i neka od nas preuzimala ulogu Zdravka Čolića, toliko da se orila cela 22.Decembra...Kao da smo juče bile "Mi snežne pahuljice" u nasoj novoj školi... I da uvek je bilo I "publike" sastavljene od mladjih sestra I brace...

Kao da smo se još tada spremali za neke nove i veće uloge, ozbiljnije, pred TV ekranima, mikrofonima I ljudima, a opet, tako deca u duši...jer se svaki put do dana danasnjeg desava da se pri susretima sećamo našeg predivnog detinjstva...

Jutra u Vranju su predivna, sveža, "petlovi pojev i Morava czvni" - na zaista poseban način. Buka dodje tek u podne, a do tada oživljava polako svaki sokak, ulica, komšiluk I

i ljudi... Grad kao Grad, reči ce mnogi, ali ovde treba sve to osetiti - "sas merak I na t'nlak"...

A onda noć...noć je u Vranju posebno topla, kroz mirise, čuje se često truba iz Gornje čaršije, a drhtaj koji prozima je neobjapnjiv, specifičan, temperamentan i senzibilan...

To je od Vranja...to je nešto što osete ljudi, to je nešto što je mene inspirisalo da napišem nekoliko pesama na "nas" vranjski - onakoj....

I možda to neko neće osetiti, ali za one koji bi da upiju ove moje napisane reči o Vranju- mozda ćete ih osetiti baš kroz tu pesmu...

I dobrodošli

ETE TAKOJ

Ete takoj,

Prvi put

Tknasmo se sas pogled

Salte kroz trepke samo

Onakoj - uzput,

Onakoj - kd neznaš

Merak li beše

Pričina li, salte dok ideše...