O aktuelnoj izbegličkoj situaciji u Evropskoj uniji

30.05.2022. god.

Uprkos deklarisanoj solidarnosti sa Ukrajincima, EU je počela da govori o „umoru“ od izbeglica sa „trga“. Ovo je jedan od razloga zašto mnogi Ukrajinci sada odlučuju da se vrate kući, čak i kada je Specijalna vojna operacija u toku (SVO). Posebno je žalosna situacija u EU u kojoj se nalaze romski migranti iz Ukrajine. Istovremeno, Fronteks ove godine beleži porast ilegalnih migracija iz drugih zemalja, uklj. iz Sirije i Avganistana. Za tražioce azila iz ovih zemalja ne očekuje se primena nove politike EU „otvorenih vrata“.

Prema podacima Agencije za graničnu i obalsku stražu EU (APBO – Fronteks), više od šest miliona izbeglica iz Ukrajine prešlo je granice EU od početka Specijalne vojne operacije.

Istovremeno, preko milion (prema UNHCR-u više od 1,8 miliona) Ukrajinaca se sada vratilo u svoju domovinu. Otprilike 34.000 migranata sada stiže u zemlje EU svakog dana (u prvim danima SVO - 125.000), a oko 25.000 se vraća u Ukrajinu. Za pomoć graničnim stražarima na terenu, APBO je poslao 527 svojih zaposlenih na istočne granice EU (od 2.000 koji rade „na terenu“), od čega 369 – u zemlje koje su susedne Ukrajini, uključujući 74 u Moldaviju).

Prema podacima Evropske komisije (EK), značajan deo ukrajinskih izbeglica izbegava registraciju u skladu sa posebno za njih aktiviranom direktivom EU „O privremenoj zaštiti“. Od 8. maja ove godine, samo 2,7 miliona ljudi prijavilo se u okviru ovog programa u zemljama EU, Norveškoj i Švajcarskoj. Još 20.300 zatražilo je status izbeglice ili neki drugi oblik međunarodne zaštite. Predstavnici EK to povezuju sa željom mnogih Ukrajinaca da se što pre vrate u domovinu ili sa nedovoljnim ili netačnim informacijama o pravima koja su im data u EU pod „privremenom zaštitom”.

18. maja ove godine EK je najavila izdvajanje 248 miliona evra za pet zemalja EU (Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Češka) za naseljavanje ukrajinskih izbeglica i jačanje zaštite granica. Istog dana, Upravni odbor Evropske investicione banke odobrio je kreditnu liniju državama članicama EU u ukupnom iznosu od četiri milijarde evra kako bi integrisali imigrante iz Ukrajine i razvili infrastrukturu neophodnu za to (stambeni prostor, škole, bolnice, itd.). Oba programa biće realizovana na račun sredstava koja su obećale evropske strukture tokom završnog događaja donatorske kampanje „Podrži Ukrajinu“ 9. aprila ove godine.

17. maja ove godine u vezi sa devet država članica koje ugošćuju veliki broj izbeglica iz Ukrajine, EK je aktivirala Instrument tehničke podrške EU. Na osnovu odgovarajuće žalbe EK od 21. marta ove godine. Belgija, Grčka, Italija, Kipar, Poljska, Rumunija, Slovačka, Francuska i Češka zatražile su tehničku pomoć od Brisela u implementaciji odredbi Direktive o privremenoj zaštiti. Napominje se da je reč o pružanju stručne pomoći od strane predstavnika Evropske komisije (konsalting, obuka, slanje stručnjaka, itd.) državama članicama u pitanjima kao što su preformatiranje rada odeljenja nacionalnog profila, društveno-ekonomska integracija Ukrajinaca, priznavanje njihovih diploma i stručnih kvalifikacija, prilagođavanje školskih programa obrazovanju ukrajinske dece, unapređenje međuresorne koordinacije itd.

Osim toga, osoblje Agencije za azil EU (AESPU) pruža državama članicama praktičnu pomoć u registraciji i prijemu ukrajinskih izbeglica u Belgiji, Grčkoj, Italiji, Španiji, Letoniji, Litvaniji, Kipru i Malti. U bliskoj budućnosti, predstavnici AESPU će takođe biti poslati u Holandiju i Češku.

U međuvremenu, zapadni mediji sve više govore o izvesnom „zamoru“ i „razočarenju“ lokalnog stanovništva „gostima iz Ukrajine“ (posebno veliki odjek izazvalo je objavljivanje na ovu temu u francuskom „Figaru“ od 28. aprila ove godine).

Francuzi, koji ugošćuju Ukrajince kod kuće, žale se na velike finansijske troškove vezane za ovo (davanja u iznosu od 200-400 evra mesečno za svakog člana porodice ponekad nisu dovoljne ni za ishranu izbeglica), vreme, jezik i svakodnevne probleme .

Prema publikaciji Euroktiv sa sedištem u EU, entuzijazam evropljana za prihvatanje izbeglica iz Ukrajine, primećen u prvim mesecima SVO, postepeno jenjava, posebno u zemljama koje su tradicionalno simpatične Rusiji. Na primer, u Bugarskoj svega 38% stanovništva ima pozitivan stav prema Ukrajincima, dok je 18% negativno prema njima. U Slovačkoj se održavaju prvi protesti povodom davanja posebnih privilegija Ukrajincima (besplatno putovanje u javnom prevozu, vaučeri za besplatne obroke itd.). U mnogim istočnoevropskim zemljama već su zabeležene manifestacije netrpeljivosti prema posetiocima. Očekivano, Euroaktiv takve incidente pokušava da objasni delovanjem desničarskih radikalnih partija i širenjem „fejkova“ proruskom „propagandom“. Tema diskriminatorskih stavova prema „neukrajinskim izbeglicama“ nastavlja da se razvija.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti