Kamenoostrovsko pozorište će stajati vekovima

Dve zlatne medalje dobila je Rusija na Evropskoj izložbi Denkmal-2010. u Lajpcigu. Nagrade za odličnu dokumentaciju delatnosti na restauraciji i očuvanju kulturnog nasleđa dobio je kolektivni ruski štand, koji je prikazao očigledan materijal o toku restauracije, između ostalog fotografije pre, za vreme i posle restauracije pojedinih objekata. Najbolji u Lajpcigu je proglašen i projekat restauracije Kamenoostrovskog pozorišta u Santk-Peterburgu. Međunarodni žiri posebno je istakao brižljiv odnos prema autentičnosti drvenih konksturkcija i posebnu složenost radova na uređenju podzemnog prostora pozorišta.
 

Krajem decembra restauratori treba da napuste Kamenoostrovsko pozorište, podignuto 1827. godine. To je jedini spomenik drvenog neimarstva epohe klasicizma koji se očuvao u Peterburgu. Još tri meseca za postavljanje opreme i u obnovljenoj staroj sali ponovo će se pojaviti publika. Za četiri godine radova ranije letnje pozorište je izolovano i postalo je celogodišnje. Osim toga, dobilo je dva sprata, istina ne u visinu, već u dubinu. Po rečima scenografa Grigorija Popova, to je pružilo mogućnost da se postavi oprema koaj odgovara svim zahtevima savremenog pozorišta.
 

Po ideji, korpus zgrade treba da bude visok 40 metara, ali pošto je zgrada stara, ne sme da se nadograđuje. Zato se oslanjalo na donju mehanizaciju sale i na donje transformacije. U pozotištu može da se igra mala opera ili drama. Može da se izjednači pod sale sa scenom i da se održi bal. Sve ove mogućnosti su planirane projektom.
 

Kamenoostrovski teatar je morao da poraste u dubinu za skoro 7 metara, što se u uslovima složenih peterburških temelja, uz to pozorište stoji na ostrvu, prvo činilo kao nemoguć zadatak. Kako bi se iskopala rupa, zgradu su čak hteli da privremeno premeste. Ali nađeno je drugo rešenje: uz pomoć tehnologije „top-daun“ premestili su ga na temelj od titanijumskih stubova, stvorivši za drveno pozorište čvrst ram. Gore je bilo sa samim drvetom. Moralo je da se pregleda svako deblo, da se obnove oštećeni fragmenti. Između ostalog, ispostavilo se da ih nema tako mnogo, oko 20%. Po mišljenju arhitekte Vladimira Rahmanova, za spomenik sa takvim istorijom to je vrlo dobro. Prilikom restauracije sale, stručnjaci su koristili tehnologiju iz 18. veka.
 

Čitavu salu smo obložili ručno, nismo koristili mašine. Ako podignete pogled na plafon, na kosom delu plafona videćete listopadnu vrstu drveta, dalje ide horizontalno punjenje plafona borovinom. Sve to je urađeno ručno, izašlo je ispod sekire.
 

Između ostalog, potpuni interijer sale koja prima 400 gledalaca nisu obnavljali. To će biti savremena parafraza teme klasicizma. Prema tradiciji, svako carsko pozorište, a Kamenoostrovsko je bilo upravo takvo, imalo je svoje određene boje. U obnovljenoj verziji izbor je pao na smaragdno-plavu, u kojoj su izvedena sedišta i zavesa na sceni, i mlečnu boju belih noći, koja vlada u slikarstvu interijera.
 

Jedinstveno iskustvo podzemnih radova prilikom rekonstrukcije Kamenoostrovskog pozorišta će se sada koristiti i na drugim objektima. Šta više, po rečima predstavnika Komiteta za državnu kontrolu, korišćenje i zaštitu spomenika istorije i kulture Severne prestonice Alekseja Komleva, planira se vršenje celovitih istraživanja peterburškog tla.
 

Ideja se sastoji u tome da pomoću kosmičkih uređaja stalno bude vršen monitoring kretanja gornjih slojeva zemlje. Kroz određeno vreme moći će da se prognozira gde treba da se bavimo podzemnom izgradnjom, a gde se to ne perporučuje, zato što mogu biti ozbiljne posledice.
 

Restauratori grada na Nevi, rekorderi su po broju zlatnih medalja osvojenih na izložbi Denkmal u Lajpcigu u čitavoj njenoj istoriji dugoj 26 godina. Osim aktuelnih pobednika, 2006. godine zlato je dobio peterburški mozaičar Igor Lavrenjenko. A Denkmal-2008. uručio je Sankt-Peterburgu najvišu nagradu Za istaknute zasluge u oblasti zaštite spomenika u Evropi.