RT: Jermeni moraju biti spremni da brane otadžbinu, kaže jermenski premijer

16.11.2021. god.

Jermeni moraju biti spremni da brane svoje domove ako se rastuće tenzije na zajedničkoj granici sa Azerbejdžanom preliju u direktan sukob, upozorio je premijer zemlje, pošto su nove borbe izazvale strahove od prošrenja sukoba i sporazuma o prekidu vatre.

Nikol Pašinjan je pozvao svoje sunarodnike da se okupe i zaštite svoju „svetu otadžbinu“, nakon što su izbili sukobi na zajedničkoj granici.

Prema saopštenju jermenskog ministarstva odbrane, „situacija u istočnom pravcu granične zone i dalje je izuzetno napeta. Vode se borbe, tokom kojih neprijatelj koristi artiljeriju, oklopna vozila i razne vrste lakog naoružanja“. Jermenska strana je saopštila da je nekoliko njenih vojnika ranjeno i da su dve borbene pozivije izgubljene tokom borbi.

Obe bivše sovjetske republike upiru prstom jedna u drugu zbog najnovijih provokacija. Ministarstvo odbrane Jermenije optužilo je Azerbejdžan za napad na jermenske položaje duž granice. U međuvremenu, Baku je ustvrdio da je delovao u samoodbrani, sa svojim snagama koje su napale da unište protivtenkovsko oružje i minobacače.

Portparol saveta bezbednosti Jermenije Armen Grigorjan obratio se Moskvi za pomoć usred sukoba, rekavši da „pošto je napad bio na suverenoj teritoriji Jermenije, tražimo od Rusije da zaštiti teritorijalni integritet Jermenije u okviru sporazuma iz 1997. godine“.

Ovo nije prvi put da Pašinjan diže uzbunu optužbama da je azerbejdžanska vojska prešla državnu granicu. U maju, premijer je naveo da su azerbejdžanske snage otišle „tri i po kilometra u unutrašnjost” i optužio tajne operativce da „pokušavaju da zauzmu jezero Selvič”, koje se proteže sa obe strane granice između dve zemlje.

Odnosi između Bakua i Jerevana dostigli su dno tokom prošle godine, sa kratkim i krvavim ratom u spornoj provinciji Nagorno-Karabah. Prošle jeseni Azerbejdžan i Jermenija su postigli dogovor uz posredovanje Moskve o okončanju sukoba oko sporne teritorije, a ruski predsednik Vladimir Putin je potvrdio da je sporazum postignut i da će mirovne snage biti raspoređene u regionu.

Nagorno-Karabah je enklava priznata kao de jure deo Azerbejdžana, ali pod upravom etničke jermenske većine. Primirje potpisano 1994. zamrznulo je sukob oko teritorije nedugo nakon raspada SSSR-a, ali su borbe nastavljene u kratkoj i brutalnoj kampanji u kojoj je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad nekim delovima teritorije.

Izvor: RT