Da l' to Rusi idu, il' rakete lete?

Inicijative Rusije za PRO i SON su bile među ključnim temama ove nedelje. Predsednik Dmitrij Medvedev je posvetio tim pitanjima veliku pažnju u svom ekspozeu pred Federalnim Saborom 30.novembra, a nastavio je Vladimir Putin, kada je odgovarao na pitanja poznatog novinara Larija Kinga.
 

Rusija i NATO moraju da zajedno rade za mir i bezbednost na evroatlantskom prostoru. Oslonac takvog partnerstva moraju biti principi bezbednosti, uzajamnog poverenja, transparentnosti i predvidljivosti, izjavio je Dmitrij Medvedev u svojoj poslanici Federalnom saboru.
 

Predsednik je podsetio na njegovu inicijativu koju je izrekao na samitu Rusija-NATO u Lisabonu o evropskoj PRO. Ona bi odgovarala interesima Rusije i zemalja NATO, ali istovremeno bi zaštitila sve zemlje Evrope od raketnih udara. Osim toga, već je započet zajednički rad na svim pitanjima oko toga. To je bez sumnje pozitivan razvoj, ipak predsednik je upozorio na neželjene posledice:
 

Želeo bih otvoreno da kažem da nas u narednih 10 godina očekuje sledeća alternativa: ili ćemo postići saglasnost oko PRO i stvoriti zajednički mehanizam saradnje ili ćemo početi novu trku u naoružanju.
 

Što se tiče strateškog ofanzivnog naoružanja, dogovor o tome su potpisali predsednici Dmitrij Medvedev i Barak Obama u aprilu ove godine. Pa ipak kongres SAD sve do sad nije ratifikovao taj dogovor. Republikanci smatraju da dogovor više odgovara ruskim interesima nego američkim. Takav stav zabrinjava ruske vlasti. O tome je govorio i ruski premijer.

Kasnije su mnogi eksperti primetili da je u tom momentu premijer bio veoma oštar. Putin je uvereno izjavio da Rusija ne želi nikome da preti, ali ako ne bude ratifikacije dogovora o SON, Moskva će biti primorana da preduzme uzvratne mere zbog sopstvene bezbednosti:
 

Ako na naše predloge dobijemo samo negativne odgovore, i šta više, ako se pored naših granica pojavi dodatna opasnost u obliku nove varijante trećeg pozicionog reona, Rusija će jednostavno biti dužna da se zaštiti na razne načine: postavljanjem novih udarnih kompleksa protiv novih pretnji, koje će se stvarati pored naših granica. To nije naš izbor. Mi to ne želimo.
 

Premijer se nadovezao i na inicijativu predsednika države o zajedničkom radu na opštem problemu bezbednosti. Kako je Putin rekao, Rusija bi mogla da se dogovori sa NATO o razmeni informacija, o zajedničkom sistemu upravljanja. Postoji samo jedan uslov: partneri moraju uzeti u obzir interese Rusije, inače će taj proces biti nemoguć. Kao konkretan primer Putin je naveo nameru SAD da postavi pored ruskih granica sistem radara i protivraketa:

Mi ne usmeravamo rakete ka vašoj teritoriji. A vi planirate da postavite rakete pored naše teritorije, pored naših granica. Kažete nam da ćete to učiniti da bi se zaštitili od, recimo, iranske nuklearne pretnje, ali takve pretnje sada nema. A ako sistem radara i protivraketa bude postavljen pored naših granica čak 2015 godine, one će raditi protiv našeg nuklearnog potencijala. I to nas naravno zabrinjava, i mi smo dužni da preduzmemo konkretne mere.
 

Većina eksperata smatra da će saradnja Rusije i NATO zavisiti od toga kakav će dogovor Moskva i Brisel postići oko PRO. O tome je govorio „Glasu Rusije“ i stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitriji Rogozin. Glavni problem sada jeste to da umesto zainteresovanog dijaloga dve jednake strane Zapad može da pokuša da stavi Rusiju pred svršen čin. Diplomata nije odbacio mogućnost da zemlje Alijanse pokušaju da se dogovore o PRO ranije, na svojem susretu ministara u martu, a na leto da ponude Rusiji gotov plan. Ako dođe do nečeg sličnog, kako je izjavio Dmitrij Rogozin, Moskva neće ni na šta pristati. Šta više, takav razvoj događaja će dovesti samo do trke u naoružanju, siguran je Rogozin:
 

PRO u Evropi može da postoji ili ako Rusija u njoj učestvuje, ili ako je usmerena protiv Rusije. Trećeg nema. Ako mi saznamo da se podiže vojna infrastruktura PRO na severo-zapadu ruskih granica  - da ne govorim o Arktiku, sektoru strateških snaga Rusije – mi ćemo morati da razvijamo ofanzivne snage kao protivtežu bilo koje protivraketne odbrane. Ali nama se kategorički ne dopada takav razvoj događaja. I postupaćemo u duhu Lisabona, gde su se predsednici država i vlada izjasnili za saradnju i nazvali je strateškom, izjavio je Dmitrij Rogozin.
 

Zajednička PRO je više ideološko pitanje, a ne problem bezbednosti, ubeđen je Dmitrij Rogozin. „Ranije je zemlje NATO ujedinjavala parola: „Idu Rusi“. Sada žele da je zamene novom: „Lete rakete““, kaže on.
 

Moskva predlaže drugu vrstu uzajamne saradnje: jedini pravno obavezujući dogovor o jednakoj i nedeljivoj bezbednosti za sve. Koliko je za to spreman Zapad saznaćemo naredne nedelje. Prema rečima Rogozina, „putna karta“ uzajamne saradnje Moskve i alijanse za PRO biće usaglašena već 8.decembra na susretu Saveta Rusija-NATO na ambasadorskom nivou.