„Vikiliks“ bez Asandža: Uhapšen sam, ali se ne predajem!

Hapšenje osnivača Wikileaks je napad na slobodu govora, izjavljuju kolege Džulijana Asandža. Bez obzira na to, po rečima predstavnika web-sajta, organizacija neće prestati da objavljuje tajna dokumenta na internetu. Asandž je uhapšen u utorak u Londonu, po nalogu švedskog suda. Protiv njega je pokrenut krivični postupak zbog silovanja.
 

Objavljivanje tajne prepiske između saradnika državnog departmana SAD Wikileaks je započeo krajem novembra. Od tada se osnivač sajta krio u Velikoj Britaniji. Počeo je ozbiljan lov na njega. Neki izuzetno napredni američki političari su čak pozivali da se organizacija uništi na njihov omiljeni način: „pozicionim raketnim udarom“ s bespilotne letelice. A sam Asandž, kojeg su švedske vlasti optužile za „seksualno napastvovanje“ dospeo je na „crveni spisak“ najtraženijih zločinaca. Kad je za to saznao Džulijan se spremao da lično dođe u Skotland Jard, ali su detektivi bili brži.
 

Sad osnivač Wikileaks čeka na rešenje britanskog pravosuđa – pravosuđa s najviše presedana na svetu. U sekretarijatu advokatske kancelarije Bjorna Hartiga («Torsvarsadvokaten») u Šoklholmu, koja se prihvatila da brani Asandža, „Glasu Rusije“ zasad nisu mogli da kažu ništa određeno. Istaknuto je samo da će Hartig cele nedelje biti na sudu i da će s njim moći da se stupi u kontakt jedino elektronskom poštom. Prvu odluku su britanske sudije već donele – odbili su da oslobode Asandža uz kauciju, ostavivši ga u pritvoru do 14. decembra.
 

Podsetićemo da su vlasti vodećih svetskih država, o kojima je bilo reči u publikacijama sajta, jednoglasno izjavile: nikakve posebne tajne Wikileaks nije otkrio, međunarodni odnosi neće pretrpeti bilo kakvu štetu. Ako je tako, zbog čega se digla tolika prašina oko figure sirotog hakera, kojeg je čak i njegova rođena Australija odbila da brani?
 

Po mišljenju nemačkgo izdanja Der Standard situacija s Wikileaks je pokazala: klasična špijunaža je preživela. U naše vreme napadi na tajne dosijee i strateško planiranje rata nemaju potrebe za „Džejms Bondovima“. Danas vlada potražnja za hakerima ala Džulijan Asandž i njegovim pomoćnicima. Oni postoje već odavno, ali sa vremenom njihove metode postaju sve efikasnije.

Neki analitičari idu još dalje: u svetskim SMI su se pojavila mišljenja da afera u vezi s Wikileaks označava početak svetskog rata – informacionog rata. A sam sajt nazivaju projektom specijalnih službi jedne od svetskih država. Međutim, glavni urednik ruskog časopisa „Nacionalna bezbednost“ Igor Korotčenko nije sklon da podržava ovakve teorije o konspiraciji.

Što se tiče samog sajta, - to je bezuslovno privatni projekat. Što se tiče teme da Wikileaks može da se iskoristi – već nakon što postao svetski poznat – za namensko procurivanje dokumenata u interesima ovih ili onih specijalnih službi u budućnosti, ne isključujem takvu mogućnost. Zato što u uslovima, kad je resurs postao poznat na celoj planeti, na njega će se budno motriti
 

A evo i glavne lekcije, koju je Wikileaks dao društvu: na današnjem nivou razvoja informacionih tehnologija sve tajno – pre ili kasnije postaje javno. Svi pregovori i prepiska ostavljaju tragove, koje savremenim „Asandžima“ neće biti teško da nađu. Poslednji primer (iz istih ovih publikacija skandalizovanog sajta): kako se ispostavilo, u januaru 2010. godine Vašington i NATO su potpisali plan za delovanje na zaštiti Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije. Njegova suština je u tome da će u slučaju vojnog konflikta s Rusijom u region biti upućeno devet divizija alijanse – iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Poljske. U Moskvi su već izjavili da imaju nameru da ovo razmotre na sledećoj sednici Saveta Rusija-NATO: ovaj plan ne odgovara baš najbolje strategiji „restartovanja“ odnosa, koju je alijansa iznela.
 

Sam Asandž je još pe hapšenja izjavio da je preduzeo adekvatne mere kako bi se obezbedio od „superdržave“. Na hiljade njegovih pistalica dobilo je šifrovane fajlove, koji će biti objavljeni ako osnivač Wikileaks bude osuđen. Po mišljenju stručnjaka, ova dokumenta će biti prava informaciona bomba, dok se do sad odvijala samo priprema za glavni napad. A pristalice Asandža kažu da je njihov cilj da svetsku politiku učine transparentnom. Dakle, možda zaista nastupa nova era, kad će političari morati da govore „istinu, samo istinu i ništa osim istine“? S jedne strane, nekako je nezgodno živeti u kući sa staklenim zidovima. S druge, niko neće hteti da baci kamen na komšiju, jer je to za njega samog skuplje.