Početna stranica > Novosti
U 2021. godini Rusija je činila 40% uvoza prirodnog gasa u EU, 27% nafte i 46% uglja. Od samog početka isporuka gasa u Evropu, krajem 60-ih godina prošlog veka, SSSR, a potom i Rusija polazile su od toga da energetska saradnja treba da ostane van politike. Nakon zaoštravanja retorike iz krugova u EU negativno nastrojenih prema Rusiji, još 2000-ih godina ovog veka, dosljedno je pozivan Brisel da ne politizuje saradnju u ovoj oblasti, skretana je pažnja partnerima da se saradnja u energetskom sektoru odvija u interesu obe strane, da se približavaju privrede Rusije i zemalja EU i da se daje stabilizujući doprinos očuvanju bezbednosti na evropskom kontinentu.
Na pozive samih članica EU, u nastojanju da poveća obostrano korisnu saradnju sa našim zapadnim susedima, Rusija poslednjih decenija sprovodi nove naftno-gasne projekte u Rusiji, postavljajući za njih odgovarajuće gasovode i naftovode u pravcu Evrope. U te svrhe je 2000. godine pokrenut Energetski dijalog Rusija-EU, formirana je njegova razgranata struktura, 2013. godine usvojena je Mapa puta za energetsku saradnju između Rusije i EU do 2050. godine, približavanje energetskih standarda, svrsishodnost koordinacije usvojene energetske strategije.
Čak i tokom gasnih „sukoba“ između Rusije i Ukrajine 2005-2006. i 2008-2009, kao i nakon 2014. godine, Rusija je pokazala pouzdanost i garantovala nesmetano snabdevanje energentima u skladu sa svojim obavezama. Na Forumu zemalja izvoznica gasa u Dohi u februaru 2022. godine, ruska strana je potvrdila svoju posvećenost nastavku izvoza prirodnog gasa na međunarodna tržišta, uključujući Evropu.
Neosnovano saopštavajući navodne planove Rusije da zaustavi isporuke ugljovodonika Evropi, zlobnici u EU i inostranstvu svim silama pokušavaju da otrgnu Rusiju od Evrope, da raskinu sve veze, iako će to naneti ogromnu štetu privredama zemalja EU i njihovih građana. Navodi da Moskva koristi zalihe energije u političke svrhe postao je deo informacionog rata koji su Brisel i Vašington pokrenuli protiv Rusije, što je u suprotnosti sa činjenicama, jer potonji nastoji da poveća izvoz svog gasa u Evropsku uniju.
Ne postoje prave alternative ruskim energentima na evropskom tržištu u bliskoj budućnosti. Ako njihova ponuda bude ograničena, privreda i građani EU će se suočiti sa ogromnim poteškoćama. To se dobro razume u nekim prestonicama EU. Stoga, posebno, u pozadini izjava o odbijanju ruskih energetskih resursa, jedan broj zemalja sada, naprotiv, u stvarnosti povećava kupovinu ruskog prirodnog gasa za pumpanje u svoja podzemna skladišta.
Dakle, očigledno je da upravo Evropska unija, uvodeći ili planirajući uvođenje unilateralnih sankcija na isporuku ruskih energenata, politizuje energetski sektor, pokušava da iskoristi međuzavisnost potrošača i dobavljača energije kao instrument političkog pritiska, istovremeno nanoseći štetu svojoj sopstvenoj privredi i socio-ekonomskom blagostanju svojih građana, destabilizujući ionako tešku situaciju na svetskim energetskim tržištima. Odluka usvojena na sastanku Evropskog saveta 30-31. maja 2022. o delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte i naftnih derivata u EU potvrđuje da EU nije spremna da odustane od ove opake prakse, bez obzira na interese svetske zajednice.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Mit da Rusija koristi zalihe energije u političke svrhe
17.06.2022. god.
U 2021. godini Rusija je činila 40% uvoza prirodnog gasa u EU, 27% nafte i 46% uglja. Od samog početka isporuka gasa u Evropu, krajem 60-ih godina prošlog veka, SSSR, a potom i Rusija polazile su od toga da energetska saradnja treba da ostane van politike. Nakon zaoštravanja retorike iz krugova u EU negativno nastrojenih prema Rusiji, još 2000-ih godina ovog veka, dosljedno je pozivan Brisel da ne politizuje saradnju u ovoj oblasti, skretana je pažnja partnerima da se saradnja u energetskom sektoru odvija u interesu obe strane, da se približavaju privrede Rusije i zemalja EU i da se daje stabilizujući doprinos očuvanju bezbednosti na evropskom kontinentu.
Na pozive samih članica EU, u nastojanju da poveća obostrano korisnu saradnju sa našim zapadnim susedima, Rusija poslednjih decenija sprovodi nove naftno-gasne projekte u Rusiji, postavljajući za njih odgovarajuće gasovode i naftovode u pravcu Evrope. U te svrhe je 2000. godine pokrenut Energetski dijalog Rusija-EU, formirana je njegova razgranata struktura, 2013. godine usvojena je Mapa puta za energetsku saradnju između Rusije i EU do 2050. godine, približavanje energetskih standarda, svrsishodnost koordinacije usvojene energetske strategije.
Čak i tokom gasnih „sukoba“ između Rusije i Ukrajine 2005-2006. i 2008-2009, kao i nakon 2014. godine, Rusija je pokazala pouzdanost i garantovala nesmetano snabdevanje energentima u skladu sa svojim obavezama. Na Forumu zemalja izvoznica gasa u Dohi u februaru 2022. godine, ruska strana je potvrdila svoju posvećenost nastavku izvoza prirodnog gasa na međunarodna tržišta, uključujući Evropu.
Neosnovano saopštavajući navodne planove Rusije da zaustavi isporuke ugljovodonika Evropi, zlobnici u EU i inostranstvu svim silama pokušavaju da otrgnu Rusiju od Evrope, da raskinu sve veze, iako će to naneti ogromnu štetu privredama zemalja EU i njihovih građana. Navodi da Moskva koristi zalihe energije u političke svrhe postao je deo informacionog rata koji su Brisel i Vašington pokrenuli protiv Rusije, što je u suprotnosti sa činjenicama, jer potonji nastoji da poveća izvoz svog gasa u Evropsku uniju.
Ne postoje prave alternative ruskim energentima na evropskom tržištu u bliskoj budućnosti. Ako njihova ponuda bude ograničena, privreda i građani EU će se suočiti sa ogromnim poteškoćama. To se dobro razume u nekim prestonicama EU. Stoga, posebno, u pozadini izjava o odbijanju ruskih energetskih resursa, jedan broj zemalja sada, naprotiv, u stvarnosti povećava kupovinu ruskog prirodnog gasa za pumpanje u svoja podzemna skladišta.
Dakle, očigledno je da upravo Evropska unija, uvodeći ili planirajući uvođenje unilateralnih sankcija na isporuku ruskih energenata, politizuje energetski sektor, pokušava da iskoristi međuzavisnost potrošača i dobavljača energije kao instrument političkog pritiska, istovremeno nanoseći štetu svojoj sopstvenoj privredi i socio-ekonomskom blagostanju svojih građana, destabilizujući ionako tešku situaciju na svetskim energetskim tržištima. Odluka usvojena na sastanku Evropskog saveta 30-31. maja 2022. o delimičnoj zabrani uvoza ruske nafte i naftnih derivata u EU potvrđuje da EU nije spremna da odustane od ove opake prakse, bez obzira na interese svetske zajednice.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / Ivan Rudnev/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.