Početna stranica > Novosti
Broj mesta za traženje života u našem Sunčevom sistemu mogao bi da se proširi pošto su naučnici saopštili da su otkrili „ubedljive dokaze“ o „prikrivenom svetu okeana“ na Saturnovom ledenom mesecu Mimasu.
Do sada su se Saturnov Enceladus i Jupiterova Evropa smatrali glavnim kandidatima da bi mogli podržati život. Oba ledena meseca pokazuju znake geološke aktivnosti, što sugeriše da imaju unutrašnji izvor toplote koji omogućava postojanje tečne vode ispod površine, a voda je poznata kao savršen medijum za život.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Saturnov mesec bi mogao biti još jedno mesto gde je moguć život
21.01.2022. god.
Broj mesta za traženje života u našem Sunčevom sistemu mogao bi da se proširi pošto su naučnici saopštili da su otkrili „ubedljive dokaze“ o „prikrivenom svetu okeana“ na Saturnovom ledenom mesecu Mimasu.
Do sada su se Saturnov Enceladus i Jupiterova Evropa smatrali glavnim kandidatima da bi mogli podržati život. Oba ledena meseca pokazuju znake geološke aktivnosti, što sugeriše da imaju unutrašnji izvor toplote koji omogućava postojanje tečne vode ispod površine, a voda je poznata kao savršen medijum za život.
Ali Mimas, koji je dobio ime po kosmičkoj stanici "Zvezda smrti" iz franšize "Ratovi zvezda" zbog velikog kratera, nije pokazivao nikakve znake takve aktivnosti, a astronomi su ga posmatrali kao "samo zamrznuti ledeni blok.”
Ironično, studija koja je trebalo da jednom zauvek dokaže da je Saturnov mesec geološki mrtav, na kraju je došla do potpuno suprotnog zaključka.
„Ispostavilo se da nas je Mimasova površina prevarila i postoje valjani razlozi da se sugeriše da se na njemu nalazi tečni unutrašnji okean“, navela je u saopštenju za javnost dr Alisa Roden sa Jugozapadnog istraživačkog instituta.
Mala kolebanja ili „libracije“ u Mimasovoj rotaciji koja je otkrio NASA-in kosmički brod "Kasini" mogu se objasniti gravitacionim interakcijama meseca sa Saturnom, koje proizvode dovoljno toplote da održe tečnu vodu ispod leda, prema studiji objavljenoj ranije ovog meseca u časopisu "Ikarus".
Roden i njen tim razvili su matematičke modele plimnih procesa koji zagrevaju mesec koji sugerišu da bi ledena školjka na Mimasu mogla da dostigne između 22,5 i 32 kilometra.
„Većinu vremena kada kreiramo ove modele, moramo da im pažljivo priđemo kako bismo napravili ono što posmatramo“, rekla je ona.
„Ovaj put dokazi za unutrašnji okean upravo su iskočili iz najrealističnijih scenarija stabilnosti ledenih školjki i posmatranih libracija.“
„Ovaj put dokazi za unutrašnji okean upravo su iskočili iz najrealističnijih scenarija stabilnosti ledenih školjki i posmatranih libracija.“
„Mimas je neodoljiva meta za nastavak istraživanja“, insistirala je Rodenova. Verifikovanje njegovog statusa pomoglo bi astronomima da bolje razumeju Saturnove prstenove i „prevalenciju potencijalno nastanjivih okeanskih meseca, posebno na Uranu“, dodala je ona.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- Saturnov mesec Mimas, foto: © NASA / RT/ vostok.rs
- Povezane teme
- kosmos
- istraživanje
- pronalazak
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.