RT: Zelenski smatra brzinu pružanja pomoći ključnim uslovom za buduće dogovore

30.04.2022. god.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da bi bezbednosne garancije za njegovu zemlju trebalo da ohrabre zemlje garante da donesu odluku u roku od jednog dana. Tokom poslednjeg ličnog sastanka ukrajinskih i ruskih pregovarača u Istanbulu, Kijev je predložio međunarodni sporazum u tom smislu.

Obraćajući se poljskim novinarima, Zelenski je rekao da će garanti morati da donose odluke u roku od nekoliko sati, a ne dana ili nedelja, jer bi svako odlaganje pružanja hitne vojne pomoći koštalo života. Ukrajinski lider je opisao ovaj odnos kao odnos između žrtava i kašnjenja rekavši „sati su jednaki ljudima“.

On je objasnio da Ukrajina sada zna „šta funkcioniše na bojnom polju, a šta ne“, šta treba da se radi u raznim situacijama i šta je tačno potrebno. Stoga bi, rekao je on, ključan faktor bilo brzo donošenje odluka ukrajinskih garanata.

„Mogućnost spasavanja većeg broja ljudi zavisi od drugih brojeva – termina, oružja... Ne želim da budem baš pragmatičan.. Ali da vam kažem istinu - u smislu krvi i žrtava, sati znače ljude, tako da ja verujem da naše bezbednosne garancije treba da budu zasnovane na formuli `ljudi jednaki satima`“, rekao je novinarima Zelenski, koji je ranije okrivio zapadne partnere Kijeva što su spori u pružanju vojne pomoći.

Zelenski je objasnio da ne insistira na odredbama u stilu NATO-a. On je naglasio da niko ne zna kako bi NATO postupio ako bi neko od njegovih članica bio napadnut, jer do takve situacije nikada nije došlo i „ne daj Bože da do nje dođe“.

„Tako da ne upoređujem. Ali znam pouzdano da su nam potrebne garancije bezbednosti i znam sigurno šta nam treba. Želimo da kažemo šta nam treba, a ne šta NATO može da pruži“, rekao je on.

On je objasnio da bezbednosni savez koji je ponudio da se stvori u martu ima radni naziv U-24 (Union-24) sugerišući da se „odluka donosi prvog dana, ne drugog, ne trećeg, već prvog".

"garanti ne bi trebalo da odlučuju deset dana, šalju četiri nedelje, analiziraju još osam nedelja“, jer je brzina ključni faktor za spasavanje života, naglasio je Zelenski. On je dodao da bi sporazum o bezbednosnim garancijama trebalo da bude apsolutno jasan potencijalnom agresoru, odnosno koje bi mere bile preduzete kao odgovor na određene pretnje ili akcije.

Tokom poslednjeg ličnog sastanka ukrajinskih i ruskih pregovarača 29. marta u Istanbulu, Kijev je predložio da se sačini međunarodni sporazum o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Ove garancije Ukrajinci navode kao uslov za pristanak na neutralni status na kome insistira Rusija.

Ranije ovog meseca Zelenski je predložio da bi se mirovni sporazum sa Rusijom mogao sastojati od dva odvojena dokumenta koja bi pokrivala dva ključna pitanja – bezbednosne garancije za Kijev i njegove buduće odnose sa Moskvom. On je objasnio da bi dokument o bezbednosnim garancijama mogle da potpišu one zemlje „koje su spremne na te bezbednosne garancije“, dok bi drugi dokument mogao da obuhvati buduće odnose Ukrajine i Rusije. Zelenski je takođe otkrio da su Velika Britanija, SAD, Italija i Turska pokazale spremnost da obezbede bezbednosne garancije za Ukrajinu, ali ni od jedne nije bilo konačnog odgovora.

Za sada, razgovori između Rusije i Ukrajine su u zastoju. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je optužio London i Vašington da su nagovorili Kijevu da odustane od prethodno postignutih sporazuma sa Rusijom. U novom predlogu Ukrajine, prema Lavrovu, ne pominje se da bezbednosne garancije koje Kijev želi da dobije, ne pokrivaju Krim.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti