RT: Putin izneo vojne pretnje sa kojima se suočava Rusija

22.12.2021. god.

Usred pogoršanja odnosa sa Zapadom, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je ono što vidi kao glavne odbrambene prioritete zemlje tokom govora najvišim vojnim šefovima u Moskvi.

U okviru proširenog sastanka u Ministarstvu odbrane, Putin je rekao da je stav SAD-a i njihovog vojnog bloka prema Rusiji vođen „nepismenom, netačnom analizom“ statusa kvo. Prema njegovim rečima, Zapad veruje da može da zauzme „agresivnu liniju“ prema Moskvi zbog njegove percepcije da je pobedio u Hladnom ratu. On je dodao da Rusija ima „svako pravo“ da preduzme korake da se odbrani i ukazao na to da se nekoliko novih sistema naoružanja testira kako bi se modernizovao njen arsenal.

Proširenje NATO-a

Putin je u svom obraćanju naglasio da su Rusiji potrebne „dugoročne, pravno obavezujuće garancije“ Vašingtona koje zabranjuju potencijalno zadiranje NATO-a na granice njegove zemlje. Prošle nedelje Moskva je pripremila dva dokumenta, jedan za vojni blok, a drugi za američke zvaničnike, tražeći širok spektar uveravanja za koje je navela da imaju za cilj jačanje bezbednosti svih uključenih strana. Predlozi se fokusiraju na kretanje vojnog osoblja i tehnike, te uključuju zahtev da se dugogodišnje težnje Ukrajine neće ostvariti.

Predlozi su usledili nakon razgovora između ruskog lidera i njegovog američkog kolege Džoa Bajdena ranije ovog meseca, putem video veze. Putin je rekao da je njegova zemlja „ozbiljno zainteresovana“ za dobijanje „pouzdanih i čvrstih pravnih garancija“ koje bi isključile dalje guranje NATO-a u istočnu Evropu, kao i raspoređivanje „ofanzivnih sistema naoružanja“ u blizini.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov oglasio je alarm ranije u decembru, izražavajući zabrinutost zbog toga što se značajan broj naoružanja vojnog bloka, uključujući američku i britansku tehniku, približava Rusiji. Visoki diplomata je upozorio da bi to moglo dovesti do sveopšte provokacije.

Izneverena obećanja

Međutim, Putin je dodao da čak i kada bi SAD dale takva uveravanja, isključujući dalje širenje NATO-a, bilo bi teško verovati da će ih se američki zvaničnici držati, s obzirom na ono što je opisao kao rekord u povlačenju međunarodnih ugovora kada postanu „nezainteresovani“ da ih poštuju.

Kao dokaz, Putin je ukazao na Ugovor o otvorenom nebu, iz kojeg se Vašington jednostrano povukao prošle godine, optužujući Rusiju da je prekršila njegove uslove. Sporazum su prvi put pokrenule SAD i Sovjetski Savez 1950-ih kao način da se poveća transparentnost oko kretanja trupa i raspoređivanja nuklearnog oružja. On se takođe osvrnuo na američku odluku da napusti Ugovor o antibalističkim raketama 2002. godine, ugovor koji su Brežnjev i Nikson potpisali 1972. godine, osmišljen da ograniči obim potencijalnih raketnih odbrambenih sistema.

Ranije ovog meseca, portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osudila je ono što je okarakterisala kao prekršena obećanja Vašingtona, tvrdeći da je „od kraja Hladnog rata Rusija više puta dobijala uveravanja da se jurisdikcija i vojne snage NATO-a neće pomeriti ni za inč prema istoku“. Prema njenim rečima, „sva ova obećanja su zaboravljena i neispunjena. Rezultat je trenutno tužno stanje evropske bezbednosti“.

Putin je ranije insistirao na tome da su zapadni lideri poslednjem sovjetskom premijeru Mihailu Gorbačovu dali garancije da vojni blok predvođen SAD-om neće nastojati da popuni prostor koji je ostao nakon raspada SSSR-a. Godine 2017. deklasifikovana je tranša dokumenata, što je kasnije široko protumačeno kao dokaz da su američki, britanski i nemački zvaničnici nudili verbalna uveravanja Kremlju tokom 1990-ih da se vojna organizacija neće širiti na istočnoevropske zemlje, pre nego što su prihvatili zemlje kao što su kao Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija.

Vojne pretnje

Putin je takođe upozorio na mogućnost pojavljivanja tehnike vojnog bloka predvođenog SAD-om na teritoriji Ukrajine, tvrdeći da će, ako zapadni raketni sistemi budu tamo raspoređeni, „njihovo vreme leta do Moskve biti smanjeno na 7-10 minuta, a ako bude raspoređeno hipersonično oružje - na samo pet”.

Izjave ruskog predsednika dolaze usred povećane zabrinutosti zbog toga što su američki sistemi naoružanja predati Kijevu. Krajem novembra, Lavrov je rekao da su navodi da su ukrajinske trupe rasporedile raketne sisteme "Džavelin" zabrinjavajuće i da bi mogle dovesti do provokacija na terenu. Njegove izjave su usledile samo nekoliko sati nakon što je šef ukrajinske vojne obaveštajne službe otkrio da je sistem testiran i da se predaje ukrajisnkim snagama u ratom razorenom regionu Donbasa.

foto: © RIA Novosti / Sergeй Guneev

Hipersonične rakete

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu takođe je uzeo reč posle Putinovog govora, kako bi otkrio da je nova ruska visokotehnološka hipersonična raketa sposobna da leti kroz vazduh brzinom od oko devet puta brže od zvuka, te da je završila testiranje i da će početi da se isporučuje vojsci sledeće godine. On je takođe rekao da će Moskva u narednim godinama uložiti 3,5 milijardi dolara u unapređenje arsenala.

„Do 2026. godine broj nosača visokopreciznog i dalekometnog naoružanja će porasti za 30 odsto, a snabdevanje krstarećim raketama različitih tipova će se udvostručiti“, objasnio je ministar.

Putin je u novembru istakao važnost razvoja i implementacije tehnologija „neophodnih za stvaranje novih hipersoničnih sistema naoružanja, lasera velike snage i robotskih sistema koji će biti u stanju da se efikasno suprotstave potencijalnim vojnim pretnjama, što znači da će dodatno ojačati bezbednost naše zemlje”.

Hemijsko oružje u Ukrajini

Šojgu je dalje naveo da američke privatne vojne kompanije pripremaju „provokaciju“ sa hemijskim oružjem u istočnoj Ukrajini. On je saopštio da su kontejneri sa „neidentifikovanim hemijskim komponentama“ dopremljeni u gradove Avdjejevku i Krasni Liman u Donbasu. Međutim, ministar nije izneo dalje detalje ili dokaze o predstojećim hemijskim napadima koji su planirani.

Tenzije na istoku Ukrajine eskaliraju već nekoliko meseci, a brojni zapadni zvaničnici i novinske kuće izveštavaju da se ruske trupe gomilaju u blizini granice. To je, kako tvrde, dokaz da Moskva navodno planira da pokrene punu vojnu invaziju na svog suseda. Kremlj je više puta demantovao optužbe, insistirajući da su neosnovane i znak rastuće „histerije“.

Umesto toga, Moskva je optužila Zapad da ohrabruje kijevske zvaničnike da provociraju Rusiju i traži vojno rešenje za situaciju u Donbasu. Lavrov je krajem novembra upozorio da „ako Zapad ne može da obuzda Ukrajinu, i zapravo je ohrabruje, naravno da ćemo preduzeti sve neophodne korake da obezbedimo našu bezbednost”. Ruska strana insistira na tome da je Kijev do sada odbijao da vodi razgovore sa liderima dve samoproglašene republike u Donjecku i Lugansku, kako to nalažu sporazumi iz Minska.

Izvor: RT