RT: Rusija navodi da zna pravu misiju NATO-a

28.12.2021. god.

Ruski ministar spoljnih poslova uputio je oštre reči usred još jedne svađe između Moskve i NATO vojnog bloka

Cilj NATO-a je da popuni prazninu preostalu nakon raspada SSSR-a, saopštio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, osuđujući vojni blok koji predvode SAD, dok Rusija nastoji da dobije garancije da se neće približavati njenim granicama.

Govoreći u intervjuu, Sergej Lavrov je rekao da je „NATO sada čisto geopolitički projekat za osvajanje teritorija koje su ostale napuštene nakon nestanka Varšavskog pakta i nakon raspada Sovjetskog Saveza. To je ono što oni rade”.

„Ali na činjenicu da su oni sada već krenuli, kako je rekao Putin, na naš prag, naravno, ne možemo biti ravnodušni“, rekao je Lavrov.

Lavrov je optužio Zapad da želi da podstakne sukob u Ukrajini i da okrivi Moskvu za svaku kasniju provokaciju.

„Ne isključujem da postoji ta želja da se podstaknu militaristička osećanja, da se pokrene mali rat, da nas okrive, a zatim uvedu krug sankcija da bi se suzbila naša konkurentska sposobnost“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Vašington i zemlje članice NATO „pumpaju Ukrajinu oružjem, hvaleći se da su od 2014. godine isporučile municiju, oružje i udarne sisteme u vrednosti od 2,5 milijardi dolara“.

Diplomata je rekao da će Rusija čvrsto insistirati na nepovredivosti Minskih sporazuma, ali je rekao da ako neka druga strana prekrši sporazume usmerene na uspostavljanje mira u istočnoj Ukrajini, treba da se suoči sa posledicama.

Protokol iz Minska je paket o prekidu vatre koji je potpisan 2014. godine u pokušaju da se okonča rat u Donbasu. Sukob je izbio nakon događaja na Majdanu, kada su nasilni ulični protesti srušili demokratski izabranu vladu u Kijevu. To je na kraju dovelo do toga da samoproglašene Luganska i Donjecka Narodna Republika proglase svoju nezavisnost. Ni Moskva, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država članica UN ne priznaju njihov suverenitet.

Izjava Lavrova dolaze usred napetosti između vojnog bloka predvođenog SAD-om i Moskve poslednjih nedelja. U nedelju je sekretar za štampu Kremlja, Dmitrij Peskov rekao da je širenje NATO bliže ruskim granicama pitanje „života ili smrti“, dok Moskva nastoji da dobije garancije koje isključuju širenje organizacije na istok.

Moskva je predala dva odvojena dokumenta vojnom bloku i SAD-u, pozivajući da se ne ostvare dugogodišnje ambicije Kijeva da se pridruži bloku, te pozivajući sadašnje članice da odustanu od vojnih aktivnosti na teritoriji Ukrajine, kao i u istočnoj Evropi, južnom Kavkazu i centralnoj Aziji.

Putin je ranije insistirao da su poslednjem sovjetskom lideru, Mihailu Gorbačovu, zapadni lideri dali uveravanja da se NATO neće širiti na teritorije koje su ostale nakon raspada SSSR-a. Sa jednog broja dokumenata skinuta je oznaka poverljivosti 2017. godine, te se pokazalo da su američki, britanski i nemački zvaničnici verbalno uveravali Kremlj 1990-ih da se NATO neće širiti na istočnoevropske zemlje, pre nego što su primili članice kao što su Poljska, Litvanija , Letonija i Estonija.

Varšavski pakt je bio ugovor o kolektivnoj odbrani koji su osnovali Sovjetski Savez i nekoliko drugih država u centralnoj i istočnoj Evropi. Prestao je da postoji 1991. pre raspada SSSR-a 1991. godine.

Izvor: RT