BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Zašto je SSSR stvorio Varšavski pakt?

Zašto je SSSR stvorio Varšavski pakt?
21.08.2021. god.
Sovjetski Savez je bio prinuđen da razmišlja o sopstvenom vojnom savezu kada je Zapad stvorio NATO.


U drugoj polovini 20. veka Varšavski pakt je generalima NATO pakta neprekidno stvarao glavobolje. Epohu Hladnog rata nije bilo moguće zamisliti bez konfrontacije dva najmoćnija vojnopolitička saveza na svetu, piše 
Russia beyond. 


Retko kome je poznato da Varšavski pakt kao „bedem mira“ i „štit socijalizma“ nije osnovan u isto vreme kada i zapadna Alijansa, nego znatno kasnije.

Savez socijalističkih zemalja

Rukovodioci SSSR-a i „zemalja narodne demokratije“, kako su tada nazivali socijalističke države u Istočnoj i Centralnoj Evropi, bili su prilično ravnodušni kada su zapadne sile 1949. godine osnovale Severnoatlantsku alijansu. U zemljama istočnog bloka je vladalo mišljenje da je njihova bezbednost dovoljno osigurana bilateralnim odbrambenim sporazumima koje je Sovjetski Savez sklopio sa svojim novim saveznicama, kao i prisustvom sovjetskih trupa na njihovoj teritoriji.

Predsednik Saveta ministara SSSR-a Nikolaj A. Bulganjin (centar), potpisuje Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći između Albanije, Bugarske, Mađarske, GDR-a, Poljske, Rumunije, SSSR-a i Čehoslovačke na Varšavskom sastanku evropskih država za mir i bezbednost u Evropi 14. maj 1955.

Pored toga, SSSR je u Drugom svetskom ratu podneo ogromne gubitke tako da nije imao dovoljno ekonomskog potencijala i tehničkih sredstava za osnivanje sopstvene organizacije poput NATO-a. Bilo je dosta sumnji i u pogledu pouzdanosti vojnih kadrova novih saveznica Moskve od kojih su mnoge koliko juče bile u taboru njenih neprijatelja.

Međutim, vremenom je ekonomska situacija u SSSR-u počela da se poboljšava. Istočnonemačke, čehoslovačke, poljske, mađarske i rumunske oružane snage su zahvaljujući naporima stotina sovjetskih vojnih savetnika reorganizovane po sovjetskom modelu, a mnogi njihovi oficiri su prošli obuku u sovjetskim vojnim i vojnopolitičkim obrazovnim ustanovama.

Već 1951. godine je načelnik štaba Grupe sovjetskih trupa u Nemačkoj, general armije Sergej Štemenko, na jednom savetovanju kome je prisustvovao Staljin izneo ideju o stvaranju „vojnog saveza bratskih socijalističkih zemalja“. Varšavski pakt se pojavio tek posle smrti „velikog vođe“.

Glavni okidač za stvaranje te organizacije bilo je sklapanje Pariskih sporazuma 1954. godine između zapadnih saveznica, po kojima se Zapadna Nemačka pridružila Severnoatlantskoj alijansi i osnovan je Zapadnoevropski savez kao vojnopolitička organizacija evropskih zemalja. Tako snažno jačanje pozicija verovatnog neprijatelja u centralnoj Evropi dovelo je na kraju do potpisivanja Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći, čime je i formalno stvoren vojnopolitički savez socijalističkih zemalja. Taj sporazum je potpisan u Varšavi, u maju 1955. godine. Potpisali su ga SSSR, Bugarska, Mađarska, Istočna Nemačka, Poljska, Rumunija, Albanija i Čehoslovačka.

Pod rukovodstvom Moskve

Zemlje su se obavezale da će pomagati jeda drugoj u slučaju ratne opasnosti, da će osnovati Ujedinjenu komandu oružanih snaga u kojoj će članice usaglašavati delegirane predstavnike, te da će preduzimati „druge usaglašene mere, neophodne za jačanje njihove odbrambene moći sa ciljem da se ogradi miran život i rad njihovih naroda, da se garantuje neprikosnovenost njihovih granica i teritorija, i da se obezbedi zaštita od moguće agresije“.

Sovjetski tenkovi tokom vežbi „Braća po oružju“.

U sporazumu je deklarisana ravnopravnost njegovih potpisnica, ali je Sovjetski Savez ipak igrao glavnu ulogu u ovoj organizaciji od prvog dana do njenog raspuštanja. Nacrti svih najvažnijih dokumenata koje je razmatrao Politički konsultativni komitet kao najviši organ Organizacije Varšavskog pakta (na njegovim zasedanjima su učestvovali rukovodioci zemalja-saveznica) najpre su usvajani u Moskvi.

 

Vojna vežba „Vltava“ Sovjetskog Saveza i zemalja Varšavskog pakta. Jedinice Nacionalne narodne armije Demokratske Republike Nemačke. ČSSR.

Sovjetski generali su uvek bili komandanti Ujedinjenih oružanih snaga zemalja-članica Varšavskog pakta i načelnici štabova. Predstavnici drugih armija su po pravilu bili njihovi zamenici.

 

Tenkisti Čehoslovačke narodne vojske i pripadnici sovjetskih motostreljačkih jedinica na odmoru tokom zajedničkih vežbi.

Dok su SAD pedantno izračunavale finansijsko opterećenje za izdržavanje NATO-a i delile ga na sve članice alijanse, Sovjetski Savez je gotovo celo breme troškova hrabro tovario na svoja pleća. Udeo SSSR-a u finansiranju delovanja Ujedinjene komande i štaba iznosila je oko 45%, ali je zato Sovjetski Savez snosio preko 90% troškova izdržavanja Ujedinjenih oružanih snaga i održavanja vojne infrastrukture saveza.

Za borbu protiv kontrarevolucije

Vojnopolitički savez Istočnog bloka sovjetsko rukovodstvo je tretiralo kao efikasnu protivtežu Severnoatlantskoj alijansi. Nikita Hruščov je za Varšavski pakt 
rekao da je to „važan stabilizacioni faktor u Evropi“.

Varšavski pakt je služio Moskvi kao instrument za vođenje spoljne politike, al je postao i važno sredstvo za rešavanje kriznih situacija u socijalističkom bloku.

 

Borbe u Budimpešti, 1956.

Za vreme mađarskog ustanka (u savremenoj Mađarskoj se taj ustanak tretira kao revolucija) 1956. godine sovjetske trupe su ušle u zemlju da ukažu „bratsku pomoć mađarskom narodu u zaštiti njegovih socijalističkih dostignuća, u slomu kontrarevolucije i likvidiranju opasnosti od preporoda fašizma“, kako je pisalo u naredbi komandanta Ujedinjenih oružanih snaga, maršala Ivana Konjeva. Kako se tvrdilo, trupe su dejstvovale „u skladu sa molbom rukovodstva Mađarske Narodne Republike na osnovu Varšavskog sporazuma sklopljenog između zemalja socijalističkog bloka“.

SSSR je u Budimpešti rešio problem svojim snagama (uz podršku Mađarske narodne armije i mađarskih specijalnih službi), ali je već za gušenje Praškog proleća 1968. godine sveobuhvatno angažovao saveznike. U Čehoslovačku su pored sovjetskih trupa ušle i jedinice Poljske, Bugarske, Mađarske i Istočne Nemačke.

Praško proleće – Suzbijanje invazije trupa zemalja Varšavskog pakta na Čehoslovačku.

Varšavski pakt je istekao 1985. godine i 26. aprila su ga strane bez problema produžile na još 20 godina, ne znajući da neće izdržati ni celih pet. Posle početka raspada SSSR-a, pada socijalističkih režima u Istočnoj Evropi i ujedinjenja Nemačke postojanje vojnog saveza je izgubilo svaki smisao.

Varšavski pakt je zvanično raspušten na sastanku predstavika SSSR-a, Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije i Čehoslovačke 1. jula 1991. godine u Pragu. Tokom narednih 20 godina sve bivše saveznice Moskve ušle su u Severnoatlantsku alijansu.

Boris Jegorov, Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • Vojna vežba Sovjetskog Saveza i zemalja Varšavskog pakta u Bugarskoj - operacija „Rodopi“. Lav Polikašin/Sputnik/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Američke obaveštajne službe godinama su obučavale agente u Ukrajini, nastojeći da to sakriju od Moskve, navodi nemački magazin.

Države koje rade na izvođenju napada duboko unutar Rusije neće ostati nekažnjene, upozorio je Sergej Nariškin.


Kijev ne bi mogao da izvrši udar ATACMS raketama na Rusiju bez učešća Vašingtona, izjavio je Sergej Lavrov.


Ostale novosti iz rubrike »