BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Kaspijsko more: ekonomska saradnja „petorke“ bez spoljašnjeg vojnog štita

Kaspijsko more: ekonomska saradnja „petorke“ bez spoljašnjeg vojnog štita
08.12.2010. god.

Kaspij treba da postane zona odgovornosti isključivo priobalnih zemalja – Rusije, Azerbejdžana, Kazahstana, Turkmenije i Irana. Moskva poziva partnere da s ovakvih pozicija rešavaju probleme pravnog statusa Kaspija. U suprotnom slučaju, porašće apetiti drugih država za rešavanje sopstvenih zadataka uz pokrivanje regiona vojnim štitom.
 

Pretnja pojave vojne infrastrukure inostranih država na Kaspiju nije „šarena laža“. Na primer, 2003. godine Azerbejdžan i Kazahstan su odbili rusku ideju o stvaranju ujedinjene vojno-morske grupacije radi učestvovanja u američkom programu „Kaspijski stražar“ (Caspian Guard). U okviru nje Vašington je izdvojio Bakuu i Astani 130 miliona dolara za modernizaciju flote. U odgovor Rusija je postavila zadatak jačanja vojnog prisustva u regionu, pošto borba za njegove resurse može izazvati poremećaj bilansa snaga u blizini njegovih granica. Međutim, na nedavnom samitu kaspijske „petorke“ u Bakuu Moskva je stavila do znanja da će vojne argumente sačuvati za krajnju priliku.
 

Rusija u prvi plan ističe ekonomska pitanja, između ostalog, inicijativu za osnivanje Organizacije kaspijske ekonomske saradnje. Radi se o korenitoj modernizaciji kaspijskog dnevnog reda, koji se pre toga ograničavao uglavnom pitanjima vojne bezbednosti i vađenjem sirovina, pomalo razblaženim ekološkom retorikom, smatra zamenik generalnog direktora Informativno-analitičkog centra MDU Aleksandar Karavajev.
 

Zahvaljujući Medvedevu Rusija je ipak uspela da izdejstvuje od partnera shvatanje potrebe za prevladavanjem stereotipa. Treba pronalaziti nove mogućnosti za socijalno-ekonomski razvoj regiona. Ako, recimo, postoji ćorsokak u smislu usaglašavanja podele dna i akvatorije Kaspija treba pokušati sa zaobilaženjem ovog problema putem stvaranja mogućnosti za višestranu saradnju. Odgovarajući mehanizam može biti osnivanje Organizacije za kaspijsku ekonomsku saradnju. U njenim okvirima zemlje bi mogle da razvijaju svoje ekonomske projekte. Na osnovu rezultata prvih razmatranja ove incijative, a Medvedev ju je predložio još 2008. godine, postalo je jasno da u celini rukovodioci kaspijske „petorke“ optimistički gledaju na formiranje ovakve organizacije i da su spremni da koriguju svoje pristupe integraciji.

Među projektima van kojih će ostati neregulisanost statusa mora, jeste izgradnja obilaznice oko Kaspija, proširenje putničkog i brodskog saobraćaja između luka Kaspijskog basena, realizacija projekta osnivanja Kaspijske banke za trgovinu i razvoj. Moguće je da cela „petorka“ ima udela u izgradnji kanala „Evroazija“ između Kaspijskog i Crnog mora, takođe je moguća rekonstrukcija čitavog lanca ruskih ustava, koje Kaspij povezuju sa Svetskim okeanom.

Inicijativa Moskve za stvaranje OKES predstavlja i alternativu pokušajima da se spolja provociraju političke protivrečnosti među prikaspijskim zemljama. Novi postor će očigledno, pomoći ne prosto da se izbalansiraju interesi u okviru „petorke“ već će omogućiti njenim učesnicma da ojačaju svoje geopolitičke pozicije.



  • Izvor
  • Golos Rossii, © kollaž: «Golos Rossii»/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »