Najbolji sovjetski vojskovođa u Drugom svetskom ratu

Četvorostruki Heroj Sovjetskog Saveza, maršal Georgij Žukov je bio arhitekta klюčnih pobeda Crvene Armije nad nacistima u Drugom svetskom ratu. Njega je vlast uvek slala na najopasnije deonice sovjetsko-nemačkog fronta, piše Russia beyond.

1. Jedan od glavnih protagonista trijumfa Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom, maršal Georgij Konstantinovič Žukov, učestvovao je u pripremi najvažnijih strateških operacija Crvene armije u Drugom svetskom ratu. Za njega su vojnici govorili: „Gde je Žukov, tamo je pobeda“.

Maršal Sovjetskog Saveza Georgij Žukov.

Sputnik

2. Svoj borbeni put Georgij Žukov je počeo u Prvom svetskom ratu, u kome je dogurao do čina komandira eskadrona i dobio dva Georgijevska krsta. Posle revolucije 1907. pridružio se boljševicima i učestvovao u Građanskom ratu. Kao komandant veće vojne formacije debitovao je daleko kasnije, u leto 1939. godine na reci Halkin Gol, u borbama protiv imperatorske armije Japana.

Komandant 39. buzuluksog konjičkog puka G. K. Žukov, 1923.

Public domain

3. Imenovan je za komandanta Prve armijske grupe koja je sa velikim naporom zadržavala prodor Japanaca na teritoriju Mongolije, saveznice SSSR-a. Žukov je faktički pretvorio poraz u pobedu. Ne samo da je odbio planirani neprijateljski napad na pozadignu sovjetskih trupa, nego je uspeo da opkoli i potuče neprijatelja. „Za svu našu vojsku, za komandire jedinica i lično za mene borbe na Halkin Golu su bile velika škola ratovanja“, raportirao je Georgij Konstantinovič Staljinu: „Mislim da će i japanska strana sada izvući ispravnije zaključke o snazi i sposobnosti Crvene armije“. I nije pogrešio: Japan je posle poraza postao daleko oprezniji u kovanju agresivnih planova protiv Sovjetskog Saveza.

Komandant korpusa Prve armijske grupe Georgij K. Žukov (2.zdesna), glavni komandant mongolske armije Horlogijn Čojbalsan (3. zdesna), ambasador SSSR u Mongoliji I. A. Ivanov (4. zdesna) i komandant armije drugog ranga general-pukovnik G. M. Štern (3.sleva) u pripremi za operaciju na Halkin Golu.

Pavel Troškin/Sputnik

4. „Georgij Konstantinovič Žukov mi je ostao u sećanju kao čovek jake volje i odlučnosti, bogato obdaren svim kvalitetima koje treba da ima vojskovođa“, rekao je drugi slavni sovjetski vojskovođa Konstantin Rokosovski. Žukov se nikada nije bojao da dejstvuje hrabro i odlučno, umeo je pravilno da oceni složenu stratešku situaciju i da donosi prave odluke u kritičnim okolnostima koje se brzo menjaju. On je bio jedan od prvih sovjetskih vojskovođa koji su sagledali koliko važnu ulogu u savremenom ratu imaju mehanizovane jedinice i shvatio je kako da ih efikasno primeni.

Komandant Prvog beloruskog fronta maršal Sovjetskog Saveza Konstantin Rokosovski (levo) i predstavnik glavnog štaba maršal Sovjetskog Saveza Georgij Žukov u Poljskoj.

Maks Alpert/Sputnik

5. Kada su Nemci ušli na teritoriju Sovjetskog Saveza Žukov je postao veoma tražen. Bio je stalni član Glavnog štaba vrhovnog komandanta Josifa Staljina i njegov zamenik, a u različito vreme je komandovao trupama na pet frontova. Georgij Konstantinovič je uvek upućivan u najopasnija žarišta gde je neprijateljski napad najjači.

Komandant Kijevskog vojnog okruga general Georgij Žukov i komesar divizije Mironov.

Pavel Troškin/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

6. U septembru 1941. godine Georgij Žukov je stigao u Lenjingrad koji je tada bio na ivici katastrofe. On je naredio da se po kratkom postupku streljaju svi komandiri i vojnici koji se samovoljno povuku i napuste liniju odbrane oko grada. „Jedan paničar je mogao da pogubi celu jedinicu, zbog jedne kukavice su čitavi vodovi trpeli velike gubitke. Sve smo to preživeli u borbama za Lenjingrad. Zbog toga izričito tvrdim da su nam Žukovljeva naređena pomogla da pobedimo neprijatelja“, napisao je kasnije učesnik odbrane grada P. Muštakov. Na kraju je general mobilizovao sve moguće (mada u suštini mizerne) resurse grada i stabilizovao front, ne dopustivši da neprijteljske trupe nemačke i finske armije zauzmu Lenjingrad.

General Georgij Žukov na vojnim vežbama.

Sputnik

7. U oktobru je Žukov pozvan u Moskvu, prema kojoj je munjevito napredovao nemački „Tajfun“. Trupe Zapadnog fronta pod njegovom komandom izdržale su najveće nalete neprijatelja, namučile su i iscrpile Nemce, da bi 5. decembra počela velika kontraofanziva Crvene armije. Georgij Žukov je aktivno učestvovao u njenoj pripremi. Vermaht je odbačen 100-250 kilometara od glavnog grada. „U vreme posebno žestokih sukoba... lično ja sam spavao najviše dva sata u toku dana i noći, pa i to sa prekidima...“, sećao se kasnije Žukov: „Kad je prošla kriza bitke za Moskvu tako sam čvrsto zaspao da me dugo nisu mogli probuditi. Tada mi je Staljin dva puta telefonirao, i oba puta su mu raportirali: ’Žukov spava, ne možemo da ga probudimo’. Vrhovni komandant je rekao: ’Ne budite ga dok se sam ne probudi’“.

Josif Staljin i Georgij Žukov na podijumu mauzoleja za vreme Parade Pobede, Moskva.

Jevgenij Haldej/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

8. U postsovjetskom periodu proširila se verzija po kojoj je Georgij Žukov bio pravi „kasapin“, odgovoran za „odstrel ruskog naroda“ jer nije žalio vojnike i zatrpavao je neprijatelja leševima. „Za njega su karakteristični mali gubici“, odgovara na te optužbe istoričar Aleksej Isajev: „Ako se pogleda odnos brojnosti trupa na frontu i gubici u procentima, oni su kod njega stabilno manji nego kod ostalih vojskovođa, kod Konjeva i Malinovskog. Zbog toga mu je i poveravan front sa milion vojnika, jer se znalo da će on uspešno baratati tim frontom i da će gubici biti umereni, jer je on zaista bio vrhunski profesionalac“.

Maršal Georgij Konstantinovič Žukov (1896-1974), komandant sovjetskih snaga prvog Beloruskog fronta, na svom terenskom komandnom mestu, Rusija, početak 20. veka.

PhotoQuest/Getty Images

9. Doživeo je čuveni general i velike neuspehe. Konkretno, neuspešna je bila Druga rževsko-sičevska operacija, poznata i kao operacija „Mars“, koja je izvođena pod njegovom komandom. Operacija je počela 25. novembra 1942. godine, samo nedelju dana nakon početka ofanzive sovjetskih trupa kod Staljingrada. „Mars“ je propao, ali je ujedno odigrao i pozitivnu ulogu – iscrpljena grupa armija „Centar“ nije mogla da pošalje rezerve u pomoć Šestoj armiji Fridriha Paulusa, opkoljenoj u Staljingradu.

Veliki otadžbinski rat 1941-1945. Ofanziva kod Rževa. Severozapadni front 1942.

Anatolij Garanjin/Sputnik

10. Žukov je bio arhitekta pobede Crvene armije na Kurskom frontu u leto 1943. godine, posle koje su Nemci konačno izgubili inicijativu u ratu protiv SSSR-a. Upravo on je predložio Štabu vrhovnog komandanta da ne kreće u veliku ofanzivu, nego da dejstvuje braneći se. „Bolje će biti ako iscrpimo neprijatelja našom odbranom, da mu onesposobimo tenkove, a zatim da uvedemo svežu rezervu, pređemo u opštu ofanzivu i konačno dotučemo osnovnu neprijateljsku grupaciju“, pisalo je u njegovom raportu od 8. aprila. Plan je sjajno realizovan u julu i avgustu.

Kurska prevlaka

Ivan Šagin/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

11. Georgij Konstantinovič Žukov je 1943. godine postao maršal Sovjetskog Saveza, posle čega je organizovao krupne ofanzivne operacije koje su bukvalno uzdrmale neprijatelja. U operaciji Visla-Odra Žukovljev Prvi beloruski front je potukao 35 nemačkih divizija i stigao do prilaza Berlinu. O toj operaciji je general Melentin Fridrih fon Vilhelm napisao sledeće: „Ruska ofanziva preko Visle razvijala se neviđenom silinom i brzinom. Nije moguće opisati sve što se dogodilo između Visle i Odre u prvim mesecima 1945. godine. To je bila tragedija neviđenih razmera... Evropa nije videla ništa slično od propasti Rimske imperije“.

Veliki otadžbinski rat 1941-1945. Severozapadni front 1942. Zamenik vrhovnog komandanta Crvene armije maršal G. Žukov, komandant 21. grupe armija feldmaršal Bernard Montgomeri, maršal K. Rokosovski i general Crvene armije Sokolovski napuštaju Brandenburšku kapiju nakon ceremonije.

Public domain

12. Nije nikakvo čudo što je Staljin upravo Žukovu poverio zauzimanje prestonice Trećeg rajha, a zatim rukovođenje Paradom Pobede na Crvenom trgu u Moskvi 24. juna. Istina, u posleratnom periodu je Georgij Konstantinovič više puta bio u nemilosti zbog konflikta, najpre sa „ocem naroda“ a zatim sa njegovim naslednikom Nikitom Hruščovom, ali ga je narod mnogo voleo i dao mu nadimak „Maršal Pobede“. Žukov je u svojim memoarima napisao: „Za mene je najvažnije bilo služenje Otadžbini, svome narodu. Sa čistom savešću mogu da kažem: učinio sam sve kako bih ispunio taj svoj dug“.

Maršal Georgij Žukov na smotri Parade Pobede.

Jevgenij Haldej/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Boris Jegorov, Russia beyond