Beograd i Banjaluka postigli dogovor o važnom koraku ka zaštiti srbskog nacionalnog identiteta: Ćirilica obavezna od preduzeća i fakulteta, do računa i potvrda

27.08.2021. god.

Beograd i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srbskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva. Skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srbskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Glavne odredbe ovog zakona imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj, pišu Novosti.

Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srbskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srbski jezik i ćiriličko pismo.

Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srbskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.

Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila, pišu Novosti.

Za nadzor nad primenom Zakona o zaštiti srbskog jezika i ćirilice biće zaduženo Ministarstvo kulture. Predviđene su i kazne za kršenje ovog akta, koje iznose od 15.000 do pola miliona dinara. Nacrt zakona predviđa i osnivanje Saveta za srbski jezik, čiji će zadatak biti da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srbskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog.

Savet će davati i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Biće obrazovan na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture, posebnim aktom Vlade, kojim se biti i tačno utvrđeni i njegovi zadaci i sastav.