RT: Vojna podrška Kijevu će nastaviti da jača, navodi Makron

30.04.2022. god.

Francuski predsednik obećava da će slati više oružja Kijevu, ali da se nada rešenju sukoba pregovorima

Fransucki predsednik Emanuel Makron obećao je ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom da će Francuska „pojačati” i vojnu i humanitarnu pomoć Kijevu.

Tokom telefonskog razgovora, manje od nedelju dana nakon Makronovog reizbora, Zelenski je zahvalio francuskom lideru što je Ukrajini obezbedio „glavnu” vojnu opremu koja je „doprinela ukrajinskom otporu”, navodi se u saopštenju Jelisejske palate.

Makron je „naznačio da će ova podrška nastaviti da jača, kao i humanitarna pomoć koju pruža Francuska“. Predsednički kabinet je napomenuo da je Francuska već dostavila Ukrajini „više od 615 tona opreme, uključujući medicinsku opremu, generatore za bolnice, hranu, potrepštine za domaćinstvo i vozila hitne pomoći“.

Zelenski je nedavno rekao da su ukrajinski partneri konačno počeli da isporučuju Kijevu deo teškog naoružanja koje je tražio. To je bilo nakon što su Francuska i Kanada objavile svoje planove da po prvi put pošalju dalekometne artiljerijske sisteme.

Rusija je u međuvremenu upozorila Zapad da ne „pumpa” Ukrajinu oružjem, navodeći da bi to samo dovelo do produžavanja sukoba. Moskva je jasno stavila do znanja da će svako strano oružje na ukrajinskoj teritoriji smatrati legitimnom metom.

Makron je takođe obećao Zelenskom da će tim francuskih eksperata nastaviti da prikuplja dokaze u vezi sa zločinima koji su navodno počinjeni „u okviru ruske agresije“.

Tokom telefonskog razgovora, koji je trajao oko sat vremena, francuski lider je „ponovo potvrdio svoju želju da tokom svog drugog mandata aktivno radi na obnavljanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine“ u bliskoj saradnji sa evropskim saveznicima.

Makron je takođe ponovio svoju „duboku zabrinutost” zbog „ruskog bombardovanja ukrajinskih gradova” i „nepodnošljive situacije u Mariupolju” uprkos „ponovnim pozivima ruskom predsedniku da poštuje međunarodno humanitarno pravo”. Moskva poriče da je ikada gađala civile u Ukrajini i tvrdi da je čeličana Azovstalj i dalje poslednje uporište pod ukrajinskom kontrolom u Mariupolju, sa borcima ozloglašenog neonacističkog puka "Azov" i drugim jedinicama koje se nalaze tamo.

Francuski predsednik je izrazio nadu u napredak u pregovorima između Rusije i Ukrajine, rekavši da bi pregovori mogli doneti „trajno rešenje sukoba i povratak bezbednosti na evropskom kontinentu“.

Trenutno se čini da su mirovni pregovori u zastoju, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužuje Zapad da tera Kijev da odstupi od prethodno dogovorenih uslova sa Moskvom.

Makron je bio jedan od retkih zapadnih lidera koji je, od pokretanja ruske vojne operacije u Ukrajini, nastavio direktan dijalog sa predsednikom Vladimirom Putinom. Istovremeno, on je insistirao na jačanju sankcija Moskvi, uključujući stroža ograničenja ruske energije.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti