BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ruski stručnjaci će pomoći u razbijanju zapadnih mitova o ratu u Bosni

Ruski stručnjaci će pomoći u razbijanju zapadnih mitova o ratu u Bosni
30.08.2021. god.
Međunarodnu konferencija „Rezutati rada nezavisnih međunarodnih komisija : Srpske žrtve u građanskom ratu u Sarajevu 1991-1995 i žrtve svih naroda na području Srebrenice 1991-1995\"


Međunarodni institut za razvoj naučne saradnje (MIRNaS) će 4. septembra zajedno sa Fondacijom Gorčakov, uz podršku Saveta za međunarodne poslove Rusije (RIAC), održati međunarodnu konferenciju „Rezutati rada nezavisnih međunarodnih komisija : Srpske žrtve u građanskom ratu u Sarajevu 1991-1995 i žrtve svih naroda na području Srebrenice 1991-1995".

"Događaj će biti posvećen predstavljanju izveštaja nezavisnih međunarodnih komisija za istraživanje događaja 90-ih godina u Sarajevu i regionu Srebrenice", saopšteno je za Rusku gazetu iz Fondacije Gorčakov.

"Imenovane komisije osnovane su početkom 2019. godine i završile su svoj rad krajem 2020. godine. U njima su uzeli učešće nezavisni međunarodni stručnjaci iz Rusije, SAD-a, Izraela, Nemačke, Francuske, Austrije, Italije, Srbije, Australije, Nigerije i Japana. Kao rezultat ozbiljnih i multidisciplinarnih istraživanja, prikupljeni su jedinstveni materijali o vojnim, političkim, ekonomskim i psihološkim aspektima građanskog rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina, kao i njegovim savremenim posledicama. Govornici konferencije biće predsedavajući i članovi dve nezavisne međunarodne komisije."

Treba napomenuti da Srbi nameravaju da traže istorijsku istinu o događajima u Jugoslaviji, planirajući postepeno razotkrivanje mitova o svojoj "isključivoj odgovornosti" za ratne zločine. Ovo postaje posebno relevantno u pozadini transformacije Bosne i Hercegovine (BiH) u „parkiralište“ za takozvane „ilegalne migrante“, među kojima je, prema lokalnim specijalnim službama, značajan broj radikalnih islamista i bivših militanata koji su sposobni, u slučaju povećanja međuetničkih kontradikcija, da postanu efikasan mehanizam za borbu protiv pravoslavnog stanovništva u regionu. Osim toga, Valentin Incko, koji je otišao sa mesta visokog predstavnika u BiH krajem jula, iskoristio je svoja kolonijalna ovlaštenja za ilegalno mešanje u unutrašnje stvari suverene balkanske države. On je doneo provokativnu "odluku" o izmeni Krivičnog zakona zbog "negiranja genocida". Takva neodgovorna inicijativa izazvala je unutrašnju političku krizu neviđenih razmera. Međuetnički dijalog i sva dostignuća postkonfliktnog perioda su pod rizikom.

U međuvremenu

Priznati klasik svetske književnosti Momo Kapor (1937-2010) bio je hroničar događaja u Sarajevu, koji ih je pratio kao ratni dopisnik izdanja "Politika". On je napisao: „Pucnjava na svatove ispred stare pravoslavne crkve u Sarajevu u nedelju, 1. marta 1992. godine, najavila je početak građanskog rata u Bosni i Hercegovini, koji je, poput Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, počeo 6. aprila koji je trajao skoro četiri godine “.

„Ja sam svoj rodni grad gledao ne u košmarnom snu ili kroz dvogled sa prvih linija odbrane na Trebeviću, nego iz rova gde sam se, vođen morbidnom radoznalošću, pojavio kao ratni izveštač“, primetio je autor ističući da su Srbi proterani iz Sarajeva i pred celim svetom "izloženi kao divlja horda, na koju svako ima pravo nekažnjeno pucati ili bombardovati ako se pokuša braniti".

„Svi su protiv njih: mudžahedini koji su doleteli iz celog muslimanskog sveta, veterani islamske revolucije u Iranu, militanti iz Alžira i Turske (čak i Kurdi koji se vekovima bore za svoju državu), ustaše obučene na poligonima u Australiji, američki vojni instruktori, psi pasa - plaćenici iz Velike Britanije, Nemačke i Francuske, koje su sa neba čuvali najubojitiji i najsavremeniji avioni NATO-a“, naveo je pisac, rezimirajući da „iako je vojna vatra ugašena debelim gumenim đonovima čizama stranih vojnika, ispod pepela je ostalo dovoljno žata za ovaj grad - „žarište svih ratova“ da se ponovo rasplamsa.

U intervjuu za "Rusku gazetu", potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske, kćerka prvog predsednika Sonja Karadžić-Jovićević, sa žaljenjem je konstatovala što nakon svih terorističkih napada Evropa još uvek ne može da shvati protiv čega su se Srbi u BiH borili.

"Zapanjujuće je da nakon svih terorističkih napada Evropa još uvek ne može shvatiti protiv čega su se borili Srbi u Bosni. Sjedinjene Države svoje greške plaćaju životima evropljana. Sve što se danas događa odjek je događaja 90-ih godina, pa čak i sada, Radovan Karadžić bi bio glavni saveznik onih koji se bore protiv širenja terora i straha", rekla je ona.

Sam Radovan Karadžić, komentarišući odluku sudija MKSJ -a 2016. godine koji su ga osudili na 40 godina zatvora, rekao je: "Zar Evropa posle Pariza i Brisela zaista ne razume protiv koga smo se borili? "


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Aleksandr Borisov / RG/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.

Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož


Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi

Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik


Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Ostale novosti iz rubrike »