Kovid propusnice i za slavu

Moj komšija slavi Svetu Petku.  

I zove me on, kaže, ti si Ivčo stručan oko internet, takođe, rabotija si u Bolnicu, ne li , rabotija si i u Vladu, daklem, da budeš Kovid redar kude mene na slavu sg.

 - Ama, rekoh, nisam radio u Vladu, nego kude Vladu, Vladica Mistrija ga vikav.

Nema veze, vika on, da bidneš Kovid redar.

Dobro, rekoh, ne mogu ga odbijem, prvi komšija, a zna se, komšija je više rod nego brat od ujku.

E, ovakoj ćeš, nastavlja. Baba Roska kd dođe, na njuma ne vu traži, ona uvek kd otidne po lekovi, mane jednu vakcinu, deset put se vakcinisala do sg, vika, fala mu na našega precednika, ima i penzije, i vakcine, i šećer u kocke. Ako dođe kum mi Nece, e na njega džaba će mu tražiš, on voli da gu pivne, ne mož mu urabotiv ni krvnu sliku, vikav, poviše rakija nego ostalo. 

- Dooobro...

Neje dobro, ima još, pazi sg. Komšika ni Dušica, ona sas muža uvek doodi, oni su dvojica, al za nji važi jedan ausvajz. Pa kaže dalje, brat mi Đoke sas deca, oni su svi onakoj, znaš, ne se raspraljaj s nji. Zapamti li?

- Nel ti brat beše Dragan?

Ama Dragan je bre, nego mi si ga vikamo  Đoke, znaje on zašto. E sg, najbitno - ako dođe šef mi Acko, s njega fino, rekni, izvinjavamo se i ja i Cake, al vidite situaciju, država traži, a Cake mlogo gu državu poštuje.

- A ja kd će stignem da zamezim, celo veče će dočekujem i kontrolišem, gore nego da sam mladoženjski na svadbu u Prvonek?

I tako, bio sam i kum, i novinar, i IT stručnjak, ali Kovid redar na slavi još nisam bio... 

Pa dobro, za sve postoji prvi put.

I. T.