Međudržavni odnosi Rusije i Srbije

25.11.2021. god.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Sočiju sa predsednikom Vladimirom Putinom. Pregled međudržavnih odnosa Ruske Federacije i Republike Srbije

Diplomatski odnosi između SSSR-a i Jugoslavije uspostavljeni su 24. juna 1940. godine (kasnije u potpunosti ostvareni između Ruske Federacije i Socijalističke Republike Jugoslavije, zatim između Ruske Federacije i državne zajednice Srbije i Crne Gore).

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je 11. juna 2006. godine priznalo da nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore Republika Srbija nastavlja međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Održava se tradicionalno aktivan politički dijalog između Rusije i Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je 18-20. decembra 2017. godine u zvaničnoj poseti Rusiji. Kao rezultat rusko-srbskih pregovora potpisani su dokumenti iz oblasti socijalnog osiguranja, privrede i turizma.

Aleksandar Vučić je 8-9. maja 2018. godine posetio Moskvu radi učešća na svečanosti povodom 73. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Predsednik Srbije je zajedno sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom učestvovao u maršu Sveruskog javnog građansko-patriotskog pokreta „Besmrtni polk Rusije“. Održan je i bilateralni sastanak lidera.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je 2. oktobra 2018. godine u radnoj poseti Rusiji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin boravio je 17. januara 2019. godine u zvaničnoj poseti Beogradu. Tokom razgovora u ograničenom formatu, razmotreno je stanje i izgledi za dalji razvoj rusko-srbskih odnosa u različitim oblastima, uključujući trgovinsko-ekonomsku, humanitarnu, vojno-tehničku sferu. Zatim su pregovori nastavljeni u proširenom formatu.

Vladimir Putin je na kraju konsultacija uručio Aleksandru Vučiću državnu nagradu Ruske Federacije – Orden Aleksandra Nevskog – za veliki lični doprinos razvoju multilateralne saradnje sa Rusijom.

Vladimir Putin je u Beogradu obišao Hram Svetog Save, položio vence na Spomenik oslobodiocima grada i Spomenik Sovjetskom vojniku.

Vladimir Putin i Aleksandar Vučić održali su 26. aprila 2019. sastanak „na marginama” Međunarodnog foruma Pojas i put u Pekingu.

U Sočiju su 4. decembra 2019. godine održani rusko-srbski pregovori. Šefovi država razgovarali su o aktuelnim pitanjima bilateralne saradnje, regionalnim i međunarodnim pitanjima.

Dana 8. januara 2020. godine, na marginama ceremonije puštanja u rad gasovoda Turski tok u Istanbulu, organizovan je kratak kontakt Vladimira Putina i Aleksandra Vučića.

U Moskvi je 23. juna 2020. godine održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je takođe prisustvovao svečanosti povodom 75. godišnjice Pobede. U defileu na Crvenom trgu učestvovala je četa počasne garde Srbije.

Uprkos ograničenjima vezanim za pandemiju, politički kontakti između zemalja su veoma intenzivni.

Potpredsednik Vlade Ruske Federacije Jurij Borisov boravio je 15. februara 2021. godine u radnoj poseti Beogradu. Tokom posete održan je sastanak sa kopredsedavajućim Rusko-srbskog međuvladinog komiteta Nenadom Popovićem. Sastanku je prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić.

Jurij Borisov je 7. oktobra boravio u zvaničnoj poseti Srbiji. Potpredsednik Vlade je tokom posete predsedavao sastankom Rusko-srbskog međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnu i tehničku saradnju, a sastao se i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao je 18. juna 2020. u prvu inostranu posetu Srbiji nakon pandemije, gde se sastao sa liderom Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Srbije i ministrom unutrašnjih poslova, kao i patrijarhom srbskim Irinejem.

Sergej Lavrov je 15. decembra ponovo boravio u radnoj poseti Srbiji. Šefa ruskog Ministarstva spoljnih poslova primio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sergej Lavrov i Aleksandar Vučić održali su svečanost paljenja Večnog plamena na Groblju oslobodilaca Beograda od čestice plamena sa Groba Neznanog vojnika u Aleksandrovskoj bašti, koju je iz Moskve dostavilo Rusko istorijsko društvo uz asistenciju Ministarstva odbrane Rusije.

U okviru posete, Sergej Lavrov se sastao sa predsednikom Narodne skupštine Srbije Ivicom Dačićem, a vođeni su pregovori sa ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem.

Ministar je učestvovao i na svečanosti povodom završetka unutrašnjeg uređenja Sabornog hrama Svetog Save, koje je izvedeno uz pomoć Rusije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković boravio je 16. aprila 2021. godine u radnoj poseti Rusiji.

Šefovi spoljnih poslova Rusije i Srbije održali su 25. septembra razgovor „na marginama” 76. zasedanja Generalne skupštine UN.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov posetio je 10. i 11. oktobra Beograd kako bi prisustvovao jubilarnom sastanku na visokom nivou Pokreta nesvrstanih. Tokom posete održan je sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a parlamentarna saradnja je u toku.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić doputovao je 31. maja u prvu inostranu posetu Rusiji. Tokom posete vođeni su pregovori sa predsednikom Državne dume Ruske Federacije Vjačeslavom Volodinom i predsednicom Saveta Federacije Valentinom Matvijenkom.

Održani su i sastanci sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom i ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom.

Šef srbskog parlamenta Ivica Dačić govorio je i na plenarnoj sednici Državne dume i na čelu srpske delegacije prisustvovao Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.

Rusija i Srbija aktivno sarađuju u međunarodnoj areni. Fokus na članstvo u EU, koji rukovodstvo Srbije tumači kao ključni spoljnopolitički prioritet, u Beogradu se ne vidi kao prepreka daljem jačanju saradnje sa Rusijom, koordinaciji pristupa aktuelnim temama na globalnoj i evropskoj agendi. Srbija se nije pridružila antiruskim sankcijama Evropske unije i zauzima uravnotežen stav o dešavanjima u Ukrajini.

Posebna pažnja u rusko-srbskom dijalogu posvećena je održavanju mira i stabilnosti u regionu Balkana, uključujući i u kontekstu problema migracija, koji je u ovom ili onom obliku zahvatio sve države jugoistočne Evrope. Rešenje o Kosovu je stalno na dnevnom redu bilateralnih političkih kontakata.

Rusko-srbski međuvladin komitet za trgovinu, ekonomsku, naučnu i tehničku saradnju (IGC) efikasno funkcioniše. Sledeći sastanak održan je u oktobru 2021. godine u Beogradu.

Između dve zemlje postoji sporazum o slobodnoj trgovini, velika većina robe se uvozi bez carina. U oktobru 2019. godine potpisan je Sporazum o zoni slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i Srbije.

Na dinamiku rusko-srpske trgovinsko-ekonomske saradnje uticale su posledice pandemije. U 2020. obim trgovine, prema ruskoj carinskoj statistici, iznosio je 2,1 milijardu dolara, što je 17% manje od odgovarajućih pokazatelja iz 2019. godine.

Najveći deo ruskog izvoza čine mineralni proizvodi, hemijski proizvodi, prehrambeni proizvodi i poljoprivredne sirovine, mašine, oprema i vozila itd. Uvoz predstavljaju prehrambeni proizvodi i poljoprivredne sirovine; proizvodi hemijske industrije; mašine, oprema i vozila; tekstila i obuće.

U periodu januar-septembar 2021. trgovinska razmena između Rusije i Srbije iznosila je 1,694 milijarde dolara, što je povećanje od 19,64 odsto u odnosu na isti period 2020. Obim ruskog izvoza iznosio je 884 miliona dolara, a uvoza oko 811 miliona dolara.

Energetika je ključna oblast saradnje između dve zemlje. Snabdevanje Srbije ruskim prirodnim gasom u 2020. zbog pandemije i tople zime smanjeno je na 1,35 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 2,1 milijardu kubnih metara u 2019.

Godine 2021. pušten je u rad srbski deo gasovoda koji nacionalnim sistemima za prenos gasa povezuje Turski tok od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

Razvojni projekat AD „Naftna industrija Srbije“ (AD „NIS“), čiji je glavni akcionar i investitor PJSC „Gasprom njeft“, je strateške prirode. AD NIS je postao lokomotiva srpske privrede i jedna od vodećih kompanija na Balkanu. Obim akumuliranih investicija premašio je tri milijarde dolara. U Rafineriji nafte NIS u gradu Pančevu 18. novembra 2020. godine pušten je u rad najnapredniji kompleks duboke prerade nafte u jugoistočnoj Evropi.

Razvija se saradnja u oblasti industrije i transporta. Rekonstrukcija i modernizacija srbskih železnica dobro napreduje uz učešće Ruskih železnica na račun ruskih izvoznih kredita u iznosu od 800 miliona dolara i 172,5 miliona evra.

Komapnija Pover mašins izvodi obimnu rekonstrukciju HE Džerdap-1. Ugovor je potpisan 2003. godine. Do danas je pušteno u rad pet od šest hidrauličnih agregata. Kao rezultat obavljenog posla, resurs svakog obnovljenog bloka je produžen za 30 godina, a kapacitet je povećan sa 174 na 201 megavat. Puštanje u rad poslednjeg predviđeno je za jesen 2022. godine.

U januaru 2019. godine, Energetske mašine i Elektroprivreda Srbije potpisale su sporazum o saradnji na modernizaciji HE Đerdap-2 uz povećanje njenog kapaciteta. Ranije su Energetske mašine ispunile ugovor o modernizaciji upravljačkih sistema za svih deset turbina hidroelektrane Đerdap-2.

Rusija i Srbija su 15. maja 2018. godine na forumu Atomekspo-2018 potpisale dokument o principima rusko-srpske saradnje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja uz korišćenje atomske energije u miroljubive svrhe. Dokument predlaže načine podrške uspostavljanju i razvoju nuklearne infrastrukture, nuklearne medicine i primene radijacionih tehnologija u poljoprivredi i industriji Srbije.

Rusija i Srbija su u januaru 2019. godine potpisale sporazum o saradnji u oblasti miroljubive nuklearne energije, a u oktobru sporazum o osnivanju Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije (CNTI) na teritoriji republike uz učešće Državne korporacije za atomsku energiju Rosatom.

Razvija se saradnja u vojno-tehničkoj sferi. Pored održavanja zajedničkih vojnih vežbi i donacije oklopnih vozila BRDM-2 i tenova T-72 i lovaca MiG-29 Srbima, Beograd je potpisao ugovor o isporuci ruskih protivvazdušnih sistema, uključujući raketni sistem PVO Pancir-S, helikoptere Mi-35 i Mi-17. Predstavnici Vojske Srbije godišnje učestvuju na Međunarodnim vojnim igrama u Rusiji. Ministri odbrane se sastaju svake godine na marginama Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti.

Zajednička borba protiv širenja korona virusa postala je nova i popularna oblast rusko-srpske interakcije.

U periodu od aprila do maja 2020. godine u Srbiji su radili stručnjaci Ministarstva odbrane Rusije na pomoći u suzbijanju epidemije. Kontakti u ovoj oblasti se sprovode preko specijalizovanih odeljenja, uključujući Rospotrebnadzor.

Ruska vakcina Sputnjik V registrovana je u Srbiji, a isporučene su i serije leka za imunoprofilaksu građana zemlje. Postignuti su dogovori o postavljanju proizvodnje u srbskim pogonima.

Kultura tradicionalno zauzima istaknuto mesto u bilateralnoj interakciji. Održava se blizak dijalog na liniji Ruske i Srpske pravoslavne crkve.

Ruska strana je više puta pružala humanitarnu pomoć Srbiji. U Nišu je 2012. godine otvoren Rusko-srbski humanitarni centar, čija je namena reagovanje u vanrednim situacijama. Tokom godina svog postojanja, preduzeo je niz veoma važnih operacija, raščišćavajući ogromne teritorije od mina u samoj Srbiji, pomažući u otklanjanju posledica požara i poplava u mnogim zemljama regiona, uključujući Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Grčku.

Materijal je pripremljen na osnovu informacija RIA Novosti i otvorenih izvora