Ambasada Rusije: Ne priznajemo Kristijana Šmita kao visokog predstavnika imenovanog mimo SB UN-a

08.12.2021. god.

Ruska Federacija nije učestvovala u radu sednice političkih direktora PIK-a iz razloga što ne priznaje Kristijana Šmita kao visokog predstavnika imenovanog mimo Saveta bezbednosti UN-a, saopšteno je iz Ambasade Rusije u BiH.

Saopštenje prenosimo u celosti:

1. Ruska Federacija nije učestvovala u radu sednice političkih direktora PIK-a iz razloga što ne priznaje Kristijana Šmita kao visokog predstavnika imenovanog mimo Saveta bezbednosti UN-a. Želeli bismo skrenuti pažnju da i sama Kancelarija visokog predstavnika (OHR) potvrđuje ispravnost naše argumentacije. Naime, u zaključcima u vezi s nezavisnim godišnjim revizorskim izveštajem od 26. novembra, koji je odobrio PIK, direktno se navodi da „PIK predlaže kandidata za poziciju visokog predstavnika. Savet bezbednosti UN-a, koji je odobrio Dejtonski mirovni sporazum i raspoređivanje međunarodnog vojnog kontingenta u Bosni i Hercegovini, odobrava navedenu kandidaturu“.

2. Smatramo da su razlog unutrašnje političke krize u BiH subjektivne odluke bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka i odbijanje partnera iz PIK-a da ispoštuju odobrenu proceduru za imenovanje visokog predstavnika.

3. Verujemo da predloženi komunike naših zapadnih partnera sadrži iskrivljavanje slova Dejtonskog mirovnog sporazuma. Primorani smo podsetiti da BiH prema Dejtonu ne uključuje već se sastoji od dva entiteta.

4. Polazimo od toga da se svi problemi u BiH trebaju rešavati isključivo putem dijaloga između bosanskohercegovačkih strana na osnovu uzajamno prihvatljivih kompromisa. To se odnosi i na spoljnopolitičke prioritete BiH, uključujući evroatlantsku integraciju, oko koje u zemlji ne postoji konsenzus. Insistiramo na tome da mandat PIK-a u okviru Dejtona ne podrazumeva osiguranje članstva BiH u NATO-u.

5. Ruska Federacija kao jedan od garanata Dejtona zalaže se za teritorijalni integritet i stvarni suverenitet BiH. Radi postizanja ovog cilja potrebno je što pre zatvoriti OHR koji je postao kočnica na putu demokratskog razvoja BiH. Neophodno je što pre preneti svu odgovornost za stanje u zemlji na same građane BiH.